Аутор Тема: 8. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!  (Прочитано 467 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Normal

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 1057
  • Углед: +584/-36
    • Погледај профил
8. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« послато: август 11, 2014, 13:39:38 поподне »
Овде можете објавити ваше приче о Империји Онлајн ...

Правила!

Normal
Srpski Global Moderator

Ван мреже GRIFIN1

  • Reporter
  • *
  • Поруке: 236
  • Углед: +225/-88
    • Погледај профил
Одг: 8. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #1 послато: август 14, 2014, 17:59:39 поподне »
Понедељак, 05.мај 2014.године, касни вечерњи сати, дежурна медицинска сестра Хитне помоћи у Београду јавља се на телефонски позив.

- "Добро вече, Хитна помоћ, изволите?"
Са друге стране везе јавља се глас госпође око 40 година старости:
- "Хало, можете да дођете у Мајке Јевросиме 41, стан број 12 да водите мог супруга у Хитну, позлило му је и мислим да има тешке здравствене проблеме? Само пожурите јер мислим да неће дуго издржати..."

- "Госпођо какве симптоме показује, је ли при свести ? "
- "Милане, Милане!! Хеј чујеш ли ме?" - чује се како госпођа дозива свог супруга и медицинска сестра стиче утисак да је она далеко од свог супруга.
-"Госпођо је ли Вам супруг близу Вас??" - изненађено пита медицинска сестра.
-"Ма ја сам у дневном боравку, за рачунаром, а он лежи у ходнику, мислим ноге му вире из ходника....не одговара ми када га дозивам, значи да није у несвести или ме не чује..."
Медицинска сестра зачуђено рече:-" Па госпођо приђите му, видите да ли има пулс!?"
"Ма има пулс, видим да му се тресе лева ципела....А да му прилазим бих ја, али не могу, јер сам у нападу а плус чувам колеги налог, он је отишао да одмори мало, целу ноћ је чувао војску..." - смирено одговара госпођа.
"Ма какав колега, каква војска , о чему ви причате....па зар не можете да приђете несрећном човеку???" - и даље медицинска сестра не може да верује шта чује.
"Ма ко је несрећан???Он?! Несрећна сам ја, јер већ две ноћи не спавам као нормална жена, чувам ово мало војске што имам и нападам нон стоп, а он се није сетио ни сат времена да ми припази налог, само зна да паметује, гради фарме, дижи тврђаве, бла, бла, бла,,,појма нема о војсци!" - бесно одговара жена.
"Ма жено јесте ви мене звали јер вам је болестан муж? Ја бих рекла да сте ви болесни??О чему ви причате??" - медицинска сестра сада прича већ прилично дрским тоном.
"Јесам, ја сам болесна, али од Империје,,,знаш ли ти сестро шта је Империја Онлајн?" - упита госпођа.
"Не знам, шта је?" - одговори медицинска сестра.
"Имаш интернет ту на послу?" - рече госпођа, а медицинска сестра одговори да има. "Е сада укуцај у гуглу Империја Онлајн и региструј налог...."

Након пар минута .... "Ево регистровала сам , зовем се опасна сестра 011" - рече медицинска сестра.
Госпођа одговара: -"Послала сам ти захтев, прихвати га и објаснићу ти све остало на трибуну..."


Уторак, 01.јул 2014.године касни вечерњи сати, иста она дежурна медицинска сестра Хитне помоћи у Београду јавља се на телефонски позив.

"Еј сестро? Нестао ми нет, ај ми улети на налог само ме припази пар минута да ми не убију војску таман сада када водимо, можеш ли?" - иста она госпођа!
Медицинска сестра одговара: - "Ма наравно да могу, ионако се убијам од досаде, таман ћу мало са твојима да нападам ти имаш више војске од мене ....чујемо се и не жури"

А шта се десило са оним несрећним мужем који је лежао у ходнику и тресао једном ногом, док му је требала медицинска помоћ? Да ли је преживео, од чега му је уопште позлило....Ма као да је то и битно , игра се Империја Онлајн ....
                Мужа можете заменити лако, изгубљену војску мало теже....

Ван мреже kida66

  • Поручник
  • ***
  • Поруке: 192
  • Углед: +189/-48
    • Погледај профил
Одг: 8. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #2 послато: август 16, 2014, 21:37:36 поподне »
Параноја

Могућа је у касним вечерњим сатима. Мада се понекад деси и током дана ил ноћи. Изазива је обично неки нови члан. Мада може и стари да постане сумњив. Манифестује се обавештењем које издаје вођа. Обично се каже само мењајте шифре. Претходно се одстрани узрочник појаве.

Ма баталимо параноју.

Толка је врућина да размишљам да направим дил са кинезима и купим лепезе овим мојим сељанчицама. Гледам их сироте шетају по царству све усапуњане од врућине. Није ни чудо што ми је популација опала драстично. Још ко у инат неки турчин шаље пљачку. Видео ове моје плавушице ваљда па ко вели ајд да одведем коју.

А моја ти војска пласти неку детелину у ц3. Коње упрегли овце шпијуни извели на стригање а сељанчице не заштићене остале кући. Док су ови моји несрећници распрегли коње и нашли оружје улети турчин свом силином. Прасићи циче, перје лети оне сироте беже ал џаба. Похвата ти он ту пар девојака и сав срећан удари преко поља назад.

Пребројавам ове моје што су пластили. Довучем оне што су били на реци. Инстант одрадим карту и кренем за њим. Јуре момци ко да су сав дан седели а не пластили. Све сено лети за њима ништа се не види. Ваљда ће стићи на време.

Шпијуне не могу да инфилтрирам. Смрде на овце па их хватају одма. У том мом покушавању да убацим шпијуне стиже и црвена коверта. Не смем да је отворим већ прво бројим колко ми се војника враћа из потере. Очи ме пеку од зноја ал се недам-бројим. Фали доста значи да га ипак стигох.
 
Кад војска би на два минута видим да су мачеваоци и шпијуни полетели ка њима. Веселе очи у сваког човека прославит би требало ал се нешто наоблачи. Дуну неки ветар и поче ко нека олуја. Морам да искључим комп грми и сева ко лудо.

Нећете веровати ал сутадан зором пре ажурирања сервера популација је скочила за 70к у свакој провинцији. Јест да је сено пропало а овце напола остале острижене ал нема везе.

Онај турчин ће за казну да ми буде фарма
« Последња измена: август 16, 2014, 21:38:24 поподне kida66 »

Ван мреже nikola20001

  • Редов
  • *
  • Поруке: 10
  • Углед: +0/-0
    • Погледај профил
Одг: 8. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #3 послато: август 18, 2014, 14:09:10 поподне »
Драги моји људи
Пре свега да вам кажем,
Живот иде даље.
После годину дана одсуства са игрице све се променило. Било је лепо у том мом савезу и сви моји пријатељи.
Једноставно нећу то више доживети.
Али пре свега прећи ћу на ствар.
Ово што ћу вам испричати је мој један веома важан догађај у животу.
Дневник. Лето 1374.
Драги дневниче, ово лето ми је било веома спарно. а ја као искусан ратник то веома добро могу да осетим.
Пошто је наша престоница на приморју сваки дан смо пљачкали бродове који су пролазили и било је некако све као покварена плоча сваки дан исто, али једном се десило нешто што ми је променило живот из корена.
17-18-19-20. јул 1374.
 Тог, седамнаестог јула је за дивно чудо падала киша. док сам шетао по пољу видео сам како се нека деца играју и вукове који су их вребали.
Чим сам спазио вукове мој коњ је тако брзо потрчао да сам за пар секунди био испред деце. брзо сам одреаговао као и сваки ратник убио вукове и спасио децу. Убрзо је неко дошао кочијама и кад ме је угледао хтео је да ме ухапси али чим је видео заставицу и мртве вукове замолио ме је да пођем са њим, наравно, пристао сам.
Ево шта се даље десило.
После два дана путовања стигао сам у неко краљевство и видео сам неку покривену статуу.
човек из кочије ми је рекао да идем до тамо и да чекам да се склони платно.
чекао сам ја једно пар сати и одједном, много сељака је дошло испред мене и почели су да вичу  ˝Живео легендарни коњаник!!˝.
окренем се ја иза и видех статуу са истим ликом као и мојим. Један сељак ми је пришао и рекао ми.
-Ти си...... Дошао  да нас спасиш........ Легендарни коњаниче....ти си сад наш и мораш нас водити до краја.
Зачудио сам се да то није нека шала онда ми је пришао свештеник и рекао.
- Ти си тај човек чије се лице приказало пред олтаром где је светац рекао да ћеш нас спасити.
Сав у чуду са стражом сам отишао у палату где ме је чекао владар царства. Био је сав весео. и рекао ми је следеће.
- Ти си наш спас. Теби ћу пре дати круну и ћерку коју будеш хтео.
преда мном су изашле четири девојке од које је једна била јако јако лепа и одлучио сам њу да узмем. 20. јула је било венчање и од тада сам постао по први пут неко кога слушају. Ти тренутци су били по мом мишљењу најлепши у животу.
И сада после 5 година то царство је стигло до краја . Најјаче је, и то све завхаљујући оном дану када сам спасао ону
непознату децу.
Сваки човек има своју судбину, често судбине се спајају и раздвајају, нико не може да ти отме судбину или да ти је промени.