Аутор Тема: 14. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!  (Прочитано 895 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Martina

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 2864
  • Углед: +785/-54
  • Српски администратор
    • Погледај профил
    • http://www.facebook.com/pages/Imperia-Online
14. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« послато: децембар 16, 2014, 12:50:46 поподне »
Тема за ваше приче на тему: ''Божић и Нова година долазе у Царства Империје Онлајн...''!


« Последња измена: децембар 19, 2014, 12:58:18 поподне Martina »


Martina
Srpski Community Manager

Кликните овде како бисте прочитали правила форума и  овде како бисте видели ко може да вам одговара на питања. Молимo, немојте пријављивати играче јавно већ слањем е-поруке на support_rs@imperialsupport.org

Ван мреже AleksandarJeremic

  • Редов
  • *
  • Поруке: 30
  • Углед: +5/-1
    • Погледај профил
Одг: 14. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #1 послато: децембар 21, 2014, 04:37:05 пре подне »
                                                                    Кијамет

          Снежна мећава траје већ данима. Удари ветра речном долином савладали су млада стабла храста и оборила их на речно корито, које их је потом примило у загрљај својих ледених окова. На неколико корака испред дрвеног моста у заслепљујућој вејавици стоји људска фигура – једно стабло пало је преко брвна и оборило га у воду. У оближњем забрану уз страшну хуку удари ветра разбијају се о постојану одбрану удружених граница. Ослоњен на штап и умотан у вунено платно, благо погурен напред и са руком подигнутом у заштиту лица, људска фигура кроз обрве посматра препреку на путу. Не осврћући се назад, не двоумећи се ни један трен, он потеже напред и настави да се пробија кроз сметове. Кад дође до моста неочекивано гипко дохвати једну од грана обореног стабла и пребаци се на другу страну. Поправи капуљачу, шал и огртач, одломи нови штап и застаде. Освну се около гледајући у даљину и кад закључи у ком правцу је његов циљ поново се отисну у снег.
   Зимски дан полако се смирује. Улицама градића окованог ледом чује се само тишина. Кроз стакла прозора трепери танки пламен свећа док планином у залеђу заустављени кијамет тек по којом пахуљом опомене да је у близини. Сенка у даљини трже препеченицом загрејаног стражара  на капији:
-Ко је? - викну отресито.
-Ја сам Радоване - одазва се познати глас.
-О хајте, хајте млади господине. Дуго вас нема, почели смо да бринемо.
Ланци крти од рђе зазвечаше, чекрк се покрену и тешка дрвена капија пусти путника унутра. Он у журби одмахну стражару и пусти корак низ главну улицу, попе се уз степенице замка и пред гардејцима размота шал и скиде капуљачу. Две старине лица изрезбареног дугогодишњим ратовима тешко се дигоше од ватре коју су заложили пред улазом у престону дворану. Иако у пензији, њих двојица добровољно служе амбицијама младог краља да обнови сјај некадашњег царства, сада заточен у ордењу које са поносом носе на реверима. Друге боје је њихова застава, али је оданост остала иста. Село тек слабим зидинама заштићено од дивљих животиња није ни налик на славни престони град пред чијим су бедемима јуришали у одбрани, али у младости што стоји пред њима они виде исту ону ватру која је, пре много година, запаљена у њиховим срцима.
-Вратили сте се, господару.
-Молим те, Миленко, немој ме тако звати. Нисам ја достојан да ми генерал таквог имена персира.
-Ех, госп... Небојша, од оног генерала што је рушио тврђаве остало је, бојим се, тек име. Вашим венама тече крв Вашег славног претка и то је мени и поред Ваше младости довољан разлог да пред Вама клекнем ничице. Него, јесте ли успели?
-Да. Био сам у рушевинама Краснорода. У царској крипти пронашао сам тајни пролаз о коме сте ми говорили.
-И? –узврпољише се старине.
-Видео сам гроб свог деде. Нисам знао да је сахрањен као скромни слуга.
-Твој је деда био скроман човек. Инсистирао је да буде сахрањен тако, без икаквих почасти.
-А ко је онда сахрањен у царском ковчегу са његовим ликом?
-Ехм- ускомешаше се старци.
-Да му кажемо?
-Реци, шта фали -рече други гардејац и сметено се насмеја.
-Унук је, има право да зна.
-Добро. У гробу Вашег славног деде сахрањен је мачак. Имао је мачка кога је много волео и кад је угинуо сахранио га је на место предвиђено за цара. Хехе. Него, јесте ли нашли оно?
-Јесам. Деда је чврсто држао ковчег, морао сам да се помучим да му га ишчупам из руку.
Старци се сад још више узбудише:
-И?
Младић испод огртача вади свежањ, развезује га и показује.
-Седео сам поред деде и бројао дијаманте. Укупно седамнаест хиљада триста двадесет и један.
-Одлично- викнуше обојица у глас.
-Носите то у ризницу и паметно тиме располажите. Биће Ваше царство велико и сјајно као славног Вам деде. И не заборавите, сутра је бадњи дан. Морате рано устати и отићи да одсечете бадњак. Ако сте нову годину провели на путу бар нек Вам Божоћ прође у весељу.
Младић послуша. Завеза платнену кесу, врати је под огртач и уђе у замак. Када се врата затворише старци се полако вратише ватри. Мрак је већ потпуно овладао градићем и док из унутрашњости бат корака младог краља сасвим не утихну две старине посматраше пахуље како тихо врцају.
-Мислио сам да ћете му заиста рећи?
-Замисли ти, добри Дане, Божу ризничара. Ни након смрти неда дијаманте.
-Али...
-Знам. Нисам му рекао. Боље је овако.
-Ваше височанство, уз дужно поштовање не разумем Ваш хумор. Стари сте и треба да се грејете унутра, поред камина, а не да се са пензионисаним генералом ледите на овој хладноћи. Треба да заједно са њим прославите благи дан, а не да са мном пијете у крчми. И требали сте да му кажете, ипак је он ваш наследник.
-Јесте. И то какав! Боље је овако Дане мој. Мислио сам да се повучем тихо и да уживам у старости, али кад му је отац погинуо у опсади Краснорода, а мајка клонула духом, морао сам да преузмем одговорност за њега. Како сам званично већ био мртав нисам хтео да му покварим успомену на славног деду. Нека се челичи. И ја сам почео као он. Биће од њега велики владар.
-А, ако смем да питам, ко је заиста сахрањен у вашем гробу? Што му одмах нисте рекли да су дијаманти код Боже?
-Лаврентије. У мом гробу лежи мачор Лаврентије. Рекао сам му да је Божа ја, јер по овом кијамету он неби отишао чак до рушевина Краснорода да види Божу.
          Иза планине над градићем бесни снежна олуја. У заветрини месташце тихо дочекује празник. Негде у даљини врхови пустог Краснорода бију своје последње битке са временом. Горда лепота овог града вене у беживотној тишини и аветно јеца пред налетима ветра. И док улицама окићеним мермерним споменицима и барокним фасадама корачају само сећања, градићем у подножју планине сутра ће зором граја младића радошћу поплочати каљаве сокаке. Предвођени новим краљем они ће својим кућама однети бадњак и из пламена који распале изнићиће нови град познат као горди Храстодар.
                                                     
« Последња измена: децембар 21, 2014, 04:41:38 пре подне AleksandarJeremic »

Ван мреже mrzigolo

  • Редов
  • *
  • Поруке: 34
  • Углед: +0/-0
    • Погледај профил
Одг: 14. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #2 послато: децембар 21, 2014, 18:51:33 поподне »
01.јануар 2015.године, неколико минута иза поноћи....

Санке су на крилима ветра ношене ирвасима јуриле кроз снежну олују. Деда је био мало уморан, године га стигле, није више тако „танак“ да без проблема прође кроз оџак и пробије се до јелке да остави поклон. Тамо у улици Михајла Пупина, једва се спасио оног пса који је спавао поред јелке, није га ни видео. Да није било металне локомотиве коју је мали Стевица пожелео неби се жив извукао. Јесте да је Стевица добио локомотиву са отисцима зуба стафорда, али деда се извукао жив, то је битно.  Отворио је следеће писмо, да провери адресу на коју треба да стигне, писало је „светови Империје Онлајн“... списак жеља, нема му краја! Ништа му није било јасно, каква Империја, имена неких Великана, краљица, краљева, престолонаследника! Срећа да је са собом понео таблет, па ће часком то да изгугла... Гуглао је, гуглао...али џабе, ништа му није јасно, нити зна где иде нити коме носи поклоне, али дужност је дужност. Хтео је он да буде пилот, лекар, зубар, али опет је завршио као  поштар у црвеној униформи.

Стигао је до тог света Империје Онлајн, нема ни почетка ни краја, царство до царства, некакве заставе, музика се чује свуда редом, свакавих језика, пола  не разуме....али ипак је одлучио да закуца на једна врата. Отворише се, испред њега је стајао војних из средњевековног доба, очито прилично пијан. Након што је деда рекао „Добро вече“, војник повика : „ Милане, овај Димитрије стварно није здрав, ево обукао се у неко пед.... одело, има среће што је активирана ова заштита, Бугари би  га убили као зеца, у овом црвеном оделу шљашти као новогодишња јелка, зови остале да га виде мајке ти!“ Деда настави напред, логорска ватра око које је било окупљено скоро читаво село горела је високо у небо. Сви су почели да му се смеју, пијана маса је гледала у њега као у седмо светско чудо.  Седе и он поред  те ватре, да се мало огреје и да пита где се налази. Сео је поред  једног војника  који му је одмах у руке гурнуо бокал црног вина. „Пиј стручњак, заслужио си, свакаквих сам се нагледао у овој ери, али још нико није био толико храбар да обуче такво одело.“

„Ко сте ви људи, какав је ово свет?“ – упитао га је деда.
Човек му одговори: „Ауууууу, па овај што ти је врата отворио је добро попио, па он није ни провалио да си то ти Деда Мразе! Па ми смо ти чувени свет Великана, свет који је постојао пре барута, свет у којем се ратује, стиче вечна слава и сличне ствари. Сви смо ти писали, јеси нам донео поклоне? Ако нам ниси донео оне дијаманте има да прекинемо ову заштиту и да те пошаљемо на Бугаре у опсаду без овнова и катапулта, па да те после лопатом скидају са тврђаве, а деда, где су дијаманти?“ Након тога сви устадоше и музика стаде, сви у глас повикаше „Па деда дошао!!!Је ли донео дијаманте, шта је са премијумом, да нема случајно нови аларм, или онај програм за колоније!!!“  Деди ништа није било јасно, узео је онај џак у којем су му његови патуљци убацили поклоне за ову адресу и бацио га у масу, сви су потрчали ка џаку, па је он искористио тренутак и побегао напоље. Док је трчао ка санкама није му сметала килажа ни онај појас који га малопре стезао око струка, трчао је као дечачић од 15 година, пун снаге. Док је трчао говорио је у себи „ Империја Онлајн, добро ћу запамтити ту адресу, следећи пут ћу поклоне послати брзом поштом“

Ван мреже mrzigolo

  • Редов
  • *
  • Поруке: 34
  • Углед: +0/-0
    • Погледај профил
Одг: 14. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #3 послато: децембар 22, 2014, 00:25:24 пре подне »
Честитка играчима Империје Онлајн .....

Драги играчи Империје Онлајн, колеге, савезници, непријатељи, ове игре зависници... срећна вам година нова, да вам од прошле буде боља ова. Да вам налози буду још бољи, шпијунажа, контрашпијунажа, све да вам је по вољи. Да дијаманата у 2015 – ој буде мало више, да вам не звоне много аларми, да вам ноћу буде мало тише. Да Великани буду без мање бага, да вам не недостаје воља за игром, да вас не изда играчка снага. Фармери да имају злата што више, ови што јуре војне, да буде медаља као јесење кише. Ратова и битки, да вам никако не фали, све савези да буду сложни, како велики тако и мали. Напуштених царстава да буде што мање,  да нам се у новој години увећа бројно стање. Да се заједно играмо као увек до сада, да нам у новој години активност не опада. Да имамо овај форум и пишемо што више, да се свађамо и псујемо, а админ нека брише. Да будемо ту, овог света део, да вам у Новој години остане савез цео. И да се прошири, за чланова доста, да играмо сваки дан, чак и у време поста.

Да будете живи и здрави, да имате новца што више, да нам остане овај конкурс, да има где за дије да се пише.

Година нова, ту је пред нама, неће је наша Империја дочекати сама. Док има нас, њених играча, биће само боља, привлачнија и јача!


Ван мреже Martina

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 2864
  • Углед: +785/-54
  • Српски администратор
    • Погледај профил
    • http://www.facebook.com/pages/Imperia-Online
Одг: 14. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #4 послато: децембар 23, 2014, 11:58:31 пре подне »
Направљен је први пресек. Објављена су имена победника!

Проглашење победника након првог пресека 14. круга конкурса!


Martina
Srpski Community Manager

Кликните овде како бисте прочитали правила форума и  овде како бисте видели ко може да вам одговара на питања. Молимo, немојте пријављивати играче јавно већ слањем е-поруке на support_rs@imperialsupport.org

Ван мреже Mozambi

  • Поручник
  • ***
  • Поруке: 122
  • Углед: +7/-4
    • Погледај профил
Одг: 14. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #5 послато: децембар 24, 2014, 12:18:39 поподне »
Божија Воља

Падају снежне пахуљице,покривају друмове.Храбри ратник корача по белом тепиху.
Његове чизме остављају велике отиске,док крзно на истим грли пахуље.
Иза његових стопа капље крв свеже ловине,упутио се ка планини где је смештено његово село.
За Божић глава породице је одлазила и ловила,како би имали свеже месо за тако велики празник.
Окупљале су се породице око ватре,атмосфера је била Хришћанска и одисала је лепотом
Божанске воље,чувара свих људи,нових принова,нових снова.Ратник је и даље корачао...
Чека га мали народ великог срца,његова жена и деца.Лани је проглашен за поглавара села,
јер његова личност одише племенитошћу,у његовим очима тиња жар,који се распламсава када је
у питању породица и народ,тај пламен топи и највеће ледене душе непријатеља.
У његовој глави су велике идеје,покушаће да прошири село да заузме још земље,још места за још
становништва,нових лојалних ратника који ће му помоћи да оствари сан...
Док се ратник кретао према планини,на путу је стајала препрека,мост који је водио преко реке,
до уског путића који се пењао уз планину,беше залеђен и клизав.Ратник је морао ризиковати
и са ловином на леђима покушати да пређе препреку мајке природе.Кренуо је полако и сигурно
ситним корацима,док његову снагу одузима терет,није желео да се одрекне хране и олакша себи пут.
Мајка природа као да већ довољно није отежала пут,посла ветар који поче да игра валцер око леденог моста.
Ратник је на моменте губио равнотежу,супростављао се,одолевао ударима ветра али плес поста бржи
у моменту ратник посрну и паде са моста.Вода беше хладна,као хиљаду ножева да пробадају његово чврсто тело.
Кроз главу му је прохујало сећање када је као мали са оцем кренуо у риболов,упао је и тада
у ледену воду,срећа у несрећи беше присебност његовог оца који га је извукао и дао му паметне
савете ако му се то још некада догоди.Још се сећао како му је отац тада рекао да је право чудо
како је преживео и да га бог воли,да је пред њим добра судбина.Мисли су се смењивале великом брзином,
покушавао је да остане прибран,ловина му беше чамац за спасавање,положио је своје снажне руке
на њу,једна рука беше на животињи друга у леденој води,ноге не осећа,сваким атомом своје снаге
грчевито покушава да се домогне обале.Та животиња му беше ослонац и помоћ,заштита уз коју је
стигао на обалу.Ратник је знао да не сме одмах кренути,поприлично уморан,извади нож и скиде крзно
са ловине,своју мокру одећу је скинуо.Крзно беше довољно топло да га остави у животу док
је ужурбано ишао уз  стрми и узак пут до села.Стигао је у село,ушао у свој дом,одао почаст животињи
која му је спасила живот и захвалио се Богу.Топлота његове жене и дома угрејала му је тело и срце.
Ратник седи поред ватре у којој беше  замишљен поглед,присећао се онога што му је отац
причао пре много година,знао је да га бог чува и да је пред њега ставио пут који ће га повести
до великог војсковође,како би своју доброту и племенитост пренео на велики народ и будуће генерације.
« Последња измена: децембар 24, 2014, 16:36:27 поподне Mozambi »

Ван мреже SrbHristov

  • Капетан
  • ****
  • Поруке: 319
  • Углед: +11/-4
    • Погледај профил
Одг: 14. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #6 послато: децембар 25, 2014, 10:20:52 пре подне »
Е а не да сам се фес провео за Нову, значи лудница, хаос, депресија... депресија? Ваљда се тако каже оно кад се до јаја проведеш. Са` ћу вам испричам, пазите добро.

Мислео сам да си седим кући за Нову...бате, досадило ми сваки дан тамо-`вамо да егзитујем, свако вече ми Нова Година. Реко` ћу си седим на своју гајбу, таман ћу се зезам са Имеприју... Е а навук`о сам се на ову верзију шес`. Оно екстра графика, неки звучни ефекти, онако врхунски, ал` додали пуно форе. Пази има палата, па цар и царица, па њихова деца, па дворски великани, па вештине... то ти утиче на све живо, мислим оно... цела фамилија, цела династија, и сад кад неког опалиш и он ти псује фамилију, некако ти лакше, не псује ми кеву или сестру, него ови виртуелни рођаци. Него шта сам `тео? А да...и тако си седим, кад оно око се`ам сати ме зове Дијабола, ка`е: «Ае, бате, у ову нову дискотекту, знаш ову нову што су отворили у Дурлан...Већ све почело!» Чујем оно музика грува, тцн-тцн-тцн, одма` ме адреналин ударио, реко`: «Ае убедио си ме са два реч, са` ћу дођем!»

Обуко сам ону нову кошуљу из Мартини Весто, да ми се виде мускуле, па панталоне онако мало припијене горе, па матиране ципеле, па сако, ма екстра сам изгледао. Ћале ми дао 200 мостића да си и`ам, да си трошим, да ми се нађе, и кључеве од бембаре. И тако пођем у ту нову дискотеку, а не да сам јурио, значи 200 на сат, сви стали и гледали, сви се усрали како сам га возио. И ту испред дискотеке ја направим полицајку, опет сви гледали, а ја онако излазим из кола и улазим у дискотеку. Оно унутра лудница, пичи Колонија, а девојке само мешају. Ови моји већ заузели место, већ наручили по две боце Џонија Шетача и Џека Данијела. Реко`: « Ли, супер!» Ту се изљубим с` ови моји другари, седосмо у централни део, ја на сто бацим кључеве од бембаре и најновији Самсун` Галаксу еС III Нео. Савремена дискотека, има ВиФи, па сам си одма` укључио Империју, нисам хтео да си укључујем Празничну заштиту, мислим се то је за п..чки.е. Ал` зент ми, морам да бацам поглед тако повремено. И тако један, други круг, оно већ отшила по једна флаша Џонија и Џека. А девојке тако испред нас играју, онако дигле руке у вис, фигура да се види, а ја не знам `де ћу пре да гледам. Кад прилази ми једна плавуша, ау, бате не да је изгледала. Видим смешка ми се, пружа руку, види се негована, на нокти ударила френч ноктиће, а мирише на Долче. Значи одлепио сам...значи пружа руку, пружим и ја, кад она према мој Самсун` Галаксу. Леле, не да ми направила мошу.

Реко`, шта бе ова `оће сад?
Кад она, онако се смешка као Шерон Стоун, ка`е: «Империја, а?»

Ал` ми направила сечку, ал` сам се и одушевио, реко`: «Како ти је име?»

Каже: « Хурем!»

Реко` ова ме зајебава жешће, реко` ае и ја ћу се зајебавам, реко`: «Ја сам Сулејман јбт!»

Кад она на тоуч скрин са свој френч: «Овде пише Дурланац!? Мој име на Империји је Хурем!»

Леле бате, ала ми ова плавка прави сечке. Не знам шта да мислим, ова музика дрнда, људи викају на све стране, 5 Џонија сам окренуо, и сад ми ова прави сечке са ник-наме. Реко`: «Значи драго ми је...знаш нисам узео Празничну, овде има ВиФи, па да пратим....»

Опет се она онако мачкасто смеје и вади из торбице свој Самсун` исти к`о овај мој: « Знам, и ја исто...Овде је тако досадно, хоћеш да идемо на неко мирније место да дочекамо Нову Годину?»

Ааа, ова ми само сечке прави, добра плавуша, нема шта, игра Империју јбт, ма који Клен, Дијабола и остали, реко` одо ја са њом.

И упаднемо у бембару, па код мене на гајбу, укључим онај електрични камин, наспем Сангрију и завалимо се у онај мој ј...чки двосед, а у позадину сам пустио компилацију Амадеус бенд. Ја реко сад ће се мало мазимо, кад она извадила Самсун` и поче да ми прича од Империју. Ја је гледам, ништа је не чујем, гледам мало доле, па мало горе, у деколте, па кад ме она погледа, ја је онда погледам у очи. И тако прича она, мало по мало, поче ја да је чујем. Игра Империју верзију шес` од кад је изашла, прича како брже да развијеш царство, па како коме особине да доделиш, да буду наследне, па како да поставиш одбрану...Реко ова права професионалка!...Е, нисам мислео професионалка у том смислу, него да је профи за Империју. Прича она, Амадеус бенд иде лаганица, оно почело напоље да пуцају петарде и ватормети, а ја само њу чујем. Одједном она прекиде и пољуби ме у уста, додуше без језик, и каже: « Срећна ти Нова!» Бате, одма` сам се заљубио у њу, значи флеширао сам. Са екстра рибом, која разбија Империју, сами у гајбу, дочекали смо Нову Годину у својим Царствима Империје Онлајн. Ето како сам се провео, значи лудница, хаос, депресија.

Ван мреже mrzigolo

  • Редов
  • *
  • Поруке: 34
  • Углед: +0/-0
    • Погледај профил
Одг: 14. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #7 послато: децембар 27, 2014, 20:28:37 поподне »
У светове Империје Онлајн и наших чувених Великана стижу празници, Нова година и Божић су ту пред капијама палата Великана широм земаља Империје. У духу празника сви владари су прогласили стање мировања у својим земљама у погледу ратних дејстава и сукоба са члановима других царских породица. Такође у складу са празницима, како то доликује Великанима, владарима царског рода, једни другима су упутили честитке за празнике.

Великан Миливоје Ристић, чувени предводник хорде немилосрдник ратника кога занимају само ратови и ратни плен, послао је цару Георгију Дивкову, владару царства које је познато по високим приходима и порезима, следећу честитку : „ Георгије, уважени фармеру, срећни ти празници и да уживаш са својом породицом и поданицима у ових пар дана одушка. Немој много да се опустиш, чим прођу празници одмах те палимо. П.С. Рекао ми је Деда Мраз, али ово ти у поверењу кажем, ако капитулираш, следеће године од њега нећеш да добијеш ништа, јер је увео нову политику поделе поклона за Нову Годину – само дечаци добијају поклоне, девојчице не добијају ништа, нека нађу другу будалу која ће да их спонзорише. „


Генерал Јурица Петронијевић, из царске породице Аксентијевић, послао је честитку Царици Катарини Јурић, из суседног царства. Честитку је послао по једном од својих шпијуна, кришом и од својих великана, а и кришом од уваженог владара Јурића : „Драга Катарина, желим ти срећне празнике, искрено од срца... теби и твојој деци, а том дебелом што само једе и седи на престолу да што пре напуни 60 година и оде у вечна ловишта, па да може овај мој цар да жени неког свог генерала ( неког лепог и паметног и храброг, овако баш као ја ) са тобом на пример, да се измире наше царске породице у новој години и да кренемо из почетка. Доста је било ратова и нападања, време је празника па у духу ових празника чекам те вечерас на истом месту да ти објасним неке ствари. „

Принцеза Жулија Ројат, из чувене породице Француских великана послала је честитку цару Михајлу Обилићу : „Монсијер Михајло, ја хтела вама честитати нову годину и празнике и рећи да сам ја, принцеза ове царске породице, овлашћена да испред моје породице одмах по прекиду празничне заштите преговарам са вама о примирју. Рат који је тренутно прекинут није у интересу моје породице и мојих пудлица да буде настављен. Тако да бих волела да за нову годину пристуствујем забави у вашој палати и да присуствујем вашој свечаној вечери на којој би могли да се договоримо око свих будућих детаља. „

Ван мреже AleksandarJeremic

  • Редов
  • *
  • Поруке: 30
  • Углед: +5/-1
    • Погледај профил
Одг: 14. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #8 послато: децембар 28, 2014, 22:40:55 поподне »
                                                              Снага је у вери

Голе гране крошњи укрстиле су се и ухватиле у нераскидиви загрљај. Попут младог света што на прославама и светковинама игра у заносу нагињући се час на једну, час на другу стану, шума се њише на благом поветарцу. Младић набораног чела и озбиљног израза лица спусти поглед и рукавом обриса лице влажно од снега и зноја.
Луг одјекује тупим ударцима секире. Никад као на бадњи дан младићи нису тако смерни. Када се скупе друго до граје и неваљалих, неретко и опасних игара не може се од њих очекивати, али данас има у њиховим покретима и гласу нечег дубоко продуховљеног. Једино данас они сами себе коре не дозвољавајући свом младалачком немиру да увреди празник. Величанствен је тај призор – одише снагом заједничког позива и циља. У једној вери што је деле многи живи и на небеском престолу суверено влада Бог. Младићи то разумеју.
- Није добро када се гране укрсте - тако су га старији учили – јер када стабло крене да пада немогуће је проценити на коју ће страну пасти. Може чак и да остане у дубећем положају и тада је мало шта могуће учинити.
Поред храста младић стоји и размишља. Док остали момци јурцају шумом у потрази за младицама великим тек довољно да имају пар грана и понеки сасушени лист он се намерио на стогодишње стабло – његов бадњак гореће на тргу и мора бити довољно велики.
Господару – заусти један дечак у пролазу – то вам је дрво на лошем месту. Овде је страновито и чак и да га оборимо крошњом низбрдо неокресаног га ни сто волова не може извући. Покушаћемо са неким којe је ближе рубу шуме.-
-Не не, то мора бити овај Храст. Видиш ли белег на њему?-
-Х?-
-Х као Христ. Х као Храстодар.-
-Имате право. Али, како ћемо га одвући до града. Погледајте како су се гране испреплетале, можда не успемо ни да га оборимо.-
-Оборићемо га, не брини ништа. Иди ми зови Илију.-
Дечак се повинова наређењу и потрча кроз снег. Након неког времена врати се са омаленим, слабашним и неуредно одевеним младићем рашчупане косе. Изгледао је као да се тек пробудио.
-Илија?! Јеси ли добро?
-Пааа... Добро сам. Хвала на питању. Мало ме боли глава, а и синоћ сам појео нешто пок...-
-Како да ово дрво са крошњом извучемо из шуме? – не сачека крај одговара Небојша.
Илија се загледа у крошњу, скупи очи као да нешто размишља, почеша се по бради и прелете погледом около. Затим се поносито усправи, шмркну као да тиме указује на сопствену важност и кратко изусти:
-Требаће нам све вренгије које можемо да скупимо.
Пред мрак механизам је био спреман. Користећи остала стабла као стубове Илија је конопцима направио висећу мрежу и сајлама везао Храст. Испред шуме група младића довела је волове са каменолома и чека наређење да вуче. Испод Храста Бранко Набусић и Драгоје Отресић, два најјача момка, спремају дворучну тестеру.
-Можемо ли да почнемо?- упита Небојша и на лицу му заигра смешак. Био је срећан што је успео да окупи и организује банду ветропира око задатка готово немогућег. У том тренутку није размишљао о исходу; било му је неважно хоће ли напори уродити плодом. Заједнички рад чак је и вечно незаинтересованог Илију разгалио и осоколио. Цело поподне он без предаха трчкара шумом надгледајући како његов наум напредује.
-Мислим да бисмо могли почети- одговори и са нарочитом озбиљношћу климну главом.
-Онда да сечемо. Почните.-
И тестера запева. Већ након неколико покрета Бранко и Драгоје схватише да сечиво необично лако задире у стабло. Када завршише дебло се покрену тачно онако како је Илија испланирао, обеси се о конопце и крошња га својом тежином подиже увис. Младићи га спремно дочекаше, завезаше и звиждуком јавише запрегама на почетку шуме да вуку. Волови се покренуше и стабло у водоравном положају крете преко конопаца. Сваки пут када би се крошња примакла најближој сајли почетак стабла већ је наседао на следећу. Младићи су развезивали оне које сметају и будно пратили понашање дрвета у покрету.
Унапред договорени поступак настави да се одвија и за пола часа дрво и младићи изгубише се из видокруга. На месту где је стабло посечено задржаше се само Небојша и Бранко. Храст је био шупаљ, а пањ који је остао на његовом месту изгледа је био улаз у подземну просторију. Вођен радозналошћу Набусић је морао да завири унутра, а Небојша је остао да помогне ако нешто крене по злу. Већ је падао мрак и краљ је пожуривао свог пријатеља док је он у потпуној тами посртао ударајући у предмете под земљом.
- Ово је нешто метално, неки лавор изгледа.-
-Пожури.-
-Дај ми неко светло!-
Небојша вади кремен и пружа му у рупу. Чује се кресање.
-Ау брате рођени...-
-Шта је? Шта си нашао?
-Дођи да видиш.-
Он се надвири и пред њим се указа просторија са чврстим каменим зидовима и оклопом у средини. Раскошно украшен, на слабој светлости заложене ватре изгледао је величанствено. Шлем је са уским прорезима за очи и кићанком на потику потпуно штитио главу, док су троструке нараменице, метална кошуља под грудним штитником, подлактице, појас, штитници за бутине и подколенице власника оклопа чинили готово нерањивим. Испод леве руке на поду је лежао штит, а поред десне на зиду био је закачен разним мотивима изрезбарен мач.
-Свака част, Бранко. Ово си ти нашао, твоје је.-
-Гее...р...гааа....ју.....с. Ово је припадало неком Гее'-р-Гајусу, муком прочита Бранко слова утиснута на сечиво. Сада је моје, хехе.
Стабло је стигло до обода шуме. Убрзо за њим дођоше и двојица младића са деловима оклопа у рукама. Велики шлем облетао је Бранку око главе, док је муком вукао тежак мач за собом. Испричаше осталима шта су пронашли и показаше им. Дечаци су били одушевљени оклопом, док је Илија, гледајући за стаблом које сада волови вуку по снегу, негде у свом свету конструисао кранове и скеле за највише одбранбене торњеве икад саграђене. Размере успеха који су остварили постаће им јасне тек кроз неколико година, можда чак деценију. Млади вођа ујединио је памет и снагу својих другова и постигао наизглед немогуће. Инспирисани празником они се данас нису тукли и свађали. Јединствени у вери и циљу, осмислили су начин како да помере границе остваривог, а то је рецепт за изградњу царства какво још није виђено, царства чија ће војска границе померити најдаље и чији ће се одбрамбени торњеви видети и иза тих граница.
« Последња измена: децембар 29, 2014, 01:02:52 пре подне AleksandarJeremic »

Ван мреже Martina

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 2864
  • Углед: +785/-54
  • Српски администратор
    • Погледај профил
    • http://www.facebook.com/pages/Imperia-Online
Одг: 14. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #9 послато: децембар 29, 2014, 14:16:21 поподне »
Направљен је други пресек. Објављена су имена победника!

Проглашење победника након другог пресека 14. круга конкурса!


Martina
Srpski Community Manager

Кликните овде како бисте прочитали правила форума и  овде како бисте видели ко може да вам одговара на питања. Молимo, немојте пријављивати играче јавно већ слањем е-поруке на support_rs@imperialsupport.org

Ван мреже AleksandarJeremic

  • Редов
  • *
  • Поруке: 30
  • Углед: +5/-1
    • Погледај профил
Одг: 14. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #10 послато: јануар 01, 2015, 23:14:04 поподне »
                                                                             Божић

Печеница мирише на трпези. Божићно је јутро и млади краљ Небојша наредио је послузи да постави сто. Седи у првом челу и гледа кроз витраж на прозору надајући се да ће кроз украсне мотиве успети да угледа сенке људи које са нестрпљењем очекује. Ватра пуцкета у камину. Пита се ко ће му бити положајник. Данас је велики празник и међу царствима влада споразумни мир. То је прилика и за војнике да узму слободан дан и у радости га прославе са својим породицама.
   Позвао је два гардејца, затим Набусића и Отресића, Илију и неколико владара околних независних градова. Свој долазак потврдио је и старац Вукоман, најмудрији становник Храстодара. Небојша цупка ногом и слуша сламу под столом како шушти. Двадесет му је година и та слама за њега има нарочит смисао. Пре само неколико година заједно са браћом и сестрама по истој таквој слами је на бадње вече тражио поклоне, коцке шећера, понеку јабуку и суву шљиву, а ко нађе бомбону био је победник. Док су тражили, сећа се, родитељи су их научили да опонашају глас животиња јер постоји веровање да ће баш те животиње које се на бадње вече чују у слами касније током године бити здраве и да ће се множити. На лицу му заигра смешак – сетио се да је он увек био тај који је опонашао глас орлова, животиња које домаћинствима праве већу штету него корист и чије здравље и бројност нису на ползу народу. Родитељи су га увек корили због тога. Данас слама под столом подсећа га да треба да се жени.
   Неко покуца на врата и млади Краљ се трже из мисли. Устаде и сам крете да дочека госте. Тешка, богато украшена врата палате се покренуше и пред њим се указаше Драгоје и витез под пуним оклопом.
-Христос се роди, господару- благо изузсти уз блажени израз лица, загрли и изљуби Краља.
-Ваистину се роди, Драгоје – отпоздрави Краљ. –А ко је витез?-запита као да не препознаје Бранка. Испод шлема зачу се нејасан глас и одјекну у унутрашњости оклопа, а онда се зачу церекање. Бранко скиде шлем који је ономад нашао у шуми, поздрави се са својим пријатељем и владаром и уђоше у дворац. Драгоје прочара ватру у камину да испоштује обичај. Недавно потом дођоше и остале званице. За трпезом се поведе разговор на разне теме; текао је у празничном расположењу све док стари Вукоман не угледа Бранков оклоп одложен у угао просторије.
-Одакле вам оно?-упита изненађено.
-Јуче кад смо ишли да сечемо бадњак нашли смо у шуми- немарно одговори Бранко и настави да једе.
-Старац устаде и без речи приђе оклопу. Остали осетише његово узбуђење и скренуше пажњу са разговора који су водили.
-Ово је- изгуби дах старац- ово је древни оклоп Гее'р Гајуса! Био је сакривен вековима. Ох! – не успеде смирени и мудри Вукаман да суздржи осећања.
-Јесте, на мачу пише ГерГајус. Нашли смо испод храста кога смо посекли, у тајној просторији под земљом. Овај наш Вукаман све зна!- искези се у осмех Бранко.
-Ох- заврте главом стари Вукоман и очи му заблисташе од радости.
-Храст је био обележен, зар не? Имао је знак „Х“ урезан у кору?
-Да- потврише четворица младића.
-Ко је био тај ГерГајус?- запита знатижељно, али озбиљно Краљ.
-Древне књиге пишу да постојаше у време давно заборављено царство по имену Велики Светомир. Било је толико моћно да је свих девет замкова било у његовој власти. Гее'р Гајус био је надалеко чувени генерал коме приписују натприродне моћи. Никад, кажу, није изгубио битку. Стара ера одавно се завршила, звезде су промениле положај и о царству и његовом генералу нико више није чуо ни реч. Остала је само легенда да негде постоји скривено благо Гее'р Гајуса. Ово је преплитање светова, простора и времена. Не би смело да се догађа. Морам ово озбиљније да проучим- старац се узврољи, али се брзо прибра и позва једног од момака из послуге да му помогне. Подигоше оклоп, кратко се поздравише са присутнима и кретоше ка излазу. На вратима се готово сударише са делегацијом изасланика једног од најмоћнијих краљева њиховог времена.
-Христос се роди- сметоно изусти старац и настави својим путем не чекајући одговор.
-Ваистину се... – не стиже да заврши један од изасланика. Он зачуђено погледа за старцем, момком и оклопом и потом настави у палату. Краљ и његови гости устадоже од трпезе.
-У име Краља Деспота Душана долазим на овај благи дан да вашем краљевском височанству Небојши предложим брак са кћерком његовог племенитог превасходства, принцезом Јеленом.-
Из групе изасланика иступи дама и скину вео са главе. Небојши клецнуше колена. Можда је прошла вечност у тишини кад се су погледи двоје младих срели, а можда је то био и само трен. Приповедачу није познато. Он зна само да је стари гардејац морао да седне и да је потом искапио пехар црног вина. Небојша је победио већ многе битке и до сада се нико није усудио да га нападне, али је пред лепотом своје будуће супруге и изабранице свог срца остао потпуно поражен. Пришао је девојци, узео је за руку и не скрећући поглед са њених очију тихо рекао:
-Радујте се изасланици, јер данас ћете своме Краљу донети лепе вести. Седите, молим вас, седите за трпезу и почастите се. Мој дом је од данас за вас широм отворен.
   Гардејац Миленко тог дана био је необично весео. Од вина се сав заруменио у образима, али се на савете свог пријатеља да се повуче није обазирао. Срећан је био и Небојша. Послузи је наредио да у прво чело донесу још једну столицу и Јелену је сместио до себе. Радост у његовом дому сада је била двострука. На Божић увек постоји разлог за осмех, али овог пута он зна да ће на следећи неко тражити бомбону и у слами коју он донесе под сто. Зна да неће сам дочекивати госте. Гледајући низ трпезу у лица веселих гостију он ухвати мисао која лебдеше у ваздуху:
-Некад мораш да будеш поражен да би победио.

Ван мреже Mozambi

  • Поручник
  • ***
  • Поруке: 122
  • Углед: +7/-4
    • Погледај профил
Одг: 14. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #11 послато: јануар 04, 2015, 13:08:08 поподне »
   

Рождество Христово-Божић

Божић у степама.Божић стиже код Номада и њиховог цара.Стари,седи деда,најмудрији човек икада
виђен у Номадским степама рекао је једном давно свом унуку Цару,да су Скити у 8 веку п.н.е. сами
корени његовог народа.Причао је дека још своме Цару,који је још од малих ногу волео да слуша,
да трага за знањем,за уметношћу битке.Куцало је у њему храбро срце.Дакле,стари,седи деда који
беше доста мршав,меса на њему као да није било,као да му је преко костију била навучена само кожа.
Може се рећи да је у своје време био жилав младић,добар и вредан земљорадник,частан ратник
и поносан муж и отац.Старац се лаганим,не толико сигурним кораком приближавао своме унуку,сео
поред њега.Беху му мутне очи,погледа цара и поче причати причу.Драги мој,знаш ли ти да је твој
пра пра прадеда био Скит,он је сам са својом војском заузео Кимерску територију.Био је најхрабрији
вођа икада виђен у нашем Номадском корену.Ти имаш његов дар.Ти имаш племенитост,храброст,мудар си...
Немој дозволити сутра када пођем на пут без повратка да све бациш у воду.Што сејеш то и жањеш драги мој дечаче.
Цар га је помно слушао,увек је волео да чује речи тог мудрог старца.Цар му се обрати.
Деко...ти си ме научио многим стварима,твоји савети су и начинили наше царство тако јаким,
да није било тебе не знам како бих водио овај народ и војску.Због тебе ме није обузела мрачна сила,
задржала се доброта у мом срцу и светлост која обасјава ово наше царство.Нећеш ти на пут без повратка
још дуго,овај наш радостан празник,рођење Исусово ми има да прославимо као никада до сада.
Утовили смо свиње,свако домаћинство има по свињу од сто кила за Божић.Наше шуме дају добре ражњеве.
Наше жене су најлепше и најпаметније,рађају нам здраву и лепу децу,будуће јунаке и великане.
Ти знаш деко да ја тебе пуно поштујем и волим.Сада ћу позвати Мартину да нам сипа вина,то је наше
вино,лани убрано грожђе из наших винограда.Мартина молим те наспи мени и деки у пехаре црног вина.
Мартина је била председница царског послужитељства,водила је рачуна о многобројим служавкама,
помоћницама.Дека је једном рекао цару како Мартина за све ове године никада није напустила двор.
Многи племићи су долазили и тражили њену руку,али она је овде срећна а и мислим да постоји романса
са оним нашим младим момком,са оним ратником за којег се скоро чуло.Хаха деко,деко...све ти знаш,пустимо сада то
,да наздравимо,живели у здрављу,срећи и весељу.Живели сине...Мартина је за то време отишла
до бачви са вином.Када се већ указала прилика да сиђе доле,није могла одолети.Бацила је поглед на своје
плаве дијаманте.Како су само светлуцави.Мартина задржава поглед на њима још неколико тренутака.Од рођења
је почела да скупља те чудесне дијаманте.Од баке је на поклон добила свој први плави дијамант.Од тада
до дана данашњег,она их је скупљала не гледајући материјалну вредност.Ти дијаманти су давали
спокој,мир,лепоту,здравље,срећу,имали су велику моћ ти плави дијаманти.Мартина је затворила ковчег
и вратила га на скривено место.Те ноћи имала је чудан сан.Како у белој хаљини иде по пољима пшенице
и налази дијаманте,кад год би погледала кроз плави рубин видела би сиромаштво,децу која немају хране.
Тргла се из сна,попила чашу воде,било је пет сати ујутру,петлови се полако чују.Покушавала је
да протумачи сан,зашто је сањала поља пшенице и плаве дијаманте кроз које је видела сиромаштво и глад.
Била је веома интелигентна девојка.Те одлучи да за сваки Божић поклоне пар дијаманата сиромашним домовима
доле низ степу.Како је била девојка са двора,народ је мислио да је то Царев захтев,али она није марила за то.
Својом добротом је пленила а Цару су биле потребне такве особе.Позвао ју је као најужег члана породице
да са њима прослави Божић.А стари,седи дека је пијуцкао вино и ако старо лице беше...у његовим очима је тињао жар
који букну у пламен захваљујући овим срећним догађајима.Драги моји срећан сам на овај дан,срећан вам Божић
да нам народ буде радостан.Живели.
« Последња измена: јануар 04, 2015, 13:28:56 поподне Mozambi »

Ван мреже AleXXX.

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 281
  • Углед: +105/-14
    • Погледај профил
Одг: 14. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #12 послато: јануар 04, 2015, 20:21:15 поподне »
Празнично славље у царствима!

Поставише се столови, изнесе се пиће и храна, људи запеваше. У горњем крају седе цар и царица са племићима, а за њима паладини, па фаланге, стрелци, и остали војници. У рану зору гардисти су одсекли бадњаке и донели на двор, а увече су се сви скупили око храма и запалили бадњак.Празнична заштита је у току па се нико не боји напада и сви су се опустили. Поједе се доста, а бога и попи, капацитет је то.  ;D Становништво се весели, у царству задовољство цвета, а из других царстава долазе становници јер су чули како је у овом. Запева се, поведе се коло, лумпова се све до ране зоре.
Ујутру сви одоше својим кућама, цар и племићи у двор, војници у касарне. Празници пролазе, време је да се војска спрема, ратовати се мора. Када заштита прође сви ће полетети по ресурсе, напуштена царства и варварске кампове па се треба спремити.

Свима срећна Нова година и предстојећи Божићни празници!
mala_truba
It is warlike sense and long experience.

Ван мреже Martina

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 2864
  • Углед: +785/-54
  • Српски администратор
    • Погледај профил
    • http://www.facebook.com/pages/Imperia-Online
Одг: 14. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #13 послато: јануар 06, 2015, 18:09:55 поподне »
Направљен је трећи пресек. Објављена су имена победника!

Проглашење победника након 3. пресека 14. круга конкурса!

Срећна Нова година и Божићни празници!  :)

« Последња измена: јануар 07, 2015, 09:13:01 пре подне Martina »


Martina
Srpski Community Manager

Кликните овде како бисте прочитали правила форума и  овде како бисте видели ко може да вам одговара на питања. Молимo, немојте пријављивати играче јавно већ слањем е-поруке на support_rs@imperialsupport.org