Аутор Тема: 1. круг Приче о ИО  (Прочитано 1386 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Martina

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 2864
  • Углед: +785/-54
  • Српски администратор
    • Погледај профил
    • http://www.facebook.com/pages/Imperia-Online
1. круг Приче о ИО
« послато: јануар 28, 2015, 14:21:04 поподне »
ПРИЧЕ О ИО!

Тема 1. круга конкурса у 2015. години:

''Дивља варварска племена пред вашим капијама!''


Сазнајте више о варварима путем следећег линка: Варвари пред вашим капијама!


Martina
Srpski Community Manager

Кликните овде како бисте прочитали правила форума и  овде како бисте видели ко може да вам одговара на питања. Молимo, немојте пријављивати играче јавно већ слањем е-поруке на support_rs@imperialsupport.org

Ван мреже Mozambi

  • Поручник
  • ***
  • Поруке: 122
  • Углед: +7/-4
    • Погледај профил
Одг: 1. круг Приче о ИО
« Одговор #1 послато: фебруар 01, 2015, 12:18:42 поподне »
Док се напољу дизала магла,у кампу Освајача се славило.Заливао се успех рујним вином.
Опустошили су два већа града,крцата су товарна кола каменом и гвозђем,уз стрми пут испадне тек по који
златник који неко од војника стави у Џеп.На мазгама су челичне потковице које вукоше доста дрвета.
У близини Освајачког кампа се налази царство младог али довољно искусног и моћног Цара.Његов шпијун
му је дојавио да Освајачи у кампу држе много ресурса,а дрво и гвожђе је преко потребно царству.Ни камен
није на одмет,а тек злато које је можда и највредније.Чувши речи свог шпијуна,млади цар нареди напад на
варварски камп.Малобројна коњица Освајача није се могла супроставити моћној Царевој војсци.Опустошио је цар
камп,оставивши у животу једног од Освајача који му је у замену за живот пренео јако важну информацију.
Рекао је да је у близини Варварски камп Разарача и да они имају знатно више ресурса од њих самих.
Цар је помно слушао речи тог човека,препознао је истину коју су изговарала његова уста,дрхтавим гласом
испуњеним страхом.Поштедео му је цар живот,као и његовој породици и пар слуга.Те су Освајачи направили нови камп у
близини.Упутио се Цар већ наредног јутра ка кампу Разарача.Страшне приче су кружиле о том народу.Пустошили
су све пред собом,али цар није оклевао пуну снагу војске је искористио и напао.Жестока беше битка али је
војска моћног Цара успела да победи варваре.У царству се прича о подвизима и богатој економији,захваљујући
победама над Варварским камповима.Остали су Трговци робљем,бесна руља,дивљи Номади.Народ у царству са
страхопоштовањем прича о њима.Цар није желео да у свом царству осећа мирис страха.Послао је пар шпијуна
на мисију и добио је убрзо извештај.Рекао је свом народу да ће донети злата од тих Номада како би схватили
да нема разлога за страх и да је њихово царство најмоћније.Још једна битка,страшна,сурова...намучила се војска
моћног Цара,али победили су.Донели су у царство много злата које није подељено народу,већ је стављено
у царски трезор за црне дане.Ти Варвари...и њихови кампови...промрља Цар.Док је њих биће у овом царству
богат живот,а моја војска све већа и већа.
« Последња измена: фебруар 01, 2015, 15:15:34 поподне Mozambi »

Ван мреже AleksandarJeremic

  • Редов
  • *
  • Поруке: 30
  • Углед: +5/-1
    • Погледај профил
Одг: 1. круг Приче о ИО
« Одговор #2 послато: фебруар 02, 2015, 00:31:41 пре подне »
                                                Варвари

          Природа пупи пролећном радошћу. Зеленим беспућем нетакнутих предела, пропланком између две шуме, на сивом коњу у пуном галопу путник скривен свиленим плаштом хита према Храстодару.  На превоју брда, где у даљини се самотни облаци из јутарње магле рађају и мирно плове небом ка северу, хитра се копита младог ата одазваше вољи узенгија и застадоше у младој трави. Слабе се руке подигоше и капуљача откри старачке пеге на високом челу. Дуге седе власи заиграше на поветарцу.
          Пред Вукоманом се на хоризонту, приближени даљином, указаше обриси два града. Очима сузним од ветра он погледом прелете оронуле, патином потамнеле врхове Краснорода и заустави се на Храстодару, кога је на Божић у журби напустио. То не беше више исто оно место у коме је живео. За само два месеца његово родно село израсло је у хвале вредну престоницу-витким кулама иштркљалим у небо пркосно се надметало са руином у близини. Углови усана благо му се померише у једва приметан осмех и надахнут осећајем поноса он јурну низ брдо.
Ходници генералштаба одјекују галамом. Иза високих, тешких врата, Небојша попут лешинара нервозно кружи око стола и повремено се покретима руку и продорним гласом укључује у расправу. Илијин пројекат трђаве деветог степена разастрт је пред картографима, генералима и гувернерима, затим министрима архитектуре и изградње, а и официр задужен за савезне финансије узео је учешће у дебати.
-Где ја да нађем педесет милиона камена, питам ја вас, господо? – грми Небојша. –Тврђава седмог степена још није готова, а изградњу „осмице“ већ смо платили и неимари чекају на ред да почну да подижу скеле-.
-Има онај „Антесамија“ у комшилуку, тек неколико империјалних миља далеко, не напада никог и напредак заснива на својој економији. То значи да су му ризнице пуне. Можемо њему да узмемо.-лобира један од генерала.
-Не можемо њега да нападамо, са њим сам у родбинским односима!
-Аих, господару, с киме се Ви све нећете ородити...
-Ало, ја сам овде краљ...
-Ехехехе, ках ках, опросте господару- добацује гардиста Миленко са врата.
-Оваква тврђава дала би подстрек развоју наше привреде - узима реч гувернер друге провинције – па ако и не можемо да произведемо камен у довољним количинама у банци је депозит сасвим одговарајућ за куповину свих неопходних сировина-.
-То не долази у обзир. Чиме ћу да финансирам онолику коњицу ако открњим депозит у банци? Генерали су увек забринути за безбедност царства па смо зато упрегли све капацитете да регрутујемо непобедиву одбрану, која, узгред буди речено, много више времена проводи у нарушавању туђе безбедности, него у осигуравању наше. Једино ако ће министар финансија да смањи порезе...-
-Да смањим?! Уз сво дужно поштовање, господару, 25% на сировине и 30% на злато једва задовољавају наше савезне потребе. Уколико бих смањио порезе за само један посто изгубили бисмо трку у наоружавању са ривалима, а то, надам се, ником није у интересу.-
Сав намрачен, Небојша седе у прво чело и спусти образе у шаке. Затим подиже поглед, протрља очи и заусти да каже нешто, али га прекиде упад извиђача. Унезверен, држећи се за вратно крило и њишући се у покушају да дође до даха, кроз болну гримасу на лицу он процеди:
-Нападнути смо. Хорда варвара управо сад опседа једну од пограничних тврђава. Послали су хитан позив у помоћ.
Група се ускомеша, али Бранко беше прибран.
-У којој провинцији?
-У десетој...
-Будите без бриге, господо, време је да обновљена Златна гарда покаже шта зна.
          Он излете из просторије, сјури се низ степенице и из дворишта замка руком даде сигнал звонару на торњу. Тешка се звона покренуше у једној од кула и, недуго затим, звона у другим провинцијама отпоздравише. Дуго увежбаван позив на узбуну био је ефикасан. Најбрже што је могао Бранко је обукао оклоп, узјахао свог коња и са војницима из престонице јурнуо према граници. На спољној капији тврђаве срео је путника на сивом коњу, који се, видевши војску у журби, склонио поред приступног моста и сачекао да прођу, а затим упутио ка доњем граду. Свуда уз царски пут групи војника придруживале су се јединице из других крајева земље, да би их пред  десетом провинцијом сустигла и елитна коњица из једне од војних станица, ударна песница царства. Зауставили су се и кренули у формирање формације; елитна коњица се поставила на бокове, тешка у средину, пешадија се повукла у резерву, а стрелци су се распоредили тако да равномерно покривају и поље испред бокова, и чистину испред центра. Генерал Бранко Набусић дојахао је испред војске, окренуо се према њој и почео да удара мачем о штит. Војници узвратише.
-ЗА ЧАСТ... – викну генерал из петних жила.
-ЗА ЧААСТ... –одговорише оклопници.
-ЗА ПОНОС...-настави.
-ЗА ПОНООС...-испратише га следбеници.
-ЗА СЛОБОДУ-заврши.
-ЗА СЛООБООДУ –викнуше војници и појачаше ритам ударања.
-У НАПААД!!!
И војска јурну. За мање од пет минута били су под зидовима утврђења. Варвари нису имали шансе. Са једне стране прикљештени каменим бедемима, са друге тешком коњицом, са бокова притиснути тесно збијеним формацијама Златне гарде и стрелцима над главама, видевши да им се спрема дебакл побацали су оружје и клекли. Вођа варвара не желеше да призна пораз и залете се према Бранку. Један од витезова пожури у заштиту свог генерала, али га овај заустави. Подиже штит, стеже копље и изађе на мегдан варварину. Уследила је борба два колоса пред обе војске. Исход битке је био решен и улог је био част. Распојасани варварин брзим и прецизним замасима мачева настојаше да избаци Бранка из равнотеже и зада му ударце кад спусти гард, али је млади војсковођа успешно избегавао све његове покушаје да га надвлада снагом. Кад је почео да се умара, Набусић му смишљеним покретима изби један од мачева и толико га силно удари штитом у тело да овај паде на земљу. Затим му ногом му стаде на прса и упери му мач у чело. Борба је била готова. Небојшино царство данас је добило неколико десетина хиљада нових радника у рудницима, способних, и у сваком тренутку спремних, да се лате оружја. Бранко благо закрену торзо и преко рамена погледа у своју војску, подиже калпак и забоде мач у земљу поред пораженог такмаца. Са обрва му је капао зној, а иза, као испод стреха у кишним данима, два су немирна огњишта сијала топлином.
          У благом касу Вукоман пројаха главном улицом доњег града. У неверици је посматрао промену простора из сећања. Мирни сокак са трошним приземним зградама заменили су градска гужва, рекламе и високи објекти богато украшени орнаментима. Кад дојаха до унутрашњег појаса зидова, до недавно и јединог, он викну ка торњу покретне капије. Стари познаник познаде му глас и тешки дрвени мост се покрену преко рова. У знак захвалности Вукоман одмахну старом пријатељу и ујаха у Горњи град. Подбоде свог коња и убрзо се нађе пред палатом. Уз степенице ка престоној дворани сустиже га и престиже озарени младић. Мимо сваког протокола он утрча у генералштаб и без поздрава викну:
-Победа! Победили смо! Варвари су се предали, тврђава је сигурна, војска је већ кренула ка гарнизонима!
Небојша дође до врата и загрли младића. Преко рамена гласника он угледа старца како се муком пење уз степенице и препозна га. Брзо се одвоји из загрљаја, срдачно стеже момка за рамена и крете према Вукоману.
          Након пријема и површног разговора са присутним функционерима старац је остао сам са краљем. Тада му је открио где је био два месеца и чиме се бавио док је био одсутан.
-Староседеоци у близини престонице имају древну библиотеку коју љубоморно чувају. Одсео сам у њиховом кампу и проучавао древне списе. Сећате се Божића и Гее'р Гајусовог оклопа?
-Да, то смо нашли у шуми на бадњи дан. Шта с њим?
-Према легендама и неким сачуваним списима, тај војсковођа никад није изгубио битку. Међутим, иако то експлицитно нигде не пише, подаци до којих сам дошао наговештавају да је једну ипак изгубио...
-Добро. И?
-У сурова времена када је Гее'р Гајус живео генерали су полагали заклетву свом Цару да никад не доживе пораз и, уколико би је прекршили, били су проклети на живот док год се не освете непријатељу. То је разлог зашто верујем да је Геер полудео. Клетва са којом се носио савршено би објаснила наглу промену у његовом понашању и трансформацију из младог и перспективног генерала у немилосрдног тиранина. Многи каснији историчари управо њега криве за пропаст Великог Светомира и крај читаве једне ере.
-Пих, аргументи ти и нису неки. Изгубили смо и ми две пограничне битке од Д-Нозне па нико није полудео...
-Не разумете. Клетва је значила да ће генерал остати жив док год се не освети. Проблем је, изгледа, био што Гее'р Гајус није знао коме треба да се освети. То је, по мени, објашњење зашто је почео да напада сва царства тога доба, прво непријатељска и неутрална, а затим и савезничка.
-Како није знао ко га је напао?
-То је питање због кога сам два месеца живео у древној библиотеци! Није знао јер су га напали ноћу и без икаквих обележја, као твог оца. То је била иста војска проклетих - варварско племе разарача чији камп нико до сада није видео, или бар није поживео довољно дуго да о њему прича.
-Хм, интересантно...
-Тек постаје интересантно. Чињеница да смо нашли оклоп и оружје древног војсковође значи само једно - Гее'р Гајус се још није осветио.
-Хоћеш да кажеш да...
-Да, да! То је оно што је најинтересантније! Гее'р Гајус је жив и у овом тренутку лута светом у потрази за осветом.
-Добро. Лепа је то прича, али као владар морам да те питам какве ми користи можемо да имамо од тих података?
-Уколико сам у праву Гее' р је најмоћнији савезник кога можемо да добијемо. Сада је битно да га пронађемо и дамо му његове ствари, а све што уследи након тога биће предмет интересовања неких будућих историчара.

Ван мреже ELEMIRAC

  • Наредник
  • **
  • Поруке: 80
  • Углед: +5/-1
    • Погледај профил
Одг: 1. круг Приче о ИО
« Одговор #3 послато: фебруар 02, 2015, 17:26:13 поподне »
Сећам се,као да је јуче било.Никада нећу заборатвити тај дан,свој 16-ти рођендан.На двору је све било сјајно,сунчеви зраци су обасјавали краљевске просторије,али у једном тренутку црни облаци прекрише то дивно небо изнад царства и у том тренутку поче напад варвара.Варвари за собом нису остављали ништа сем пустоши,сама помисао на њих сваком би ледила крв у жилама.Били су подељени у три племена,три племена чија се имена од страха никада нису изговарала.Племе окрутних и незауставлјивих бораца којима се ниједно царство није могло супротставити племе познато под именом 'Освајачи'.Следеће племе било је познато под именом 'Разарачи' како им и само име говори пред собом су разарали све и за собом нису остављали ништа.Племе лихвара који су све гледали кроз новац и без трептаја убијали недужне да би дошли до пара звало се 'Трговци робљем'.Ова три племена су владала светом све док се нису појавили храбри борци некада чланови Номадских и Империјанских елитних трупа познати као Ќатафракти' и 'Паладини'.Они су се храбро супроставили Варварима и после 3 године борбе,нјихов труд се исплатио.Ослободили су свет варварске тираније а награде које су пронашли у варварским ковчезима биле су незамисливе,уз помоћ нјих успели су да поново изграде своја царства и започу нови живот.Тиме је завршена ера варвара и почело је ново доба.

Ван мреже ELEMIRAC

  • Наредник
  • **
  • Поруке: 80
  • Углед: +5/-1
    • Погледај профил
Одг: 1. круг Приче о ИО
« Одговор #4 послато: фебруар 02, 2015, 17:26:52 поподне »
AleksandarJeremic Svaka cast na prici

Ван мреже AleksandarJeremic

  • Редов
  • *
  • Поруке: 30
  • Углед: +5/-1
    • Погледај профил
Одг: 1. круг Приче о ИО
« Одговор #5 послато: фебруар 02, 2015, 20:38:31 поподне »
Hvala, Elemirac. Dobra je i tvoja prica :)

Ван мреже ELEMIRAC

  • Наредник
  • **
  • Поруке: 80
  • Углед: +5/-1
    • Погледај профил
Одг: 1. круг Приче о ИО
« Одговор #6 послато: фебруар 02, 2015, 21:06:32 поподне »
Hvala i tebi  :)

Ван мреже Martina

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 2864
  • Углед: +785/-54
  • Српски администратор
    • Погледај профил
    • http://www.facebook.com/pages/Imperia-Online
Одг: 1. круг Приче о ИО
« Одговор #7 послато: фебруар 04, 2015, 15:22:06 поподне »
Проглашење победника након 1. пресека 1. круга конкурса!

« Последња измена: фебруар 04, 2015, 15:48:02 поподне Martina »


Martina
Srpski Community Manager

Кликните овде како бисте прочитали правила форума и  овде како бисте видели ко може да вам одговара на питања. Молимo, немојте пријављивати играче јавно већ слањем е-поруке на support_rs@imperialsupport.org

Ван мреже Mozambi

  • Поручник
  • ***
  • Поруке: 122
  • Углед: +7/-4
    • Погледај профил
Одг: 1. круг Приче о ИО
« Одговор #8 послато: фебруар 08, 2015, 17:02:41 поподне »
Мистична магла се диже.Грли ланце моста који  се лагано спушта на тло .Цар излази испред двора,
прате га тамни плаштеви и хладни мачеви.Упутили су се ка једном Варварском кампу,ходаше
стазом кроз шуму,цар беше обазрив у близини је Варварски камп Разарача.
Нападоше Варваре и победише,непријатељска копља се следише када цареви коњаници
уђоше у Варварско двориште.Освојио је цар ковчег,понесе га са собом,доста ресурса је скупио
али није довољно.Цар крену даље у мисије,даље у победе.Налетео је на немилосрдне Номаде
који себе називаше Тгровци Робљем,они су ловили обичне људе,претварали их у робове.
Племенити цар је још већу жељу имао да победи те Номаде.Успео је,судариле су се две војске,
трупе и заставе су се вијориле али цареве војске победу су извојиле.Пуни среће и радости
пуни ресурса војници кренуше за господаром даље на север.Налетели су на Освајаче,тај
Варварски камп немаше много коњице али имали су храброст,супроставили су се али изгубише битку.
Цар је поразио све Варварске кампове али сваки нови дан они ничу а царево име свако јутро његови
поданици кличу.

Ван мреже ELEMIRAC

  • Наредник
  • **
  • Поруке: 80
  • Углед: +5/-1
    • Погледај профил
Одг: 1. круг Приче о ИО
« Одговор #9 послато: фебруар 09, 2015, 01:04:29 пре подне »
Појавили су се ниоткуда,нисмо знали ко су они,а ни шта желе када је један наш војник пришао и питако ко су,један од њих узвикну 'ВАРВАРИ' и тада поче битка наших живота.Опколише нас три војске:прва се борила под заставом 'Варвари Освајачи' друга под заставом 'Разарачи' а трећа 'Трговци робљем'.У том тренутку сам се највише чудио зашто и трећа војска нема неко име које се римује са остала два,али када ми је стрела пролетела изнад главе престао сам да мислим о глупим стварима и почео да се борим.Била је то најкрвавија битка коју сам видео у свом животу,трајала је три дана без престанка,када је изашло сунце четвртог дана битка би завршена нашом победом.Победом која је за собом однела на милионе Катафраката,Паладина,Тешких Мачеваоца,Гардиста и многих других,многи храбри хратника који су дали своје животе да овај свет не би живео под тиранијом свирепих Варвара.Историчари су данас тој битци дали име 'Три дана Крви'.Мада иако су варвари тога дана били поражени,они нису скроз уништени неколицине њих се сада могу наћи около градова и за сваку победу над њима могу се пронаћи вредне награде.Taко да ако неки смели ратник има храбрости да им се супротстави,зна где их може пронаћи.

Ван мреже SrpskiVitez007

  • Reporter
  • *
  • Поруке: 370
  • Углед: +20/-4
    • Погледај профил
Одг: 1. круг Приче о ИО
« Одговор #10 послато: фебруар 10, 2015, 22:03:27 поподне »
Студирао сам медицину, био сам најбољи у својој класи, такође ми је од руке ишла картографија и бирократија. Планирао сам велике ствари, а и други су имали велике планове за мене. Неки су мислили да бих чак могао и догурати до чина првог министра у скоријој будућности. Тај дан сам требао да матурирам и да почнем да радим на универзитету,али нисам. Војска људи је дошла код нас, нису били насилни и рекли су да ће такви остати ако се не будемо опирали, тражили су сво мушко становништво у старосној групи од 16 до 50 година, тада нисам знао зашто. Пошто нисмо желели немире, око нас 300 је иступило,два човека су нас обилазила, по изгледу врло слична, по духу потпуно различита. Један је био варвар освајач а један трговац робљем. Нешто су се домунђавали и чуо сам да овај један хоће да нас прода том освајачу да се придружимо некој војсци са севера. Кад су видели једног нашег бившег војног команданта трговац рече, овај вреди бар 100 златника. У том се трену ја убацим и кажем да човек нема цену. Окренуо се ка мени и назвао ме глупим паметњаковићем и рекао да ћу ја само да филозофирам и да је зато боље да ме одма убију. Други стадоше иза мене и одбише да ставе ланце на руке. Туча се наслућивала. Око 800 варвара налетеше на нас, борили смо се и рукама и зубима док нисмо побили њих 300-400, осталима је кад су видели нашу борбеност толико пао морал па су побегли главом без обзира. У једном ћошку сам видео оног трговца робљем како бледо гледа у празнину са мачем забоденим у грудима. Притрчао сам да му помогнем. Лечио сам га још 7 дана након битке док се није тотално опоравио. Затим ми се захвалио отишао и нико га више од тада није видео.Неки кажу да се повукао у шуму да се склони од народа, док други тврде да се замонашио, никад се неће сазнати..
Име у игри:Камен_323008 http://prntscr.com/6g5rwd
''Наше ће сjeне ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу...''

Ван мреже Martina

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 2864
  • Углед: +785/-54
  • Српски администратор
    • Погледај профил
    • http://www.facebook.com/pages/Imperia-Online
Одг: 1. круг Приче о ИО
« Одговор #11 послато: фебруар 12, 2015, 14:17:18 поподне »
Проглашење победника након 2. пресека 1. круга конкурса!

« Последња измена: фебруар 12, 2015, 16:46:41 поподне Martina »


Martina
Srpski Community Manager

Кликните овде како бисте прочитали правила форума и  овде како бисте видели ко може да вам одговара на питања. Молимo, немојте пријављивати играче јавно већ слањем е-поруке на support_rs@imperialsupport.org

Ван мреже nikola20001

  • Редов
  • *
  • Поруке: 10
  • Углед: +0/-0
    • Погледај профил
Одг: 1. круг Приче о ИО
« Одговор #12 послато: фебруар 13, 2015, 16:43:06 поподне »
Варвари кажеш?
Питао ме један седи старац.
Да, деда! Ја му одговорих.
- Овако синко. Варвари су ти веома сурови људи, и сам знаш да постоје три варварске врсте, да ти не досађујем, већ кад тражиш неку пустоловину, 'ајде испричаћу ти.
Овако. То је било давно, пре него што си се ти родио, једно варварско племе је било у близини нашег града. Тај дан сам био стражар на северо-западној кули. Као и увек чувао сам зидине, као и сви остали. Са мном је било још двојица на кули а тројица у њој, јер смо се мењали на свака два сата. Тај дан око поднева угледао сам у близини једног варварина освајача. Кретао се тихо уз обалу једне шуме разгледајући тврђаву. Кад сам га нанишанио луком он ме примети и изгуби се у шумарку. Кад сам то испричао својим друговима на кули они су ми се смејали, мислећи да сам луд.
" Баш ме брига ако ми не верујете", рекао сам им.
И настави се даље претраживање. Након сат времена смо ушли у кулу да се огрејемо. Након двадесет минута пошто су ме ови моји другови изнервирали, изашао сам на кулу сам затекао ону тројицу како леже мртви. Викао сам Жељко, Мирославе, Завида, али узалуд. Они су били мртви. У ствари, је било сулодо што сам викао јер замало и ја да погинем. Јер кад сам се окренуо стрела је већ летела према мени. Успео сам да је избегнем али сам угануо чланак. Успео. сам њих тројицу да убијем и почела ке да се појављује војска од 100к војника. Активирала се узбуна, моји другови су излетели и видели шта се дешава. И тад креће битка.
"Какав је био исход?" , питао сам га.
- Био је следећи.
Кад је почела опсада ја сам већ увелико био у редовима за паладине. Тамо сам узео опрему и истрчао на поље. Тај призор је био тако страшан, да је било страшније од гиљотине. Коњица је кренула и са једне о са друге стране. Копља су пуцала тако да је мени једна цепкица пробила оклоп и забила се у леву ногу. Освајачи, мој синко су били поред коњице које није било много имали око 50к пешадије, док је наше коњице било око 35к, али добро свеједно били смо јачи. Битка је ишла у нашу корист док нису наишли разарачи са друге стране царства. То је био највећи губитак за нас ћ, што се тиче војске. Изгубили смо ок 70к војске. То је било 70к тужних породица. Не можеш да замислиш ту бол, синко. Све у свему као и у свакој бици: стреле летеле, копља ломила, мачеви пуцали,  машине експлодирале, коњи гинули, као и људи, освајачи губили, разачи бежали, трговци су се у*****и, нису смели да приђу. И тако дођосмо до победе.
"Шта је било после битке? ", питао сам га.
Сла... Сла ... Сла... И изусти старац своју душу.
И тако ми је деда испричао последњу причу у свом животу. За њега наравно. Ја мислим да ће ово бити дивна легенда, а ти , Лазаре?
 Бесмртна.
Цитат
Не постоји безазлен народ, па макар и варвари. Сви су јединствени на свој начи .

Ван мреже DusanNS

  • Редов
  • *
  • Поруке: 47
  • Углед: +1/-0
    • Погледај профил
Одг: 1. круг Приче о ИО
« Одговор #13 послато: фебруар 13, 2015, 21:30:20 поподне »
U OSVITU ZORE PRED BITKU ...

Jutarnje sunce je kao sa strahom izmililo iznad obronaka kraljevstva. Umivalo je svojim zracima zidine prestonice koje su odolevale toliko puta napadima raznih hordi cije kamenje je toliko puta poprskala krv raznih napadaca. Tisinu ranog jutra u prestonici remetila je njiska konja i bat njihovih kopita, zveket maceva koji su naostreni pred odsudnu bitku sa hordom pobesnelih varvara. Stari kralj sa jedne uzvisice na svom doratu posmatrao je svoje hrabre ratnike kako se u tisini bez zamora i price spremaju za bitku iz koje ce se mnogi vratiti na stitovima svojim uplakanim dragama i porodicama. Nad kraljevstvom se nadvila smrtna opasnost kao jato crnih vrana horde varvara su prethodne noci napale udaljenu provinciju kraljevstva koja je bila najmanje cuvana. Opustile su se straze na utvrdama provincije misleci da im niko nista ne moze ali gorko su se prevarili jer ih je u okrilju crne noci probudio fijuk maca iznad glave i hladno secivo koje je paralo grudi do hrabrih srca koje su se pokazala u prethodnim bitkama ali glava je zakazala opustivsi se kad nije trebalo. Stradalo je mnogo vojske i stanovnistva zali Boze blaga i resursa opljackanih to bi se nadoknadilo ali zivoti nece. Posmatrao je stari kralj svoje hrabre ratnike odlucne da se osveti prolivena krv svojih drugova i nevinog stanovnistva, njihovi pogledi bili su hladni i odlucni, iz zenica je sevao ljuti plamen koji ce sagoreti proklete varvare. Osetio je stari kralj da je dosao momenat da se obrati svojim ratnicima pre nego sto ih povede u bitku tezu nego ijedna do sada … Uzviknuo je:

Sinovi moji dragi,  orlovi naseg kraljevstva!
Borismo se do danas hiljade bitaka za slavu i cast našeg kraljevstva,
Borismo se i uživasmo u lepoti nasih provincija.
Ali danas, danas vas ne vodim u jednu od uobicajenih bitaka,
danas vas vodim u bitku iz koje se mnogi neće vratiti.
Možda je ovo za sve odlazak u smrt, ali ne običnu, već časnu,
sa nasim konjima u galopu. To je privilegija samo nas sa imperije.
I danas kao nebrojeno puta u našim ranijim bitkama,
ne naređujem vam kao  vas kralj.
Nasa otadzbina i kraljevina nas zove orlovi moji hrabri!
Ista ona u kojoj provedošmo naše najlepše sate i dane.
Otadzbina zove!
Iza nasih ledja u prasini nase konjice ostaće naši gradovi i utvrde,
naša porodice, necije ljubavi, majke i očevi.
Ne ukaljajmo naš i njihov obraz,
neka vas vodi geslo sa naše ratne zastave,
zastave naseg kraljevstva:
ZA SLAVU I CAST, OTADŽBINA IZNAD SVEGA!
To geslo smo svi zajedno odabrali,
pokažimo da nam je ono i u nasim hrabrim srcima.
Znam orlovi moji, da od najezde varvara nema gore stvari u IO svetu
ali biti na bedemu prve odbrane od tih istih varvara.
Nema nista teže ali ni ponosnije!
Ja vam sada ne mogu obezbediti bolji život u kraljevstvu.
Ali obezbediću vam put u večnu slavu,
u koju ću vas ja kao vas kralj lično povesti!
Zato za mnom, koplje uz koplje kao nebrojeno puta do sada.
Za slavu i čast imperije, za obraz naseg kraljevstva i nasih pokolenja.

Zatrubise trube i zacuse se ratni bubnjevi, zavijorise se ratne zastave i pokrenu se vojska hrabrih ratnika. Protegnu se kao crna metalna reka od cijih se oklopa odbijase zraci jutarnjeg sunca i odbise se na nebo kao da prave put dusama palih ratnika koji ce poloziti svoje zivote za slavu i cast svog kraljevstva i svojih porodica … Stari kralj podize svoj blistavi mac i komandova: Zamnoooooooom juuuuuunaciiii, zamnoooom moji aaandjeeeeeliiiiii svoooom silooooom naaa duuuuusmaneeeeee ….

« Последња измена: фебруар 13, 2015, 21:55:31 поподне DusanNS »
Srecnu zenu muskarac prevari sa drugom, a nesrecnu sa drugim ...

Ван мреже AleksandarJeremic

  • Редов
  • *
  • Поруке: 30
  • Углед: +5/-1
    • Погледај профил
Одг: 1. круг Приче о ИО
« Одговор #14 послато: фебруар 14, 2015, 16:46:15 поподне »
                                                                    Бриге

        Вукоманов повратак унео је мир у нарушене односе међу властелом; нападима на варварске кампове генерали су добили прекопотрене војне активности, економисти богат плен из похода, а Небојша прилику да води мирољубиву политику према другим цивилизованим народима. Палатом се не тако давно проломио први плач престолонаследника и Цар није имао времена да се бави државним пословима. Док су иза хоризонта, негде у даљини, одреди његове Златне Гарде стројним кораком изазивали сеизмичке потресе, погледом померали планине и дахом потапали галије, он је непомично седео над колевком и бленуо у то необично створење, свог сина, како одсечним покретима успоставља власт над светом у ком се обрео. Неретко га је узимао у наручје и тепајући носио по граду, објашњавајући му како то мајстори за њега граде најјачу тврђаву на свету, да ће бити готова баш на време да над њом преузме команду, он, Симеон Други, унук и имењак великог и трагично настрадалог цара, последњег суверена Краснорода.
   У ретким тренуцима када би остајао сам Небојша је бринуо. До недавно није имао шта да изгуби; неугледно село на самом рубу насељеног света било је ван домашаја интересовања великих сила па је банда незрелих дечака кроз наивну игру учила како се гради царство. У очима становника околних држава данас високи и масивни одбрамбени торњеви Храстодара, велом даљине обавијени у мистерију, претећи говоре о непознатој сили у успону. Нису још дошли да испитају снагу престоне тврђаве, али су је погледом већ небројено пута освојили. Он зна да је сада само питање времена када ће се ратни покличи разлећи и долинама пред његовим капијама. Зна, такође, да колико год његови генерали веровали у непобедивост Златне Гарде она није ни изблиза јака као водеће силе света. Кафанске приче увртеле су му се у свест– слушао је о сударима милионских армија, о победама и поразима, о вишеструко бројнијим и боље опремљеним војскама како су својим телима, поражене, храниле попришта битака и последњим дахом победницима препуштале ваздух за који су пале. Брине, јер када би данас таква сила легла пред Храстодар млади Симеон можда не би дочекао крај изградње велике тврђаве, родитељски мираз новом носиоцу круне. Данас он није голуждрави наследник бледих прича о величини некадашњег царства, данас је вољени супруг и поносни отац, владар судбинама и надама све бројнијег народа. Није више растерећени дечак - данас је он радник у руднику, трубадур на градском тргу и цар на престолу. Данас је зрео човек и мора да брине.
   Да! Мора да брине! Том мишљу као да је разрешио неку интимну дилему, као да је одагнао зебњу. Са терасе својих приватних одаја, загледаном у даљину лице му се озари и очи засијаше. Он мора да брине! То није слабост, није мана која ће га спречити да постане велики владар. Било би неодговорно да се препусти случајности и душу расплине у непостојање, у спокојно ништавило. Он је владар - малодушност и немар његови су смртни непријатељи. Осећа да га притисак стеже, да је бреме које носи све теже, али зна да неће попустити. Удаљио се од пријатеља - склонио се пред страхом да их, напет и оштар, не повреди, да у афекту не злоупотреби свој политички положај и учини им нешто што после себи не би опростио. Вукоман му је рекао да је брига здрава и позитивна све док не почне да брине зато што брине. Саветовао му је да никад не покушава да себе гледа туђим очима, да не надзире себе из трећег лица и да верује изворној доброти која у њему живи и која га на самопрекор нагони. Рекао му је да то у њему проговара млади отац, да новим животом пробуђени сентимент рађа у њему жељу да се и сам врати у безбрижно родитељско окриље, да његово предмушко доба покушава да надвлада правичног, али неизбежно и суровог Цара у кога је стасао. То је, по Вукоману, разлог зашто брине. Ту унутрашњу борбу он осећа као бригу.
-Како, Вукамане, да не бринем што бринем? – мисли у себи Небојша. –Док у овом тренутку нека војска можда пролази кроз завршне припреме за опсаду моје тврђаве, ја седим овде, бринем и не радим ништа. Како да не бринем што бринем, кад ме брига паралише? Како да пређем преко чињенице да је брига сама по себи узрок свим мојим бригама и како да не бринем због тога? – Та мисао га збуни, он застаде, намршти се и покуша да протумачи суштину своје најновије бриге. Осети се чудно-на нов и њему до тада непознат начин вртлог мисли у који је све дубље тонуо му се допадао. Уживао је њему. Није бринуо зато што мора, већ зато што му је брига пријала. –Ех, Вукомане- настави он свој унутрашњи монолог - како да...-
-Ваше височанство, дозволите да поднесем извештај-загрме службеник.
-Не бринем?!- оте се Небојши на глас.
-Шта 'оћеш? – отресито узврати овај као да се управо трже из магновења, несвестан простора и времена у ком се налази.
-Мог...у ли д... д... да поднесем извештај?-замуца уплашено војни гласник.
-'Ајде...- још се потпуно не прибра Небојша.
Гласник га на тренутак гледаше зачуђено па поче:
-Данас смо срушили дванаест варварских кампова. Код јачих смо имали и озбиљне губитке, али економисти кажу да се исплатило. Заплењене ковчеге смо донели у ризницу и ставили Вама на располагање. Варвари нам не остају дужни. Њихови напади су све чешћа појава, али нас они не брину. Већ неколико пута су се закуцали у празне тврђаве по провинцијама остављајући за собом једино подсмех и ругање околног народа. Брину нас информације које смо добили од ослобођеног робља из једног од кампова, а које кажу да се варвари уједињују под вођством извесног Маа'л-а Хана. Како смо сазнали племена се припремају на заједничку борбу против царстава која их нападају и име нашег се помиње као једна од приоритетних мета. У наредним данима, ако ми дозволите, биће узбудљиво.
-А шта ћеш, таки ти је живот...
Гласнику заигра смешак на лицу. Једва се суздржао да не прасне у смех.
-Сазнали смо још нешто, али о томе ће Вам говорити старац Вукоман. Могу ли да се удаљим?
-Наравно да можеш. Хвала.
-Добар Вам дан, Ваше височанство. Видим још нисте имплодирали у свој мајчински прапочетак?
-'Де си Вукомане, кућо стара? Какве ми вести доносиш?
-Нашли смо га!
-Кога?
-Додуше нисмо га баш нашли, али смо му на трагу. Гее'р Гајус, господару. Сећате се?
-Да, то је онај са оклопом...
-Јесте, тај. Сазнали смо у камповима да старац који за себе тврди да је стар хиљадама година путује као видовњак и прориче судбину варварима. Кажу да погађа! Чули смо још и приче да су га трговци робљем једном приликом заробили у намери да га продају, али да је старац, у тренутку кад су га везали, почео да гори плавом ватром и да неприродно дубоким гласом говори непознатим језиком. Трговци су се уплашили па су покушали да га убију, што га је разбеснело. Кажу да их је бацао са краја на крај логора, да је голим рукама развалио палисад и отишао у непознатом правцу. После се опет појавио као крепки и времешни пророк, као да се ништа није десило, и наставио да за ситнину предсказује будућност.
-Значи, то је тај...
-Тај, тај- устрепта старац. –Који су нам следећи кораци?
-Па ништа, пустићемо човека да прориче будућност. У варварском случају то и није неки проблем. Где још није била, Златна Гарда ће ускоро стићи. Нема ту нарочите неизвесности. Може озбиљне паре да заради.
-...?!
-Хе хе, шалим се Вукомане, седи да попијемо по једну. Послаћемо шпијуне у извиђање терена, наћи ће га већ.
Старини паде камен са срца. Он се смести на столицу са друге стране стола и пристаде на саучешће у Царевом растројству. Окрете се према хоризонту, наже се у наслон и не гледајући према Небојши заусти:
-Него, како Вам је мали Симеон? Је л’ расте? Је л’ здраво?
-Мали ће за деценију бити планина. Зове се по деди, али, искрен да будем Вукомане, он мени више личи на неког другог. Нећеш се смејати ако ти кажем?
-Таман посла...
-Личи ми на гардејца Миленка. Исти он.
« Последња измена: фебруар 14, 2015, 16:49:47 поподне AleksandarJeremic »