Било је то пре око три године, можда и више... Волео сам је изузетно, маштао сам о нашем заједничком животу, смишљао имена наше деце, а онда се десило нешто незамисливо. Једнога дана је дошао мајстор у наш стан како би поправио нашу машину за прање судова. Била је то лепа машина, "Bosh", грдне паре сам дао за њу, маторце сам слагао да ми је отишао мотор на Голфу. Ћале је увек волео Голфа више него мене тако да чим сам се сплакао да је отишао мотор без размишљања је дао кинту. И тако је тај мајстор дошао по машину, а ја када сам стигао у стан имао сам и шта да видим, однео је и машину и моју будућу животну сапутницу да поправи. Машина се додуше вратила након пар дана али сапутница не...њој је очигледно требала нека озбиљнија поправка.
И тако након што сам упао у стање благе депресије и почео да размишљам о свему и свачему на интернету сам налетео на неку тамо Империју Онлајн. И уђем ја на тај сајт, региструјем се, почнем као нешто да играм, да ми прође време и одагнам мисли са оног мајстора и његових мајсторија, када ми стигне позив да се придружим некаквом савезу. И придружим се...да пробам. Размишљам у глави, ово је мушка игра, видим ја да се овде убија, ратује, пљачка, руши,,,да одморим мало од жена, доста ми их је за једно дуже време, овде ћу да одморим мозак максимално и да скренем мисли и са љубави и са проблема и свега,,,нећу бити сам на неки начин.
Обратим се ја мом вођи "Брате хвала на позиву..", ово, оно,,стиже мени одговор "Нема на чему али нисам брат него сестра"! Па зар сам толики баксуз да од оволико савеза ја упаднем у савез где женски пол води главну реч и руководи са свим. Није мени толико то било проблем колико то што сам заљубљиве природе а био сам прилично рањив и у таквом стању сам лагано могао да се заљубим у њу тек тако,,,само након пар дана. Али погрешио сам, испала је екстра лик и ево већ неколико ера играм под њеном диригентском палицом.
Добра је као вођа, ратова нам никада не фали, када јој наиђу они женски проблеми тада се објаве три рата један за другим, али ћутимо сви у савезу, шта да се ради, знамо да је осетљива и не смемо речи да јој кажемо. Када је расположена на трибуну знамо да је купила неку нову торбицу или ципеле, и тада све може код ње, то је дан без пореза у ризници. Ако се касно ујутру јави на трибун сви знамо да је увече загинула на народњацима и не обраћамо јој се док не попије две кафе и попуши пар цигарета, док не дође себи,,,јер када је мамурна зна да се дере и то доста и онда боље да ћутимо и не запиткујемо много. Ако почне да се дере за донације, онда сви у савезу псујемо оном њеном све по списку, мислим на њеног мужа, јер знамо да је нешто упрскао и да она мора на нама да се истресе, али ок, вођа је, морамо да трпимо... Ево ових дана је почела са неком дијетом, ми смо јој сви говорили да јој то није потребно јер има добру линију, али џабе, почела је са дијетом и брате нервозна је као пас нон стоп, идемо из рата у рат, дере се на нас, опомиње нас за донације, неда нам да фармамо... али она је наш вођа, па каква год да је , наша је , навикли смо на њу и нећемо да је мењамо.
И тако ја да побегнем од једне налетех на другу, и ево сапутници смо већ три године, можда и више, али морам да кажем да сам преко ове наше Империје боље научио да разумем њу, мислим на ову која нам је вођа, него ону која је још на поправци код оног нашег мајстора.
Тако да бих дао савет свима,,,немојте куповати машину за прање судова, нека пере судове сама, ништа јој неће фалити,,,а Империју играјте, ако ништа друго можда научите да боље разумете жене .