Аутор Тема: Четврта недеља конкурса!  (Прочитано 830 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Normal

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 1057
  • Углед: +584/-36
    • Погледај профил
Четврта недеља конкурса!
« послато: април 13, 2013, 14:00:49 поподне »
У овој теми сви који су заинтересовани, инспиративни могу да поставе своје ''извештаје'' за конкурс...  ;)

Правила!

Normal
Srpski Global Moderator

kingkong00000

  • Гост
Одг: Четврта недеља конкурса!
« Одговор #1 послато: април 16, 2013, 17:55:53 поподне »
Tamna se noc nadvila nad srpsko carstvo.Strazari se medjusobno smjenjuju,svaki cas ocekuju epski udar.U tamnoj noci ugledase strazari neko svetlo.Sve ih je obuzeo strah.Svi misle da su to bugari,svi se vredno spremaju.Iznenada svi se uspanicise.To nisu bugari,to je Hrvatska.Svi na svoje polozaje naredjuje vodja Srbije.Medjutim od cuda nasi momci nisu uspeli da pruze ni malo otpora.Hrvatska zauzima juzni dvorac.

Ван мреже Ristivojevic

  • Редов
  • *
  • Поруке: 11
  • Углед: +0/-0
    • Погледај профил
Одг: Четврта недеља конкурса!
« Одговор #2 послато: април 17, 2013, 20:17:32 поподне »
Jos jedan dan prepun bitaka, a perifernim vidom zapažam bitku "gromovnikk vs. Mirkorista" kao Teodosić Krstića pod obrucem!
Šta reći o bitci koji je procentualno u realmu, gledanija nego Severinin film na Balkanu?
Verovali ili ne, pobednički niz gromovnikk-a se sastoji od više pobeda nego što "Mala nevesta" i "Kasandra" zajedno imaju epizoda. Njegov savez je proveo vise vremena na vrhu rang liste nego Federer na vrhu ATP liste. Mirkorista je zaboravio da skloni vojsku, momak je imao više sreće nego Esmeraldin izabranik kada je pao sa konja i za milimetar promašio sigurnu smrt. U bitci koja je trajala duže nego film "Sibirski berberin, produženo izdanje", nas momak je savladao hrvatskog predstavnika gromovnikk-a osvojivsi 20 742 v.p. Nova rekordna bitka po broju izgubljenih ekonomskih bodova, u kojoj su ratnici leteli po bojnom polju kao pevač na svadbi kada vidi da neki svat drži devize u ruci.
Lepo kaže Čarls Barkli: Što ulaziš u frku kad si slabiji? Da li se to hrvatska dominacija gasi kao sveće po kući kada prestanu restrikcije struje?
Šta reći o našem momku (Mirkorista) kojeg sada kunu na više načina nego Mijatovića nakon prečke '98. godine?
 -Bravo!



Evo ja sam to uradio malo na komican nacin, nzn dal' odgovara ali ja sam se potrudio bar cete se nasmejati malo :D  afro

Mirkorista svet 38
« Последња измена: април 17, 2013, 20:32:33 поподне Ristivojevic »

Ван мреже Kraljina101

  • Редов
  • *
  • Поруке: 40
  • Углед: +0/-0
    • Погледај профил
Одг: Четврта недеља конкурса!
« Одговор #3 послато: април 18, 2013, 19:55:32 поподне »
                                                                                                         Hronika još samo jedne bitke

Pada noć, čuje se samo huk sova. Pospani stražari menjaju smenu sa onima koje neprospavana noć tek očekuje. U savezu je objavljen rat i svi moraju da budu na oprezu. Dok se trupe odmaraju u garnizonu, špijuni iz neprijateljskih carstava donose izveštaje. Odjednom, čuje se cepanje vazduha. Stražar pada mrtav. Njegov kolega pokušava da objavi uzbunu, ali ga sačekuje ista sudbna. Senke iz šume guraju ovnove. Čuju se potresi koji nastaju udaranjem ovnovskih glava u stara i trula vrata. Gromade kamenja udaraju u zidine starog zamka. I pre nego što iko pruži otpor, vrata su provaljena a zidovi srušeni. Siluete sa bakljama ulaze u tvrđavu i pale i ruše sve na šta naiđu. Vojska je uhvaćena i ubijena nespremna. Većina posluge je odvedena u roblje, a tvrđava je ostavljena da gori. Tako se završava još samo jedna bitka i još samo jedan pohod.

Risto, kralj si!!!  :) :D ;D
« Последња измена: април 18, 2013, 20:04:12 поподне Kraljina101 »
Ego sum, qvi sum!

Ван мреже HuligandzaCorleone

  • Редов
  • *
  • Поруке: 2
  • Углед: +0/-0
    • Погледај профил
Одг: Четврта недеља конкурса!
« Одговор #4 послато: април 22, 2013, 23:48:30 поподне »
Био је то још један сасвим обичан дан.Док други кад устану оду да се умију,па лепо доручкују,ја прво укључујем компјутер и логујем се на Империју,срећан што имам прилику да се дружим и разговарам са екипом каква је Corleone.Пре отприлике 2 године сам први пут почео да играм Империју,наравно нисам ништа знао о игрици,само нешто што сам видео преко рекламе.Почео сам да играм,ушао у неки савез,дружио се са доста људи,међутим једноставно то није било то! Одлучио сам да престанем да играм. Све до прошле године када сам опет видео рекламу,и рекао себи,зашто не би пробао опет,ко зна како ће сада бити :) Кренуо сам са игром,овај пут сам отпочетка знао неке ствари,и релативно брзо се развио.Добио сам позив од савеза СЕРБОН,и радо га прихватио.Био сам одушевљен људима који су играли у том савезу,то су све људи који имају породицу,али опет и поред тога нађу времена за дружење на игрици,морам да им одам поштовање за то :) Нажалост та дружина се распала,неки су одустали због обавеза,док су други прешли у неке друге савезе.Опет сам остао сам.  :) Послао сам поруке многим вођама разних савеза,али сам само од пар њих добио одоговор.Један од тих савеза је био и савез
Corleone.Kада сам ушао у савез,наравно нисам знао какви су као људи,али као ратници су били изванредни,због тога се нисам ни двоумио.Сва срећа,овде је екипа била још боља,прихватили су ме као да сам ту од самог почетка,и трудили су се да ми помогну на све могуће начине,желели су да се осетим као да сам један од њих.Са њима сам видео шта значи право другарство,због њих сам толико сати провео на империји,шалећи се ,ратујући и једноставно уживаујући.Дуго сам размишљао какав извештај да напишем,да ли да опишем неку битку или тако нешто,међутим,хтео сам да људима покажем да ова игрица није само пуко ратовање,већ и место где можеш да стекнеш много пријатеља,како виртуелних,тако и стварном животу.Наравно као у свакој игрици,проћићете све и свашта,имаћете неке ситуације повољне за вас,као и неке мање повољне,али осећај који добијете,ако наиђете на праву дружину,тај осећај је једноставно незаменљив!  Мало сам написао подужи текст,што се мене тиче,могао сам још много ,много више,али за крај само желим да поздравим моју дружину са реалма 23,савез CORLEONE,Don Donna,the.Stefana,weflexa,dejana1979,cecucecu,Wirus2,serbonavgusta и још доста њих,оваква дружина се само једном рађа!

Ван мреже Mozambi

  • Поручник
  • ***
  • Поруке: 122
  • Углед: +7/-4
    • Погледај профил
Одг: Четврта недеља конкурса!
« Одговор #5 послато: април 24, 2013, 12:21:06 поподне »
Veliki ratnici,veliki borci,velikog srca,grade svoja velika carstva.
Narodi Imperijana i Nomada strahuju,za 24 sata predstoje tri rata.
Znanje i iskustvo svih vladara je sada neophodno.Uzurbano se radi,priprema
za ratove.Poraz nikako ne sme biti opcija u ovim trenucima,ujedinjeni
samo mogu doci do pobede ti vladari,jedan savez protiv tri vojne sile.
Pisci pisu epove,poezije.."Iza sedam brda,iza sedam mora..."
David protiv Golijata,takticki potezi,koncetracija,bistar um..sve je to
neophodno za veliki podvig.Golijat je bio visok skoro tri metra,u ovom slucaju
tri rata,tri vojne sile su se spremale da se obruse na ovaj malobrojni savez.
Savez su cinili sest vladara,iskusnih,koji su prosli kroz mnoge ratove,
krvave bitke,neprospavane noci..Negde oko podneva stizu poruke od "Golijata"
kao da jedan covek,vlada svim tim Savezima,poruke su bile ocekivano
ratno nastrojene te je "David" hrabro uzvratio i stavio do znanja,da ce se
boriti do poslednjeg daha,da oka nece sklopiti dok ratovi traju i da se nikako
nece povlaciti.Ostalo je deset sati do pocetka ratova epkih razmera,svi vladari,
vec sat vremena nista ne pricaju,ni jedne poruke nema na tribunu,a svi su tu.
Razmisljaju...ne zele izneveriti svoje prijatelje i svojom eventualnom greskom
dovesti u pitanje pobedu,jer se svi nadaju da ce izaci kao pobednici.
Dva sata pred okrsaje,vodja bodri svoje sledbenike,daje im motivaciju
svojim borbenim recima,svi su vec sada spremni,konjanici proveravaju svoje konje,
kopljanici ostre koplja,dok kovaci spremaju poslednje maceve za varvare.
Spijuni znaju da ce oni prvi krenuti na put,kako bi izvestavali svoje careve.
Dvadeset minuta do okrsaja,do udara vojnih sila,svi su smireni i pribrani..
Neka borba pocne! (nastavice se..)-(u sledecem izvestaju saznacete kako su protekli
ratovi,dali je David uspeo protiv mocnog Golijata)

Ван мреже wolkhood

  • Reporter
  • *
  • Поруке: 128
  • Углед: +1/-0
    • Погледај профил
Одг: Четврта недеља конкурса!
« Одговор #6 послато: април 25, 2013, 23:28:17 поподне »
                                                                     Увек има нешто ново


За пар минута почиње рат , једина ствар која ову игру подиже на виши ниво. Чекамо са спремним наређењима, да одјекну бојне трубе и да се завиоре ратне заставе. Почели смо са нападима, војни бодови савеза расту са сваким нападом, кад одједном као гром из ведра неба,појави се плава коверта, увек лош предзнак кад сте у рату . Наш савезник,  до пре пар минута, искористио је прилику за бесплатним ратом. На жалост, иако имамо само два играча који им се могу супроставити, не пада нам морал. Настављамо са нападима и разматрамо могућности које су пред нама, шта урадити како надмудрити доста јачег противника. Шта год урадимо у овом рату неће се рачунати  ако нам ухвате војску. Отежавајућа околност је што рат почиње у 3 сата после поноћи, за већину наших играча то је време кад увелико одрађују оff. Пар нас је остало до почетка рата, остали су послали војске у шетњу, али шта ће се десити у јутро ако се не извуку из минуса, то ћемо видети тад. Прошло је пар сати, ништа се не дешава, као да је наш дојучерашњи савезник одлучио да нас исцрпи до крајњих граница издржљивости и да нас онда прегази у пар напада. Почело је да излази сунце, очи ме пеку од гледања у монитор, умор ме стигао, концентрација је равна нули. Одлучио сам да пошаљем војску на три сата да бар мало одспавам, послао сам их и поздравио се са браћом. Најкраћа три сата у мом животу, једина ствар коју сам успео да урадим је да мало одморим очи. Након непуна три сата поново сам на налогу и имам ста да видим, све су тврђаве порушене идем полако у минус а војска се враћа за пар минута. Вођа ми шаље злато али дали ће стићи на време, видећемо. Вратила ми се војска, још пет минута до доласка злата. За сада нема напада, што ме чуди јер имам шпијуне у свим провинцијама, једино ми колоније нису нашли.  Таман сам мислио да неће нападати , кад се појављује  позната црвена застава, па друга. Оба напада су од истог играча, скоро три пута јачег од мене по економским. Послао је два напада са по 350 к војника, чекам да видим са чим ме напада, али извештаја нема , па нема , остало је још минут до напада. Шта да радим не видим шта шаље, у договору са побратитмима,  одлучио сам да се поставим па шта буде. Још тридесет секунди,  двадесет, десет , пет ,  три , једна БУМ . Не отварам извештај битке , чекам и други па шта буде биће сад не могу ништа да променим . Стиже и други удар, БУМ. Отварам известаје предпостављајући шта ћу видети, задовољство ми је пало. Имам шта да видим, први удар сам одбио уз занемариве губитке, али у другом ме је преполовио . Разлика је наизглед недостижна, али идемо даље, сви ме бодре, подршка пријатеља је потребна у оваквим ситуацијама. Лако је после битке бити генерал, али кад на брзину мораш  донети одлуку, лако се може погрешити или прерачунати. Прегледавам поново битке, и није мо јасно како сам могао да наседнем на фору, једина добра ствар је што сам научио нешто ново, али прескупо ме је коштало.
Размишњам шта да урадим да поправим ситуацију, знате и сами да је тешко кад вам је преполовљена војска – а јесте.  Улазимо у задњих 6 сати рата, вођа избацује да иду три напада на њега, одмах сам га упозорио ако није сигуран да не ризикује, требаће му војска и после рата. Када је поставио да су то у ствари  три контра напада од којих му само једам хвата војску у повратку, лакнуло ми је , ако су послали само коњицу онда је добро, а ако су ту и стрелци онда нема шансе. На његову и моју срећу , у нападу није било стрелаца па су хиљаде копљаника однеле превагу у овој бици. Одмах након битке стиже наређење,   СВА ВОЈСКА ДА СЕ ПОШАЉЕ У ШЕТЊУ НА 6 САТИ.  Сви смо послали војску, тад смо осетили сав бес непријатеља због преокренутог рата, крећу пљачке и рушења али није нам сметало јер смо захваљујући вођи преокренули рат. Зезамо се преко трибуна и чекамо крај, који ће ускоро доћи. Коначно стигао је и тај момент. Рат је готов. Честитао сам противницима на одличном рату и захвалио им се на још једној ствари коју сам научио. Колико год дуго играо ову игру, увек ме изненади нечим новим. То је, поред дружења са саборцима, једна од  најинтересантнијих ствари који нам не дозвољавају да напустимо ову игру.
Нека нам богови рата увек буду наклоњени, и учите из туђих грешака, а не из својих.
« Последња измена: април 26, 2013, 00:07:11 пре подне wolkhood »