Империја јесте само игра, ствар непозната неком странцу тамо,
Империја јесте чудан свет, за који само ми играчи знамо.
Да, другима ово све звучи чудно, детињасто и смешно по мало,
али ми, загризли играчи, нама до њихових коментара није стало.
Ми играмо, годинама дуго, не прекидамо, већ настављамо само,
колико мало спавамо, колико се нервирамо, то опет само ми играчи знамо.
Другима су наше медаље смешне, није им јасна наша срећа као ни наша туга,
али нама то не смета, ово је наша игра, и само наша и ничија друга.
Ми једини знамо шта је то тренутни транспорт или медаља за битку дана,
шта је за нас пијаца, колико за центру да се истражи је потребно дана.
И брига нас, нама је до тога и више него стало,
и колико год да је играмо нама ће бити мало!
И Светско првенство за нас је посебно нешто,
јединствено, непоновљиво, чудесно у овом нашем свету место.
Тај пехар Јединственог који чека на новог првака име,
само прави играч Империје зна колико се може поносити тиме.
Да, другима ће тај исти пехар бити вероватно смешан,
али само правом играчу може и зна бити изузетно драгоцен и вредан.
Другима , који своје име неће урезату на том чудесном сјају,
остаје шасна да некада за тај шампионски осећај из прве руке знају.
И да, и Српски орлови се на том чудесном догађају боре,
представљају своју земљу, нове странице ове само наше историје кроје.
Ако питате да ли им је до медаље стало,
сигуран сам да је оних којима није вероватно мало.
Играјте, знате, а и ми знамо ко колико вреди,
нека сваки од вас буде ратник који никога не штеди,
који својим мачем своје име оставља негде тамо,
који незна за пораз већ за сурову победу само.
Нека се и наше име нађе на пехара чудесном сјају,
нека и они који дођу после нас да играју, за вашу величанствену победу знају!
