Аутор Тема: 2. круг Приче о ИО!  (Прочитано 1040 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Martina

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 2864
  • Углед: +785/-54
  • Српски администратор
    • Погледај профил
    • http://www.facebook.com/pages/Imperia-Online
Одг: 2. круг Приче о ИО!
« Одговор #15 послато: април 02, 2015, 11:01:57 пре подне »
Проглашење победника након 2. пресека 2. круга конкурса!
Кликните овде!


Martina
Srpski Community Manager

Кликните овде како бисте прочитали правила форума и  овде како бисте видели ко може да вам одговара на питања. Молимo, немојте пријављивати играче јавно већ слањем е-поруке на support_rs@imperialsupport.org

Ван мреже mitres111

  • Наредник
  • **
  • Поруке: 53
  • Углед: +6/-0
    • Погледај профил
Одг: 2. круг Приче о ИО!
« Одговор #16 послато: април 05, 2015, 20:01:49 поподне »
Освануло је једно ново јутро,ма као и свако друго јутро.Цар се пробудио нервозан,али зашто? Боре су му прекриле скоро цело лице,имао је он превише брига. Када би га погледали на први поглед,помислили бисте да га мучи старост. Устао је и кренуо ка прозору. Имао је одважан и храбар корак. И када приђе прозору,нагло је зинуо од чуда. Ниједног радника није било на видику. Навукао је свој мантил и изашао из собе. Стигао је у велику дворану где су радници могли да се одморе и да разговарају за време паузе. Дворана је била пуна. Очигледно бесан оним што је видео,он повика:

-Зашто нисте на својим радним местима? Пола од вас не зна мач да употреби како треба... а ни сами не знате колико би нам значио бонус на производнју камена? Противници могу напасти сваког тренутка. Идите вјежбајте своје вештине?

Многи су се препали овакбог кралјевог говора,али нашао се један који повика:
-Ваше Височанство,знате ли да је данас Васкрс?

-Не занима мене нечији рођендан као што је тај Ваксрс,желим да вас видим како напорно бежбате. Треаба ми јачи напад опсадних машина.

-Господару,Ваксрс није никакав рођендан то је Свети празник...

-Не занима ме...Зар мислите да ће Византија чекати док ви славите. Како вас није срамота? Милане,једва да умеш да јашеш конја. А ти Лука, јасно и гласно сам ти јуче задао наређенје да направиш бонус за колоније. Само ако се сви максимално посветите можемо развити наше вештине.

-Али господару,у свим царствима је примирје због овог празника.Можемо барем мало да се опустимо?

-Како ме нико није обавестио на је покренута заштита? Откуд ја знам да Византијци неће прекршити ту забрану? Заднји пут говорим сви на тренинг вештина.

Дворану су испунили уздаси...


Ван мреже AleksandarJeremic

  • Редов
  • *
  • Поруке: 30
  • Углед: +5/-1
    • Погледај профил
Одг: 2. круг Приче о ИО!
« Одговор #17 послато: април 07, 2015, 00:35:02 пре подне »
Извештај

   Руку скрштених иза леђа, Небојша стоји загледан кроз прозор. У полутами просторије круна на столу рефлектује слабу светлост и шири је у дифузни ореол над собом; златно жезло, симбол краљеве моћи над вазалним господарима, лежи положено у свилени плашт меко-плаве боје, немарно бачен преко војних карти са уцртаним стратешким положајима и линијама кретања војске. Са ивице стола просуто мастило тупо капље на тепих.
   За столом седи Начелник Контраобавештајне службе Храстодара. Ћути. На безизражајном лицу, карактеристичном за његову професију, неприродне гримасе одају немир. Пригушено светло над круном зрачи сладуњавом топлином. Боја меда привукла је досадног инсекта па у агонији облеће око предмета. Прати га погледом.
   Шпијуни су се вратили из извиђања - Гее'р-Гајуса су пронашли неочекивано лако. Када су дошли пред трем његовог свратишта рекао им је да их очекује и запитао их што им је толико требало. Испричао им је невероватне ствари; најстроже чуване службене податке, за које тек неколико људи знају да постоје, декламовао је као песмицу. У деловима исказа где старац није губио контакт са реалношћу, изненађеним извиђачима до детаља је понављао њихов план деловања. Иако бунцање о струнама судбине што прстима случајности компонују стварност у резонатору универзума старину пре квалификују за манастирску болницу, знања која поседује од њега чине опасност за државну безбедност. Господину Вишеславу Клонимировићу гори под ногама. Краљ је узнемирен, а он, који све зна, нема објашњење како су информације процуреле. Ако један обичан старац, тобожњи видовњак међу варварима, зна планове развоја царства у наредних двеста година, како ико може бити сигуран?!
-Ја...-крете несигурно Вишеслав, - знате и сами, господару, да потичем из угледне дворске породице и да су сви моји преци у Краснороду генерацијама верно служили круни и по хватању непријатељских шпијуна били надалеко чувени; ја, дакле, имам урођене предиспозиције за професију којом се бавим, моје вештине инфилтрације, пресретања токова информација и препознавања личности склоних одавању тајни на највишем су нивоу. Васпитаван сам и школован у том духу, а искуство у раду донело ми је додатна сазнања. Међутим, ни поред свесрдне помоћи савезних истраживача, ни поред најнапреднијих технологија, тајних и тек истражених у нашим војним универзитетима, ја не могу да вам кажем како је то лице дошло до строго поверљивих података.
-Где је он?
-К... Ко? Гее'р-Гајус?
-Да, он.
-Привели смо га на испитивање. Није се опирао. Не брините ваше величанство, сазнаћемо сваки детаљ.
-Ослободите га и доведите га овде. Нема потребе за испитивањем, он је заиста видовит.
Вишеслав се невољно повинова наређењу. У досадашњој каријери још му се нико није извукао са тврдњом да поседује натприродне моћи. Неки су признавали и што нису питани, а неке, на жалост, није било довољно питати. Старац је слаб, душа му је у носу, не верује да би се осмелио да одбије сарадњу. Сви на крају признају. Признао би и он - ко му је рекао, кад и где. Разоткрио би завереничку банду и он би онда могао да заустави цурење информација, или још боље, могао би да пошаље своје људе међу издајнике, могао би да намешта и прослеђује лажне податке, да режира погрешне извештаје и наводи непријатеље на погрешна тумачења. Док корача ходником шпијунска страст га заноси и он се предаје идиличним сећањима на професионалне успехе када је, инфилтриран у непријатељске редове, обмањивао њихове службе и давао тактичку предност својој страни. Сада ће му, захваљујући неразумном владару и његовој вери у бајке, измаћи капиталац. На сазнање да тако губи прилику да разбије читаву конспиративну мрежу, незадовољно врти главом и хвата се за браву врата ћелије. Док откључава катанац осећа да му је начињена неправда.
-Не брините, младићу. Мастило је биљног порекла, флеке се могу отклонити.
-Молим?
-Краљ је просуо боцу са мастилом када је, изнервиран вашим неуспехом, бацио плашт преко радног стола. Је ли тако?
-Не постоји начин да то знате, у просторији смо били само он и ја...
-Није тачно! На светлости рефлектованој са круне јасно сте могли да видите муву...
-Али...
-Немојте се мучити, млади господине. Ви то не можете да појмите. Краљ Вас је послао по мене па хајдемо. Одвежите ми ноге, молим Вас, сувише сам стар да поред терета сазнања носим још и окове неразумевања.
« Последња измена: април 07, 2015, 02:07:07 пре подне AleksandarJeremic »

Ван мреже nikola20001

  • Редов
  • *
  • Поруке: 10
  • Углед: +0/-0
    • Погледај профил
Одг: 2. круг Приче о ИО!
« Одговор #18 послато: април 08, 2015, 18:39:11 поподне »
Скупљавши дрва у шуми, замишљен гледам у дрвеће али ме из замишљања тргнуше моји пријатељи.
- Пожури више са тим дрвима!!!!!
-  Ево, идем идем..
Доста дрва за данас, него хајде нам испричај нешто док ми будемо пекли прасе.
- А шта да вам испричам?
- Имаш ти доста прича у својој глави, извуци неку и испричај нам.
... Седевши на балкону, млади царевић читао је књиге о вештини гађања луком и стрелом. Али га позове отац да види своје чедо шта зна.
- Сине, хајде узми лук и гађај стрелом у ону мету, рече краљ и покаже му мету.
Несрећан син гађа и тако је омашио да замало није уништио кров на једној од кула.
- Иди, настави да читаш, рече разочарано отац.
Његов отац је био Лазар Краљевић, највећи владар у последњих 100 година, имао је четворо деце, а најмлађи је био син Никола, који је и главни јунак ове приче.
- Чекај, па зар ти ниси главни јунак ове приче?
- Пусти ме да наставим, немој ништа да квариш.
Царевић се вратио на терасу и наставио да чита, али није могао да се сконцетрише, већ је размишљао:
" Ја сам срамота за свог оца." "Не би требало да живим више овде, и сестре су способније од мене."  *cry*
"То је то, одлучио сам. Вечерас у поноћ ћу се искрасти и побећи."
У том тренутку улази служавка и виче "вечера".
Након вечере сам отишао у собу и узео најнеопходније ствари и ставио у једну врећу.
Тада сам поново отишао на балкон, да видим мој дом још једном пре него што заувек одем одавде.
И тако ја напустих град у поноћ 4. јуна 1345. године.
Двадесет година касније.
Камп ратника пешадије 74. Дивизије, један мачевалац је се доста издвајао од других по томе што је имао добре рефлексе и вешто је управљао мачем. Поред мачевања знао је све вештине осим кратограф, јер двадесет година није мрднуо из тог кампа, само је вежбао. И кад прође рок за обуку, мобилишу га у једном малом селу, недалеко од његове старе домовине
Једном док је пролазио поред шуме , баш ове у којој смо ми, спази једно мало чељаде које се изгубило. Дође до њега и пита ко јој је мама и тата.
Мама је Кристина а тата Милош краљевић, а такође имам тетка који је нестао пре двадесет година, рече ми та мала девојчица.
Тад је Николи застало срце, више није могао да бекне, већ је узео дете и повео га кући. Током пута јој је причао своје авантуре.
Кад су дошли кући, затекли су град у јеку битке. Царевић је одвео девојчицу у двор , а затим је кренуо у битку са само маленим ножем који је имао код себе и неко рухо које је носио на себи.
- Велики Цар Михаило Краљевић, брат од стрица Николин опазио је једног човека како ножем иде на војску, али пао је са коња јер је устрељен у руку и почео је да кука. Тад је наишао непријатељски војник, замахнуо мачем, али је завршио живот у том положају, јер га је нож посекао по слепоочници и пао је мртав. Тад је Никола наишао и поздравио свог брата.
- Не сећаш ме се?
- Бато!! Узвикну он и загрли ме овом једном руком што му је била добро.
- Пусти мене да завршим битку, узми оклоп оружје и коња и бежи у дворац, само ми дај неку крпу да обришем нож.
- Где ћеш са ножем у битку?
- "Није битно којим оружјем се бориш, већ колика ти је жеља за победом велика."
-Ок ок, ево ти крпа, даде му крпу и зајаше коња према замку. А ја наставих битку.
- И шта је било на крају?
-Победили смо. Мислим да сам убио ножем бар 1000 војника. Али добро није сад битно.
- Шта је било даље?
После победе отишао сам у царство, тамо смо прославили а брат Михаило ми је предао круну и царско рухо са плаштом пурпурне боје.
После тога сам нашао девојку, ево сад седи поред мене и ја сам највећи владар у историји свеукупног народа.
-Значи ипак си то био ти!
-Наравно.
- Друштво, стигло је и прасе......

Ван мреже ZlatniDiv

  • Редов
  • *
  • Поруке: 27
  • Углед: +0/-2
    • Погледај профил
Одг: 2. круг Приче о ИО!
« Одговор #19 послато: април 09, 2015, 13:07:28 поподне »
Освануо је нови дан. Дан који доноси радост и спокој у мом царству. Мој цар је одлучио да дарује сваком ратнику по једно јаје и да бира неку нову вештину. Свако ко је приступио том обреду добио је благослов од цара јер је дошао највећи празник, Васкрс. Као и сваки други цар, у сусрету са васкрсом, мој цар је одлучио да узмњ празничну заштиту и да дан проведу у миру и срећи. Кад је освануо нови дан, зовнуо је своје најбоље коњанике, стрелце и мачеваоце како би обучавали нове ратнике, а за узврат неко би добио место генерала.Они који су добили најјаче јаје, најбрже би напредовали. Вежбали су из дана у дан, а након неког времена, било је право време да се покажу.Кад су дошли нови походи, све већа жеља да осветле свој образ, довели су их до најбољих резултата.
 afro

Ван мреже Martina

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 2864
  • Углед: +785/-54
  • Српски администратор
    • Погледај профил
    • http://www.facebook.com/pages/Imperia-Online
Одг: 2. круг Приче о ИО!
« Одговор #20 послато: април 09, 2015, 13:57:46 поподне »
Проглашење победника након 3. пресека 2. круга конкурса!
Кликните овде!


Martina
Srpski Community Manager

Кликните овде како бисте прочитали правила форума и  овде како бисте видели ко може да вам одговара на питања. Молимo, немојте пријављивати играче јавно већ слањем е-поруке на support_rs@imperialsupport.org

Ван мреже AleksandarJeremic

  • Редов
  • *
  • Поруке: 30
  • Углед: +5/-1
    • Погледај профил
Одг: 2. круг Приче о ИО!
« Одговор #21 послато: април 16, 2015, 05:54:19 пре подне »
                                                                                                  Архангел
       
     
        Предвођене Маа'л А-Ханом, варварске хорде преко ноћи су напале и срушиле једну од трговачких станица Храстодара. Изграђена на питомој земљи, јападној и тек благо усталасаног рељефа, ова постаја била је окружена пољима засађеним памуком. Иако на великој удаљености, економски стручњаци проценили су да је улагање у истраживање трговачке логистике оправдано па су велика средства уложена у пројектну документацију и припремне радове. Преко двеста империјалних миља дуг трговачки пут водио је до идиличног насеља на обронцима оближње планине, где је око малог трга плански подигнуто неколико административних грађевина и хостел за путујуће мершанте. Инвестиција је подстакла развој локалне насеобине па су спонтано настале улице, зрачно уроњене у простор пред градским центром, сводовима шуме кровова заклониле хоризонт, али на само пар стотина корака низ макадам пред посматрачем се отварао видик обликован нетакнутом природом, стогодишњом шумом на југу и каменом окуком на северозападу.
   Свесни да је ризично подизати поседе на великој удаљености од царства, инжењери су предвидели и војну станицу у близини. Изграђена је истовремено када и трговачка, али чак ни тврђава осмог степена, крцата балистама и тешким стрелцима, није била довољна препрека за разарачки настројене варваре. Дежурни генерал те ноћи беспомоћно је посматрао како царство губи драгоцени извор материјала чијом употребом одржавање војске изискује и до десет процената мање средстава.
   Гее'р-Гајус стоји пред оклопом изгубљеним пре више од два миленијума. У Небојшиној канцеларији, положен преко стола, изгледа баш онако каквим га је заборавио. Све ове године, све протекле векове, он је знао да ће доћи тренутак када ће се срести са својом сврхом, разлогом свог постојања. Знао је и да ће се то десити овде, у овој канцеларији, и знао је дан, тмуран и кишан, магловит јесењи. Трагао је за јединим одговорима који му измичу - није знао зашто све зна и зашто једино своју судбину не види. Сада стоји пред решењем загонетке; његова потрага овде се завршава. Бојажљиво спушта старачку руку на базу тешког двосеклог мача и прстима прелази преко свог изрезбареног имена. Гее'р-Гајус... Да, некада је то име гордо звучало. Очима упија сваки детаљ бронзаног орнамента што се од врха оштрице протеже до штитника. Један по један прст савија се и стеже рукохват. Подиже мач и пред Небојшом почиње трансформација древног ратника. Оклоп на столу прожима заслепљујућа плава светлост, он се диже и у деловима пријања на пророково тело. До пре пар тренутака крепки, погурени старац сада лебди усправљен док му израженим венама натприродна сила надире у таласима и затеже мишиће. Шлем прекрива лице и очи почињу да светле. Спушта се на под. Подиже поглед и дубоким, храпавим гласом зарежа:
-МАА'Л А-ХАН...
У том тренутку у канцеларију утрчава задихани Вукоман. У неверици посматра прилику у средишту просторије и избезумљеног Небојшу наслоњеног о храстову комоду у углу. Бојажљиво направи пар корака унутра, држећи растојање и длановима окренутим према витезу полако се примаче свом краљу. Изгубио је речи; иако је о овом тренутку потајно маштао и у осами смишљао шта да каже, узбуђење га је потпуно испразнило. Као младић када први пут прстима прође праменом девојачке косе и склони га са лица да потоне у њен поглед, није био свестан ни себе ни тренутка. Осети се обавезним да проговори и обузе га страх, јер још не беше прибран довољно. Гее'р - Гајус поче:
-Ружно време напољу...
-А јест, јест то што кажете, час киша - час проломи Сунце, не зна човек шта би обукао. Још мени старе кости, морам о здрављу да водим рачуна. Сачувај Боже...
Опет наста мук.
-А, ако смем да питам, Ви сте Гее'р - Гајус?
-Оно што је од њега остало, да. Да, али и не! Древни генерал мали је део онога што сам постао. Моје име је Митар, један сам од три прачувара небеских капија, брат Антаријусов... Ти си Вукоман, зар не?
-Ант... Антаријусов? Ти си Архангел старе вере?
-Гее'р - Гајус је живео и починуо неуспешно трагајући за варварима који му нанеше пораз, јер ти варвари нису били обични, већ следбеници палог Анђела. Маа'л А-Хан сам је предводио битку - иако велики ратник, против њега није имао шансе. Када је, у просјачким ритама, коначно пао поред пута и испустио душу, сишао сам на Земљу и преузео његово тело. Од тада трагам за оклопом и мачем, за употпуњењем своје сврхе. Мој задатак је био и јесте да пронађем Маа'л А-Хана, да га изазoвем и победим, како бих и њега и себе послао дуж струна судбине напред и назад у бесконачност, у непостојање.
-Зашто?!
-Стара ера се завршила. Данас други Богови владају небом, а духови прошлости Земљом нарушавају хармонију простор - времена и прете да га уруше у Хаос. Мој задатак је да то спречим.
-Хех, имао бих још једно питање, ако може? -затрепери стари Вукоман.
-Питај...
-Кад видите све, овај, како то да формулишем, зашто одмах нисте видели где је мач, нашли тог Маа'л А-Хана и завршили ствар?
-Пре него што је умро, Гее'р - Гајус је оболео од Алцхајмерове болести. Ничег се живог није сећао па ни места где је сакрио своје оружје. То је разлог зашто све векове не знам ко сам и не знам шта тражим, а камоли где да тражим то што не знам шта је - преузео сам свест заборавног старца...
-Ух, баш незгодно...
-Битно је да се све добро завршило - умеша се у разговор Небојша.
-Завршило? Тек почиње, господо! Маа'л А-Хан иде у опсаду Храстодара. Подигните узбуну, сазовите војску, нек свако ко може да носи оружје стане у строј. Спремите стреле и натегните балисте... Време је ружно, али за псе рата дан је увек савршен да им буде последњи.
Царство је пред колапсом. Рушењем трговачке станице код поља богатим памуком одржавање редовне војске је поскупело па је Небоша подигао порезе. Задовољство народа се нагло погоршало, три провинције су у побуни, тамошња војска одбија да се одазове на мобилизацију... Након низа пораза морал војске је драстично опао и људи невољно стају у редове. Међу собом се опраштају и коментаришу да је боље да се мирно предају, него да буду крпана лутка у стрељани, да падну у унапред изгубљеној битци. Бранко Набусић, генерал са изванредним искуством, очајнички покушава да осоколи своје витезове, али узалуд. Три коњаника силазе из Горњег Града и стају пред оклопнике. Један се издваја, прелази погледом по шлемовима и диже мач. Тесним простором Доњег града Храстодара, улицама крцатим војницима разлеже се бели талас енергије и ратници почињу да верују. Груди почињу да им се надимају, они стежу своје оружје и почињу да лупају о штит. Ратни урлици војске тргнуте из бунила запоседају унутрашњост престоног града.
-Дигао им је одбрамбени морал. Невероватно! -изусти Небојша, један од два коњаника у Гајусовој пратњи.
-Не само морал! Погледај зидове, стрелци се тискају да заузму положај... Коњица, пешадија, свима је моћ напада већа. Из држања и гласа, из ритма и тона њихове песме извире позитивни набој, спремност да јурну као звери када за то дође тренутак. Погледај их само... Осећаш ли нестрпљење? - озарено узврати Вукоман.
Капија Храстодара се покрену. Одред за одредом, дивизија за дивизијом, у дисциплинованим формацијама војска напусти унутрашњост града и распореди се на пољу. Гее'р - Гајус изјаха пред њих. Из магле у даљини изронише обриси застрашујуће велике војске. Попут најезде мрава они присвојише линију хоризонта и наставише да се шире на обе стране, док се већ и њихови ратни покличи не зачуше. Тада древни војсковођа, Архангел и генерал у одбрани, намаче калпак и себи у браду промрси:
-Ти што сејеш патњу, данас ћеш пожети плодове свог наума. Патићеш и сам, али нећеш, као до сад, у томе уживати. Горак ћеш хлеб појести, замешен и испечен пре много векова, да ти данас кора застане у грлу. Ви, на мрачној страни, храните се брашном самлевене среће својих жртава - душе смртника на вашој су дневној трпези. А ми?! Ми на страни светлости вечерамо вашу мрачну савест.

Ван мреже SkrYim

  • Редов
  • *
  • Поруке: 27
  • Углед: +0/-1
    • Погледај профил
Одг: 2. круг Приче о ИО!
« Одговор #22 послато: април 16, 2015, 12:50:55 поподне »
Зима беше 1329 године господње,свуда наоколо је мрак,ал нешто ипак светли у тој долини.То су шатори царске војске ,што ујутру се спрема да отпочне бој.Осећа се мирис страха...многи се кући сутра вратити неће..Где,где се зачује по нека реч,али је углавноммук,тишина.Само ветар бруји.А у царском шатору лампа гори,ту се цар Богу моли,за све своје војнике,а и за самног себе.пита се он хоће ли дочекати следеће вече као господар или леш који вукови по планини раузносе.Можда чак и као роб?.Леже и цар мало да отспава ал му савест мира неда.Па размишља да ли да се бори или да се преда?
НАСТАВИЋЕ СЕЕЕЕ
« Последња измена: април 16, 2015, 12:54:11 поподне SkrYim »

Ван мреже Martina

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 2864
  • Углед: +785/-54
  • Српски администратор
    • Погледај профил
    • http://www.facebook.com/pages/Imperia-Online
Одг: 2. круг Приче о ИО!
« Одговор #23 послато: април 16, 2015, 14:22:35 поподне »
Проглашење победника након 4. пресека 2. круга конкурса!
Кликните овде!


Martina
Srpski Community Manager

Кликните овде како бисте прочитали правила форума и  овде како бисте видели ко може да вам одговара на питања. Молимo, немојте пријављивати играче јавно већ слањем е-поруке на support_rs@imperialsupport.org