Ветар игра валцер са седом косом
старог песника,прати мелодије његовe фруле.
У погледу старца,мајка природа излаже слике
Цветове трешње,шљиве,прекрасан пејзаж царства.
Ових дана се не воде битке великана
сви се спремају за празник,обилна је храна.
Православне земље далеко на југу ускоро славе,
долази велики,свети празник-Васкрс,посла преко главе.
Биће много поклона,музике и пића
дечији смех и игра преплавиће царство.
У поноћ стиже бела порука,поквари оно красно,
Цар уморан рече ''ко је овако касно''...
Заробише шпијуна,цар пије из златног руна
по мало забринут поглед,па позва' команаданта поред.
Рече му да седне,сковаше план,ноћ гута време.
У рану зору нареди напад,али прво послаше шпијуне.
Комадант брзо попут стреле,крену те' поведе коњицу
преполовише непријатеља,цар даде златника пуну торбицу.
Награди војнике да се вином почасте у сате касне
То беше мач са две оштрице,на срећу нису избиле варнице.
Већ пар дана у царству завлада мир,ваздух мирисе на тамјан
звоне звона,позивају народ на молитву и унутрашњи мир
то је цару најважније,моли се за срећно царство,
за кристале плаве,како би радили сељаци фарме мале.
Велики петак жељно ишчекују,унапред се радују
од среће поскакују,''Кате'' су многобројне,не страдају.
Седи старац и даље свира,таква мелодија нигде није била
поручује музиком да воли царство и у њему бића мила.
