Аутор Тема: 12. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!  (Прочитано 1307 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Martina

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 2864
  • Углед: +785/-54
  • Српски администратор
    • Погледај профил
    • http://www.facebook.com/pages/Imperia-Online
Одг: 12. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #15 послато: октобар 23, 2014, 09:48:38 пре подне »
У току је други пресек. Ускоро ће бити објављена имена победника!


Martina
Srpski Community Manager

Кликните овде како бисте прочитали правила форума и  овде како бисте видели ко може да вам одговара на питања. Молимo, немојте пријављивати играче јавно већ слањем е-поруке на support_rs@imperialsupport.org

Ван мреже mrzigolo

  • Редов
  • *
  • Поруке: 34
  • Углед: +0/-0
    • Погледај профил
Одг: 12. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #16 послато: октобар 27, 2014, 21:09:26 поподне »
Година је 2021...

Доживотни премијер Србије Александар Вучић је пред многобројним новинарима из земље и света на конференцији у Влади Републике Србије дао изјаву поводом посете доживотног председника Русије Владимира Путина. Главна тема посете је била војна парада која је одржана у Београду приликом задње Путинове посете пре седам година.
Адвокати у Србији настављају са штрајком, нова рунда преговора заказана за јануар 2022.године. Захтевају исте услове које им нису испуњени од почетка штрајка, крај преседана у историји адвокатуре се назире.

Почело је прво светско првенство у верзији ГМО 8/21 Империје Онлајн. Еуфорија дрма Србију иако су квалификације обележили багови у вези производње керозина на платформама у трговинским станицама. Велики број играча, како из Србије тако и из суседних балканских земаља, сматрао је да због овог константног бага није био у могућности да се одбрани од напада номадских змајева у седамдесет другом и деведесет осмом таласу.


Најбучнији међу свима је био играч из суседне Хрватске, под корисничким именом Хорус који је стигао и до међународног суда у Стразбуру. Иако је од стране администрације компаније "WHM Imperia Online" (WHM - We Have Money) добио одговор да је све у реду и да нема компензације у дијамантима ипак је поднео тужбу против њих сматрајући да је то главни разлог због којег је завршио као 78 у квалификацијама ( првих 78 рангираних иде директно у такмичење уз могућност 22 замене) и зато што је замењен ( читај избачен ) из репрезентације на самом старту.

Српски форум Империје Онлајн добио је нови изглед. Најзаслужнији за то је српски модератор Бобања.


Некадашњи водитељ ТВ Империја Продакшн Митко Инглиш добитник је Пулицерове награде за своју књигу "Вики Бекам - некада водитељка малог програма у онлајн игри, сада познати модни креатор". Његова књига о познатој креаторци је изазвала праву помаму у књижарама широм света.


Ван мреже mrzigolo

  • Редов
  • *
  • Поруке: 34
  • Углед: +0/-0
    • Погледај профил
Одг: 12. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #17 послато: октобар 29, 2014, 05:27:28 пре подне »
Tермини који су у честој употреби у квалификацијама и њихово значење:

ТАЛАС НОМАДА - ови из администрације се играју са играчима који су у квалификација, глуме силу, њих пар напада хиљаде играча широм света
РАНГ ЛИСТА - статистички приказ играча, у горњем делу су они који имају вишак пара, у доњем делу они који имају вишак времена и жељу да нешто пробају, како кажу "Један пробао па се ус..... "
СТАЊЕ ПОСЛЕ УДАРА НОМАДА - пребројавање мртвих на све стране,тема за Митка и Вики
ЛАЈВ СТРИМ - новина у свету Империје Онлајн, место за откривање нових телевизијских лица и место где разни анонимни психички случајеви могу у пуном смислу да искажу своју дијагнозу под свакаквим именима која су навели приликом регистровања на чувени "Јутубе"
РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА - скупина играча из сваке земље, неколико храбрих и одважних и мноооого богатих и доконих да бацају паре на дијаманте
ОБУСТАВА НАПАДА - нешто што се никада неће догодити у квалификација, док се ви остали по В5 и В6 верзији навикните на то, трпите зарад Светског првенства

Ван мреже SrbHristov

  • Капетан
  • ****
  • Поруке: 319
  • Углед: +11/-4
    • Погледај профил
Одг: 12. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #18 послато: октобар 30, 2014, 11:17:44 пре подне »
Марли: «`Дес`, Срб? Јеси ми добар? Јеси се пласирао на Светско?»
Дурланац: «Марли, ош опет пи...(БИП) да ти надујем,а?
Марли: «Н-н-не, бре, брате, озбиљно питам, шта је било?»
(ви`м да сам га исцимао, гузица овако почела да му ради, реко` овај озбиљно пита, реко` ћу ми испричам)
Дурланац: «Леле, бате, само кад помислим на то, `ал верујеш, кол`ко сам попиз...(БИП!). Пази `вамо: Последњи талас! Разумеш? То ти је онај најачи, онај Хаос иде, тако се зове тај номад, е он ти је, бате, сила, значи, опсада на престоницу, значи пљачка на другу, значи опет опсада на трећу. Све прове покрио, значи оно. Кренуо фрајер са целу војску хохштаплерску. Е ал пази, ако се одбије од мене, велике су шансе да уђем у топ 30. Гле`ам ранг листу, ал` ону тренутно рангирање: Blagojeeee, acakeba, lordpredrag, ratnici, _-Gothic-_, ту смо негде с` бодови, само сад нисам појачао напад, јер нема поенту, разумеш? Ако појачам, веће губитке и`ам! Па бате, нисам ја од јуче, нисам шимпанза! И шта сам урадео? Пази, тамо где Хаос напада са коњицу, тамо, бате, чачкалице (фаланге), значи `иљаде и `иљаде чачкалица, јер чачкалице су ћале за номадску коњицу. Овамо где шаље опсаду, ту Хаос шаље и овнови, катапулти и требе, разумеш, ту морал пада, мада ја нисам заокружио прову, него сам припајао јаче прове да их стигнем с бодови; ал` кад иде с` опсадне, са моји стрелци добијам га само тако. И пази сад, све сам симулирао, значи јак центар на пљачке, значи балансирани стрелци на опсаду, тако ја одговарам на силу, одговарам са силу, али и са памет, па бате, цео трик је у добру формацију, још сам набилдовао оклоп и блиску…Ал` највећи фазон је што сам дао 200 еврића за ово, да се пласирам. И тако до касно сам остао будан, а спавао сам код ону Соњу, знаш ону, што гу сестру напумпао онај миш Крле. Ма закуцао сам се код ње, мало да се мазимо, ово оно, ал бате, последњи талас. Ја гу реко`: «Легај ти, са` ћу ја!» И ту се она надрндала и почела нешто да ми кења, а ја, бате, а симулирам, а ред чачкалице, а ред копитари, очи ми побелеле од монитор, ову ништа не чујем. До пе-шес` сам остао! Остало још некол`ко чуке до последњег удара, рек`о морам мало да одморим, па написа` Соњи на један папир да ме исцима у 9 сати да попијем амино-киселине и да дочекам Хаос, да си наместим формацију и тактику, све оно што сам симулирао. И…леле, бате, ево одма` сам се изнервирао, само кад се сетим, полудим, ако ми верујеш. `Ладно се будим, прво амино, па онда погледам на сат и знаш шта? 12 сати, бате! Леле, бате, палим машину, логујем се на Империју, прошли напади, прошле квалификације. Погледам битке, значи све сам прс`о, значи урнисао ме, пао сам на 41 место, нисам у топ 30. Крв ми у мозак ударила, устао сам онако под нервозу, онако по собу се цимам, како је могуће. Реко`, бате, што ме бе ова калаштура није пробудила кад сам јој написао. Погледам на јастук, једно папирче, а на папирче пише: «Фрајеру, 9 је сати, пробуди се, чека те Империја.» Леле, бате, како ми завукла фукса, испалио сам гу синоћ, сад она испалила мене, онако ми га завукла фино. Па маму гу (БИП!), па убијо би је ту на лицу места да је била, у`ватио би гу за вилицу, захефтао би гу за паркет, кашљага једна, поточарка, па мислим се: «О фамилију ти сељачку (БИП!), сестру ти (БИП!) фино, (БИП!) маму ти селску у д…(БИП!), (БИП!) ти коску малоумну, све ти у п…(БИП!) (БИП!) (БИП!) (БИП!) (БИП!) (БИП!) (БИП!) (БИП!) (БИП!)…и тако, бате, нисам отиш`о на Светцко!»
Марли: «И? Шта сад?»
Дурланац: «Шта И? Шта шта сад? Па ја сам господин човек, узео сам и ја папирче и написао сам: «Мачко, нисам прошао квалификације, да ми вратиш 200 еврића, да ти не долазим на гајбу да их одрадиш!» И отиш`о сам си да си гурам контејнери.»

Ван мреже iko-iko

  • Редов
  • *
  • Поруке: 6
  • Углед: +2/-0
    • Погледај профил
Одг: 12. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #19 послато: октобар 30, 2014, 20:13:29 поподне »
Јесен је лепа. Дрвеће се обојило у прекрасну лепезу боја. Дани су и даље били лепи и топли али су зато ноћи постајале све хладније и хладније. Све је мирисало на скору зиму. Требало је спремити дрва за огрев, спремити храну. Али становници Имперграда на то нису мислили. Њиховом граду је претило уништење и све своје мисли и снагу су окренули у правцу обуке и припреме за напорне и тешке дане рата који је из дана у дан био све ближи.
Сваког дана, шпијуни су јављали о незаустављивом напредовању огромне војске номада који су долазили само са једним циљем.... Да униште Имперград. Да униште њихов дом.
И дошао је и тај дан. На хоризонту се небо зацрнело. Али, нису то били тамни, злосутни облаци који носи град да им уништи летину. Небо се црнело од прашине коју су дизале стотине и стотине хиљада номада....
Цар Срећко је окупио своје генрале и свој народ. Жамор у народу је утихнуо када им се обратио...
„Браћо и сестре, обратио им се цар Срећко, над нашом домовином, над нашим градом, над нашим породицама и животом, надвила се опасност какву до сада нисмо имали. Ја се данас обраћам свима јер многи од нас неће сутра дочекати да виде излазак сунца.   Непријатеља је много више од нас, бројчано су јачи, боље обучени и опремљени и долазе да нам униште земљу, да униште наш град. Али ми смо сложни, и ми имамо разлог за шта ће мо да се боримо. Браћо и сестре, ми се данас нећемо борити ни за свој град, ни за наше куће. Ми ће мо се данас борити за нашу децу и њихову будућност. Данас, оставите по страни све неспоразуме, све планове које сте имали. Данас ће мо се борити се за нашу домовину. Зато немојмо се бојати неверника него се помолимо нашем Господу да нам да снаге да издржимо и овај његов тест као што смо издржали све тестове до сада. Подигните главе, обришите сузе и последњи пут се поздравите са својом децом. И станите уз мене, браћо и сестре, са вером у бога, као што сте увек стајали.“
На царев знак, развиле су се заставе. Добошари су се огласили. Сви грађани су узели своје оружје и стали на грудобране. Испод тешких ратних шлемова, гледали су свога цара који је стајао испред њих поносно и неустраживо и као да је са својим ставом на све њих преносио део своје неустраживости.
И, битка је почела... Напади номада, наилазили су у таласима, сваки талас све јачи и јачи, али храбра војска Имперграда се добро борила и сваки тај напад одбијала...
Пролазили су дани и ноћи а номади нису одустајали... Плодну земљу је прекрило хиљаде мртвих ратника, крв је текла као поток између палих у боју...
Једно предвече, номади су покренули најмасовнији и најачи напад до сада. Нападали су са све четири стране. Цар Срећко је морао да подели војску и то га је бринуло. Осећао је да се спрема одлучујућа битка. Његова војска је већ била изморена и поприлично умањена. Оно што га је храбрило, било је то што су му још увек веровали и што им морал и поред великих губитака није пао...
Та борба је била најкрвавија до сада и трајала је сатима. Са свих страна се чуо звекет мачева, крици рањених и оних који су умирали. Копља су се ломила а од огромног броја стрела понекад се чинило да су се ноћ и дан смењивали сваких пар минута. У центру боја, цар Срећко се храбро борио са својом војском. Око њега су падали номади један за другим. Са бокова, његова коњица је косила номадску војску јаким и храбрим јуришима. Номадски копљаши их нису могли да зауставе и убрзо, бокови ноада су били пробијени.
Када су номади видели да су им бокови разбијени, у центру је настала паника. До тада неустрашиви номади, почели су прво један по један а онда и масовно да беже са бојног поља.

Страховит крик се проломио из грла хиљада уморних бораца Имперграда
ПОБЕДААААААААА !!!!!!!!!!!!!

Уморно и поносно, цар Срећко је погелдом прелазио преко свог народа. Преко своје браће и сестара који су са њим заједно пролили крв зарад одбране оног најсветијег... за одбрану своје домовине и својих породица...

„Браћо и сестре, још једном им се обратио цар Срећко, данас сте сви хероји и јунаци. Данас сте показали шта вам је највредније у животу. Опасност је прошла, номади су поражени и сигурно је да се дуго неће опоравити од овог пораза. Али нама сада престоји обнова уништеног и оно што је најпрече. Ми не смемо да заборавимо на нашу браћу и сестре који су положили животе на бојном пољу. Ми не смемо да заборавимо на њихове породице, на њихову децу јер су они положили животе да би и њихова и наша деца у будућности срећно живела. Зато вас молим, немојте никад да заборавите оне који су платили највишу цену за живот наше деце и за наш живот. Учите своју децу да памате да су потомци једног храброг народа који се вековима храбро борио  и поносно стварао ову земљу. НАШУ ЗЕМЉУ... НАШУ ДОМОВИНУ.... „

Ван мреже mrzigolo

  • Редов
  • *
  • Поруке: 34
  • Углед: +0/-0
    • Погледај профил
Одг: 12. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #20 послато: октобар 30, 2014, 22:03:20 поподне »
Најезда Номадских варвара је била најјача до сада. Први ред пешадије претрпео је огромне губитке, коњаници су остали без левог бока док су руковаоци опсадним справама десетковани пред хордама Номадске коњице. Победа је извојевана али уз огромне жртве.

Један копљаник пришао је свом Генералу и упитао га: - "Генерале, мој пријатељ, која познајем од када сам прогледао на своје очи, је тамо негде, на оном пропланку. Дозволите ми да идем да га потражим."

-"Али тамо је једна група Номадских коњаника, упашћеш у заседу, а пријатељ је вероватно већ мећу настрадалима, зашто да рескираш да би пронашао беживотно тело?" - упитао га је Генерал.

Копљаник је и даље инсистирао на допуштењу али ипак Генерал му није дозволио да оде и потражи свог пријатеља.

Копљаник се није обазирао на Генералову забрану и ипак је отишао. Након сат времена вратио се и на својим леђима донео беживотно тело свог пријатеља. Генерал је био бесан, није му било право то што је копљаник поступио противно његовој наредби. Бесан упитао га је: - "Рекао сам ти да је мртав! Да ли се исплатило ићи тамо само због мртваца?!"

Копљаник,смртно рањен, као своје последње речи одговори Генералу: - Јесте, господине! Када сам га пронашао још је био жив и рекао ми је:
„Био сам сигуран да ћеш доћи!“


Ван мреже SrpskiVitez007

  • Reporter
  • *
  • Поруке: 370
  • Углед: +20/-4
    • Погледај профил
Одг: 12. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #21 послато: октобар 31, 2014, 02:40:11 пре подне »
ЖИТИЈЕ ЈЕДНОГ СТРЕЛЦА

Година је 3148. Непрекидним истраживачки радом пронађена је ризница, поред многих блага ту се налазила и једна кутија у којој су се налазила дрвена фигура једне жене премазана посебним мастилом и књига на чијој је полеђини писало ''Житије једног стрелца'', написао Стрелац 3. реда империјанске војске-Артур јесени 2014. године . Корице књиге су биле прекривене најлоном који није иструлио ради очувања. Књига је пребачена у народни музеј и након њеног тумачења проглашена за изузетно важно откриће које ће бити заувек сачувано, њен садржај је био сакривен доста дуго али је након извесног времена ипак процурео у јавност, у књизи је писало:

''Јесен је 2014. године,октобар тек почиње.Отишао сам код мог стрица у шегрте да би постао столар, одувек сам воле да правим разне фигуре од дрвета, а први столар је био Исус што ме је додадтно заинтересовало за овај занат. Није ми ишло лоше, посебно добро сам правио скулптуре,полице,а и стреле и лукове. Једно јутро сам се пробудио и нисам затекао свог стрица код куће, где ли је? Питао сам се. Нашао сам га како прича са краљевом гардом, носили су неки папир.Ишао је ка мени и рекао: ''Извини, али мораш да идеш, потребан си држави.'' Нисам знао шта се догађа.Убрзо сам сазнао да су нам номади објавили рат, и да је проглашена општа мобилизација.Не! Где баш сад,када ми занат лепо кренуо, нисам хтео да идем, али морао сам, то је било наређење. Кренуо сам са војницима на окупљање нашег одреда. Било нас је близу 1 000. Највећи део су били искуснији војници који су годину дана раније учествовали у 2. Номадско-Империјанском рату 2013. године, а било је и део њих из првог.Након победе из другог рата сви смо се надали да до трећег неће доћи,али ето,нажалост дошло је до њега.Чуо сам да су се номади реорганизовали и да су спремни да нападају сваки дан док нас не униште скроз и да је њихова војска непрегледна! Увече смо сви легли да спавамо у камповима, речено нам је да се добро наспавамо јер је сутра тежак дан.Целе ноћи нисам могао да заспим све до три сата,упознао сам једног младића,био је приближно мојих година и звао се Маркус.Рекао ми је да му је брат овде негде и да не може да га нађе.Тражили смо га целе ноћи,зашли смо у шуму све дубље и дубље.Полако је почело да свиће,било је око пола пет,а ми смо налетели на једну јазбину и тамо видели трагове људских стопала.Ушли смо унутра и видели беживотно изгрижено тело.Медвед је то урадио,погледали смо лице тог несретног младића али нисмо могли да утврдимо да ли је то Маркусов брат или није, а изненада је иза нас се појавио медвед.Био је огроман и тамно браон боје,почели смо да бежимо али нас је јурио,и био је бржи.Сустизао нас је и то сам видео,нећемо се извући,морали смо нешто да смислимо.Довикнуо сам Маркусу да кад му дам сигнал легне на земљу,потврдно је климнуо главом,Код себе сам имао један нож а у трку сам дохватио једно дрво са земље.Брзо и вешто сам га заоштрио и звижднуо.То је био знак,Маркус се бацио на земљу а ја поред њега,медвед је скочио на нас,брзо сам усправио  дрво које ми је ту послужило као копље и медвед се наб'о право на њега,осетио сам његов дах и ледене канџе на мом лицу како праве ожиљак,пао је мртав поред мене,Маркус и ја смо се брзо вратили у камп и одспавали једно сат времена. Ујутру су нас пробудили у шест сати.Представили су нам нашег командира,био је то старији,снажан човек, са изажен цртама на лицу.Постројио нас је све и док нас је обилазио зауставио се на мени и упитао ме је:''Шта ти је то на лицу'',ништа-рекао сам.''Добро ако је ништа.''  и рекао:''За данас нема ни за кога јела! Једино за онога ко први скине јабуку са стуба пожуде!''.Био је то огроман стуб сигурно 200 метара,како одатле скинути јабуку?На почетку нико није ни покушавао,а онда су почели и први покушаји,након 10,20 метара највише, сви су падали доле,Маркус је решио да се попне и он.Безуспешно сам га одвраћао од тога.Почео је да се пење,бринуо сма се за мог друга. Он се постепено пео,рекао сам му да сиђе на 10 метара,20,30,док још има снаге..Није ме слушао..Након 80-ог метра Маркус је пао.Бледо сам гледао у њега.Био сам сломљен,изнервирао сам се што је једна обична јабука изазвала смрт.Отишао сам до оне исте шуме,одкинуо добро парче шљиве и направио лук и стрелу.Гађао сам јабуку,и погодио.Однео сам је у камп командира и гађао га њоме!Био је запрепашћен мноме али и задивљен и наредио да ме изведу напоље.Тај други дан сам провео сам.Сутрадан смо обавештени да номади нападају,био је то први талас,први од многих..Послати смо у хитни марш на планину Добруч. Налазила се на координатама 168,192 глобалне мапе,11 сати хода од нас.Пут је био напоран и тежак,(с' обзиром да ми је то био први марш). Пред пењање на планину уследило је спуштање у мочвару.Тамо је се осећао један устајали мирис,било је тихо,превише тихо.Изненада копље ми је прозујало поред главе.Била је то заседа!Хиљаду бацача копља номадске војске нам је направило сачекушу,настала је опша пометња,међутим наш командир нас је брзо регруписао.Смирили смо се и уследио је против удар,ја сам луком и стрелом прилично добро гађао.Бројао сам до 20 убијених а после сам се забројао.Победили смо.Када смо стигли на планину сви извори хране су били запаљени,као да су номади очекивали да ћемо победити.Остали смо гладни и жедни на голој стени.Поставили смо наше кампове,а неко је требао да оде у извидницу.Послали су мене и још једног младог момка.Био ми је познат, веома познат.Након извесног времена сам у њему препознао лик свог пријатеља,Маркуса! Био је то Маркусов млађи брат.Рекао ми је да се зове Аргон и да је овде са братом.Морао сам му испричати за тужну судбину његовог брата,али сам му рекао да може на мене да гледао као да сам му старији брат и да ћу увек бити уз њега.Убрзо смо стигли до неког брда,попели смо се на једно дрво и имали шта да видимо.10 000 крволочних номада којима се у очима видело да имају само један циљ,да нас убију!Брзо смо се вратили у наш одред и рекли шта смо видели.Почеле су припреме за одбрану.Оклоп су се лили,ковали мачеви,оштрила копља..Предложио сам командиру да стрелце постави на врх планине што је он урадио.Још једном сам послат у извидницу да видим да ли се крећу номади,и кретали су се.Ишли су право на нас..Вукући 4 катапулта.Отишао сам назад и рекао шта је и како је.Уследиле су неке завршне припреме,молитве а онда смо сви постављени на наше положаје.Било је тихо,али је тишину убрзо прекину звук номадских бубњева и труба.Ближили су се,убрзо је уследило до битке.Побеђивали смо,наши тешко оклопљени пешаци уз помоћ стрелаца успешно убијали номадски шљам.Међутим изгледало ми је као да сам видео много мање номада него кад сам био у извидници. Приметио сам да један номад носи бакљу ка пласту сена и гледа ка шуми.Рефлексно сам и ја погледао ка шуми и лоцирао номадску коњицу! Чекали су знак ! Брзо сам погодио овог са бакљом..Рекао нашима за коње и копља су се покренула и формирала фалангу окренута према шуми.Онда,кад су сви били спремни,запалили смо сено и чекали налет номадске коњице.Нисмо дуго чекали,залетели су се снажно по левом боку али нису знали да их тамо чека на гомилу копља.У том силовитом јуришу помрли су сви до једног..Међутим номада је идаље било на извоз,били су много бројнији,а онда су почели да катапултом гађају стене изнад нас(битка се одвијала на планини).Обрушиле су се стене великом брзином на нас.Губици су се повећавали.Знао сам шта треба да урадим,имао сам 1 шансу.Гађао сам у скаламерију која је вукла сва 4 катапулта.Дуго сам циља танак канап који их је повезивао,али јако чврст,свом срећом успео сам да погодим и читава скаламерија са све катапултовима се обрушила на номаде као одрон.Већина је помрла,остатак се разбежао...Победили смо! Недуго затим смо чули и да су одбијена још пар таласа низ краљевства, а исто тако су и сви чули за нашу величанствену победу.Промовисани смо у краљеву гарду,а након што је командир чуо шта сам ја урадио прогласио ме је под командиром и имао сам контролу над свим нашим стрелцима. Послати смо у двор. Тамо смо краљевски дочекани,било је гозбе,весеља,пића.Али наш командир се није веселио.Био је забринут,тај дан је   био на скупу командира и причали су о нечему не знам тачно о чему,али је због тога сигурно био забринут.Одлучио сам да сазнам о чему се ради,и једноставно упитао га.Рекао ми је да су данас остварене чак 24 победе,али да се ускоро спрема велика битка,последња битка која ће одлучити рат и да ће сутра то рећи свима,нека се сада одморимо.Отишао сам на прославу, и тамо упознао Жозефину,која је била прелепа и као што то обично бива,била је принцеза.Одма ми се допала, а и ја њој,плесали смо цели ноћ и обећао сам јој се на вечну љубав.Провели смо заједно једну предивну ноћ.Ујутру ме је пробудила жамор и галама,Погледао сам на прозор и видео око 20 000,30 000 империјана а и пристизало их је још.Било ми је јасно шта се дешава и да се војска из целог царства окупља.Командир је свима рекао шта се дешава,као што је и рекао да ће урадити.Империјански одреди су пристизали једни за другим и до поднева нас је било око 70 000.То је било све. На хоризонту су се назирале главе,главе жељне убијања,номадске главе,прекриле су цео хоризонт,било их је најмање 300 000! Знали смо да сада долази до одлучујуће битке.Распоређени смо по пољу тако да мачеваоци буду у средини, тешка коњица и паладини по левом боку,а фаланге на десном,очекивајући одатле удар номадске коњице. Ми, стрелци, смо били иза њих. Након 45 минута номади су се поставили у борбену формацију. Ја сам још једном бацио поглед на нашу војску, нису изгледали баш само уверено. Одржао сам говор. Није то био говор као што су држале много војсковође него нешто кратко али сасвим довољно да им подигне морал,рекао сам им:''Војник који има блистави оклоп, је војник који свој оклоп никада није истински тестирао..''затим сам бацио још један поглед на војску,било је у њој ратника,младих,старих,искусних,професионалаца,столара па чак и доктора,било нас је свакаквих,али везивала нас је једна заједничка особина,били смо храбри. Уз прве трубе видели су се и први јуриши номадских мачева,успешно смо се бранили и одбијали их.Међутим, дошло је до једне лоше процене. Номадска коњица,тј. катафракти нису нападали по десном,него по левом боку,била је то колосална грешка. Након њиховог силовитог јуриша видео сам само мртва тела наших паладина и тешких коња који су се налазили на левом боку.Половина је преживела,половина не. Међу преживелој половини сам видео и Аргона , Маркусовог млађег брата, био је уплашен, још је био веома млад.Брзо сам наредио да стрелци оду до коњиц3, чим сам стигао попео сам се иза Арагона на коња,а затим урадио нешто неочекивано, наредио свим стрелцима да ураде исто.Ускоро је уследио други јуруш катафракта.Нису нас видели од оклопа јахача,рекао сам стрелицма да гађају искључиво у врат јер су катафракти такође јако добро оклопљени.Током јуриша и битке успешно смо побили највећи део номадске коњице,остали су побегли у шуму или код Генерала њихове војске,такозваног Хаоса који је тај надимак добио јер је након себе увек остављао хаос и пометњу.Након што смо побили номадске коње кренули смо у против удар, притискали смо номаде више и више све док нису прешли на другу обалу оближње реке.Тако се завршио први дан борби. Увече сам отишао да спавам, када сам чуо неко шушкање напољу,изван мог шатора.Стварала се силуета која је улазила унутра...Била је то Жозефина, рекла ми је да мора хитно да прича самном.Рекла ми је да јој је њена сестра,која је удата за Хаоса већ пар година чула један његов разговор како номади планирају рано ујутру да пређу мост и нападну нас на спавању. Рекао сам то командиру. Направили смо им сачекушу коју смо припремали целу ноћ.Затим смо седели око ватре,ту сам ја изрезао једну фигуру , била је то богиња победе и надао сам се да ће нам и она помоћи,а онда смо почели да чекамо.Али напада није било..Чекали смо, чекали и чекали , али номади нису нападали.Ускоро су очни капци почели да нам се заклапају.Били смо преварени,али смо морали да останемо будни,ускоро ће да почне битка поново.Иако смо јуче победили номади су идаље били доста бројнији од нас. Поспаност нам је прекинуо сад већ добро познат звук номадских труба. Нападали су.Морали су прво да пређу преко моста. Мост је био дугачак једно 700,800 метара.Кретали су се брзо ка нама,морао сам брзо да размишљам, и дошао на одличну идеју.Брзо смо поставили сламу и пар експлозива на доњу конструкцију моста. Пошто је мост био веома широк у једном тренутку се могло на њему наћи готово цела преостала номадска војска. Чекао сам тај тренутак. Запалио сам врх стреле и тражио савршен моменат да опалим,али сан ме је савладао,случајно сам опалио и омашио,стрела је пала недалеко од моста, морао сам ручно да запалим сламу. Отрчао сам до стреле,узео је у руку и урадио шта сам морао,запалио сламу.Мост је експлодирао,чули су се скарлици и узвици номада, као и безначајно дозивање Хаоса у помоћ,давио се.Мене је експлозија бацила 10 метара уназад,дрво ми се забило у срце.Знао сам да ћу умрети.Дозивао сам Жозефину,напокон ме је чула,кад ме је видела почела је плаче и рекла ми је да смо победили, да сам ја највише заслужан за то,питао сам је јел жив Аргон?Потврдно је климнула главом,рекао сам јој да га чува,сва уплакана је рекла да хоће...Сутрадан је у царству припремљена величанствена сахрана,ветар је тихо плакао...''
« Последња измена: октобар 31, 2014, 02:40:51 пре подне SrpskiVitez007 »
Име у игри:Камен_323008 http://prntscr.com/6g5rwd
''Наше ће сjeне ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу...''

Ван мреже Martina

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 2864
  • Углед: +785/-54
  • Српски администратор
    • Погледај профил
    • http://www.facebook.com/pages/Imperia-Online
Одг: 12. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #22 послато: октобар 31, 2014, 14:23:05 поподне »
У току је трећи пресек. Ускоро ће бити објављена имена победника!

Обавештење!

Након трећег пресека можете објављивати своје радове у Епилогу (у истој теми испод овог поста) до понедељка, 03.11.2014. године када ће бити проглашени победници.

Свака част!  :)


Martina
Srpski Community Manager

Кликните овде како бисте прочитали правила форума и  овде како бисте видели ко може да вам одговара на питања. Молимo, немојте пријављивати играче јавно већ слањем е-поруке на support_rs@imperialsupport.org

Ван мреже SrbHristov

  • Капетан
  • ****
  • Поруке: 319
  • Углед: +11/-4
    • Погледај профил
Одг: 12. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #23 послато: новембар 03, 2014, 08:50:41 пре подне »
СВИ ДОБРИ ДОГОВОРИ СЕ СКЛАПАЈУ УЗ ДОБРО ЈЕЛО И ПИЋЕ

Инавзија номада је завршена, а као да је није било, као да је дошао Брус Вилис и својим бритким умом и домишљатим потезима растерао непожељне. Ипак иза те инвазије, све се пуши, све се и даље дими, тела храбрих војника и даље леже на пољанчету, по неком падне на главу камен са разрушених тврђава. Али 30 царева као да не мари за то, они су се већ састали у крчми код killerubice, пошто је он изградио највећи трезор, па има више места да стану. Осећа се прасећина на километар, а сангрија на 2 километра. А империјанским миљама унаоколо чује се Цеца са Ацом – «Не заносим се ја» песма. Српска посла!

Ипак није све тако неозбиљно и неморално. 30 српских витезова се састало да мало проћаскају о текућим проблемима, новим пројектима и изазовима на Светском Првенству.

Кillerubica: «Од сутра више нема спавања. `Оћу да ми будете будни 24h, набавићу вам ја сва могућа енергетска пића, и RedBull, и Burn, и Monster… (Guarana је за девојчице), ма има да ми будете енергетски 2 недеље.»

Stons13: «Ма чекај, што не би имали замене? Ево ја ћу замену себи да нађем, зеза ме јетра од тих пића.»

Кillerubica: «А може и тако!»

Јocky-zeus: «Брате, и ја бих замену, има нешто у тим енергетским пићима што се свађа са мном.»

Milan-SRB: «Љубав или шок, знаћу сутра ја – АЈМО!!!» (почела следећа Цецина нумера «Турбулентно»)

Кillerubica: «Милане, ај` смири се мало! (обраћа се осталима за столом) Овом само Цецу пустиш, буде будан 3 недеље, њему не треба енерџи дринк. (сада виче према ди-џеј стејџу, јер тамо Милан дивља са DJ Фанки Џанки) А бре каква је бре то музика, шта бре то дрнда све време, дрн, дрн, дрн, утишај бре то! (враћа се присутнима и текућим проблемима) ОК, за активност смо се договорили: енергетска пића, може замена...и може Цеца. Е сад о стратешким партнерима....За сада нико неће да инвестира код нас, јер нам закони нису сређени, дакле нико неће окупљлишта да гради због нас, неће да нам дају координате од својих колонија...Помоћ од Европе да не очекујемо, само од оних сличних нама, дакле ЕксЈУ....»

Laki: «А са дијама, шта ћемо са дијама, како ћемо да поделимо дије?»

Кillerubica: «Ооооо, Лаки је мало нервозан :D , ти би свој Југо продао само да ти дају шаку дија. Полако решићемо и то. Даље, ратови или не. Знам да се Art_of_war_ не би сложио са тим, знам да је уметник човек, али по мени ратове би требали да избегавамо, ако хоћемо медаљу. Ратови само успоравају, ето балкански, ето Први па Други Светски рат. Намерно нам објављују ратове да би нас економски успорили. Да није било тих ратова сад не бисмо играли вержн Сикс Империју него вержн 7 или 8 или можда чак вержн Виста. Догурали би ми далеко више него Јапанци са технологијом. Чак би и Србија била до Токија. Али...шта је ту је. Само знам да уз Божју помоћ и молитве нашег OcaMakarija014, можемо далеко да догурамо. Отприлике то је то. Разговараћемо после опет. Сад може вољно.»

И сви одмах устали , свако на своју страну, као да су сви једва чекали да Кillerubica заврши свој монолог, као нешто прича, само нешто обећава, као и сви политичари, као сви који дођу на власт, а од свега тога ништа. AsGaci је одмах сео да удара оне покер апарате, majstorinho87 да поправи микрофон Milan-SRB-у, јер га је овај покварио, ударајући га себи о главу (то увек ради кад слуша Цецу), DEJANCOM истог тренутка извадио таблет да ухвати мрежу, пошто Кillerubica скоро увео WiFi у своју крчму да се јави кеви, јер неће 2 недеље бити ту, а OtacMakarija014 се повукао у своју собу да се помоли Богу за своје саборце и предстојеће дане, па шта Бог да.

Ван мреже Normal

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 1057
  • Углед: +584/-36
    • Погледај профил
Одг: 12. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #24 послато: новембар 03, 2014, 13:38:57 поподне »
Овај круг конкурса је затворен.  Честитке свим учесницима.  :)

Правила!

Normal
Srpski Global Moderator