МОЈЕ ЦАРСТВО - МОЈ СУТУРЕН
Моје је царство мој сутурен,
Ту Империју играм, ту је мој терен.
Одатле гледам и ЕУРО две`иљадешеснаес`,
Ту је цело моје царство, док носим орловски дрес.
Знам, знам, не играју ови нашинци,
Ал` дрес носим док губе албанци.
Мало више ратујем, контрирам, док ми нет не закочи,
Па мало гледам текму, у зелену траву да од екран одморим очи.
Ма исто је то ср..е, тамо крљање, овамо крљање,
Зној на чело, из сутурен не избивам, само нервирање.
Па се тако мало у ИО убацим, као Пике ми у одбрану,
И Рамос, Рамос, друже мој, мало на страну,
Као јаки бокови кад се одважим да нападам
И зидине тврђаве као Ћорлука главом да набадам.
А не да везем мулти-нападе, вртим их око малог палца,
Ма везем к`о Роналдо кад дрибла к`о да игра наша колца.
Кажем, моје је царство мој сутурен,
Баш сам онако зај...ан, мислим оно – самоуверен.
И искусан сам као искусни Роби Кин,
Битке дана нижем, није да се хвалим.
Моја стандардна формација су бокови јаки,
Зато волим кад играју Ирци, они су играчине, само таки.
ЕУРО је исто као ИО, ма мора се напада, ако `оћеш победу,
Нему ту ФЕД, нема ту посебна тактика, само напади у сваком погледу.
Није ме срамота, бићу искрен,
Моје је царство мој сутурен.
Ту су црни зајечарац, пљуге и `ладни нес,
За моје ИО царство и ЕУРО две`иљадешеснаес`.
