Аутор Тема: 7. круг конкурса - стихови  (Прочитано 591 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Normal

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 1057
  • Углед: +584/-36
    • Погледај профил
7. круг конкурса - стихови
« послато: јул 07, 2014, 13:02:05 поподне »
У овој теми можете поставити ваше стихове на тему Дворске даме - венчања у световима Великана ...

Правила!

Normal
Srpski Global Moderator

Ван мреже wolkhood

  • Reporter
  • *
  • Поруке: 128
  • Углед: +1/-0
    • Погледај профил
Одг: 7. круг конкурса - стихови
« Одговор #1 послато: јул 17, 2014, 15:41:49 поподне »
У бисерном двору старом
где су многи нашли срећу
китим љубав своју даром
заклињем се на распећу.

Чуваћу те од свих зала,
од душманских љутих руку.
именом се твојим звала,
сунце моје на јастуку.

Док напољу ветар дува
и док земљу љубе врбе,
љубав моја још те чува
док се чују прве трубе.

Фанфаре се двором чују
позивају окупљене
овације измамљују
за младенце заљубљене.

Стари отац гордо стоји
дворске даме док пролазе
срећне сате сад он броји
за унуке што долазе.

Краљ, краљица, дворска свита
сви незнани а и знани
са венчања бајковита
сви су славом овенчани.

Ван мреже SrbHristov

  • Капетан
  • ****
  • Поруке: 319
  • Углед: +11/-4
    • Погледај профил
Одг: 7. круг конкурса - стихови
« Одговор #2 послато: јул 18, 2014, 11:01:31 пре подне »
ДВОРСКЕ ДАМЕ ПРЕД ПРИНЧЕВО ВЕНЧАЊЕ

У нашем двору, у сутону тихом, чује се кикот, чује се смех,
Спрема се славље, има сутра да удари музика плех.

То се наше дворске даме скупиле код камина,
Па се лицкају, дотерују, мало елајнера, мало кармина.

Спремају се даме за велико венчање принца Радована Трећег
Краљевог сина, од ког нема ни лепшег, а богме ни већег.

У дотеривању свом смејуре се даме дворске, али и завиде,
Јер завиде лепоти из суседног краљевства принцезе Персиде.

А Персида лепа, лепа, к`о првомајска ружа у рану пролећну зору,
Коса коврџава, па скупљена онако у пунђу, да се види да нема ни једну бору.

Витак струк, мио глас, увек по последњој миланској моди обучена,
Нема шта, за удају велику реш је печена.

И тако у сутону тихом, скупиле се дворске даме,
Оговарају младенце, да трачаре не могу саме.

И све су ту, све заједно, да им не промакне ни један трач:
Какви су трицепси Радована Трећег, па какав му је мач....

Ту предњачи црнокоса и наочита Милева:
„Јес` лепа Персида, ал` из очију јој муња сева,
Кад те погледа својим урокљивим очима,
Страх у улици брестова и језа те обузима.“

„Очи су јој као глечери језера Мичиген“ – додаје Добрила;
„за нашег коњушара само би добра била.“

 „Ма јесте виделе њене нове ђусне, чисти силикони“ – рече Гроздана;
„А она се убацује к`о да су јој Богом дана.“

„Нису ђусне, него усне, права си сељанка“
- узврати јој Персидина јетрва Данка.

Одмахну Гроздана: „Од мене је видела да користим Дове колекцију...“
„Каже се Дав!“ – још једном јој Данка одржи лекцију.

„Него какав је мушакарац, наш Радован Трећи, реци нам Радојка“
- кроз заједљив осмех пита Далиборка.

„Ма шта да ти причам, он ти је к`о од Старе планине одваљен,
Ал` штета, више је за ратове и за контре напаљен.
И сама знаш, шта да ти причам, шпијунира целу ноћ,
Па шаље фул опсаде и пљачке, има премијум, па показује моћ.“

Све ово слуша стражар испред врата,
Сад му је све јасно, сада све схвата:
„Ове дворске даме, које су то трачарке,
Какве црне даме, то су поточарке.
Овамо на балу продају финоћу фину,
А погледај их сад кад су саме и кад зину.“

Разочаран стражар, замисли се даље,
Ал` савест му једну поучну поруку шаље:
„Жене не можеш никада разумети,
Њих можеш само искрено волети.“

Прође сутон тихи, дође мркли мрак,
Сутра треба да се склопи велики брак.

И наше дворске даме пођоше на спавањац,
Да се одморе и да нам сутра буду лепе кад се отвара шампањац.

Ван мреже nellebre

  • Редов
  • *
  • Поруке: 4
  • Углед: +2/-0
    • Погледај профил
Одг: 7. круг конкурса - стихови
« Одговор #3 послато: јул 21, 2014, 10:08:40 пре подне »
Тог прелепог мајског дана
док се враћах из љутога боја,
на прозору стајала је сама
дворска дама у хаљини дугиних боја.

Свог погледа не могу скрити,
а ни она равнодушна не би,
да ли ће се на балу појавити
и мој поглед тад привући себи.

Све се збило као у причи,
речи су нам у грлу застале,
зар романса на то личи,
све особе око нас су нестале.

За мене је све готово било,
Купидон је своје стреле слао
Дамско лице од среће је мило
читав свет због нас је стао.

До венчања морало је доћи,
окупило сва позната лица,
у септембру једне лепе ноћи
у мој живот ушла је ЦАРИЦА.
« Последња измена: јул 21, 2014, 11:02:18 пре подне nellebre »

Ван мреже Vaste008

  • Редов
  • *
  • Поруке: 11
  • Углед: +2/-0
    • Погледај профил
    • Сурфуј Сигурно!
Одг: 7. круг конкурса - стихови
« Одговор #4 послато: јул 21, 2014, 23:24:34 поподне »
Била једном једна дворска дама,
Цео живот провела је сама,
Њено срце прекрила је тама
Док је туђа срца сламала.

Била једном једна дворска жена,
Очи су јој плави дијаманти,
Била једном и звала се Јелена,
Њен поглед срце одмах запамти.

Млада принцеза, краљева кћи
Све има а све и може,
На дворском душеку она спи
А сви се сељаци на њу ложе.

Кад погледаш јој очи
Подилази те оштра језа,
Од страха притисак одједном скочи
И здравље почне да те зеза.

Док јој коса на грудима мили
Мушкараца чежња тугује и цвили.
Сви су момци само њу снили,
Сањали је у кадифи и свили.

У белој хаљини по двору се шета,
До њених усана хладноћа не допире.
Хладноћа јој зимска не смета,
Храбро и упорно она се опире.

Лице јој месечина бела,
Ништа лепше не видоше људи.
Оба образа црвена и весела,
Док изнутра очај се буди.

Није јој равна ниједна друга,
А среће у животу нема.
Из њене душе изчезла је дуга,
Над срцем олуја се спрема.

Била једном једна дворска дама,
Цео живот провела је сама,
Њено срце прекрила је тама
Док је туђа срца сламала.

Била једном једна Јелена,
Била једном и нема је више.
У чељустима таме и мрака
Њено срце престаде да дише.