ЦО ИО прве ере прва песма
Напокон је почело нешто као никада до сада,
У царевом царству одржава се Царска Олимпијада.
Све је било у знаку спорта и спортске атмосфере,
С` нестрпљењем се чекало на почетак ове прве ере.
Цар је позвао из целог света витезове храбре и ратнике врле,
То једва дочекале спонзоруше, да их виде одмах су наврле.
И одазвали свакакви, јер обећао је цар награде велике,
150.000 дијаманата плус медаље и ордење силне неке.
И то није све, обећао је цар и победнику кћери своје руку,
То је гратис за јунака који прође сваку постављену муку.
Седи тако цар, гледа кандидате, Светлана `ћера поред њега,
Мрко их, испод мудрог ока, гледа од првога до последњега .
„Ја сам Пребислав Паладинов, истичем свojу снагу када сам на коњу.“
Царева `ћера није могла да погледа првог кандидата - овог носоњу.
„Ја сам Храстолист Фалангић, да бодем и набадам, моје су вештине.
Па намигује принцези: „Показаћу да заслужујем нежне руке невестине.“
Ууу што принцеза не воли те што намигују, такав не обећава,
Па окреће главу према трећем кандидату лица чађава.
„Ја сам Мргуд Гардистовски, свак` ме знаде к`о најјачег чувара.“
Принцези се није свидело како прича, како речи изговара.
И последњи кандидат за данашњи дан, као витез и не изгледа,
Нема мач, нема штит, без оклопа, ал` принцеза гледа ли га, гледа.
„Шта ти истичеш, које су твоје вештине и врлине?“ пита цар натмурен.
„Ја сам Дане! Нисам, царе, витез, ал` сам зато, царе, мушки обдарен!“
Кад то рече, севнуше очи принцези, крије осмех иза лепезе,
Мисли она: „Није витез, није ратник, није јунак, шта има везе,
Битно да је мушки обдарен, да могу с њим у кревет лећи,
Није битно што није племећ и шта ће мој тата рећи.“
„Добро, ајде, није ти неки таленат, мада није за бацање и то је нешто...
Сад ме слушајте пажљиво, прва препрека мора да се савлада вешто.
На оном удаљеном провланку, видите онај цвет, њега морате убрати,
Ко буде најбржи, он заслужује да учествује на Царској Олимпијади.“
Спремили се кандидати на позор сад, рог се гласно огласио,
Сви потрчали ка пропланку, баш како је цар нагласио.
Трчи Паладинов, али није тако брз, без коња није навикао,
Смета му бљештави оклоп, све му зглобове прецвикао.
Фалангић Храстолист о копље своје се саплита, сам себе набада,
Вештина његова дошла му је главе, џаба му та вештина сада.
И Мргуд Гардистовски мучи муку док кроз кукуруз се пробија,
Крчи штитом себи пут, ал` трчење му ипак вештина најслабија.
Зато трчи Дане, нема оклоп да га стишће и копље да га саплита,
Трчи, Дане, трчи, кроз воћњаке и баште, ка пропланку брзо хита.
Уздише принцеза, навија за Дане, хоће да стигне пре свију,
Па са куле за балисте довикује: „Обдарени, скрати кроз боранију!“
Зна принцеза до пропланка пречице, па зато добације на Дане,
А хитро хита Дане, до цвета је први стигао уз кораке лагане.
Вриска принцеза, рипа од среће, преко куле ће се преврне да падне,
Трчи и она Данету у загрљај, трчи Светлана Дане да спопадне.
Тако смо добили првог такмичара за Царску Олимпијаду,
Првог фаворита без племићког порекла за прву награду.
Не само што је обдарен, него је хитар и сналажљив,
Зато је нашој Светлани још више дражи и допадљив.
