Аутор Тема: 2.круг 2014 године - приче о Империји Онлајн!  (Прочитано 465 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Normal

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 1057
  • Углед: +584/-36
    • Погледај профил
2.круг 2014 године - приче о Империји Онлајн!
« послато: јануар 21, 2014, 19:22:27 поподне »


У овој теми можете објавити ваше приче везано за Империју Онлајн...

Правила!

Normal
Srpski Global Moderator

Ван мреже dragance

  • Редов
  • *
  • Поруке: 1
  • Углед: +0/-0
    • Погледај профил
Одг: 2.круг 2014 године - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #1 послато: јануар 29, 2014, 23:34:15 поподне »
На пропланку покрај источне шуме стајала је коњица. Јахачи су били мирни и сталожени гледајући повремено на леви бок пешадије који се налазио са западне стране клисуре испод њих. Ту је стајао војни свирач, онај који подиже трубу и даје знак за покрет. Гледали су у њега али је и даље држао трубу спуштену...али ондај е подигао руку, прислонио полако трубу својим уснама и дао до сада већ свима познат звук. Звук који је означавао почетак, исти онај звук који их је пре неколико месеци испратио у једну од најкрвавијих битака које је њихова јединица иако десеткована преживела и извојевала победу. Сада их је знатно мање али се не боје, једнако су храбри и поносни као и увек до сада. Са истом дозом равнодушности крећу ка непријатељским копљима и у сусрет њиховим многобројнијим коњаницима.
Не боје се смрти,,,не боје се да за свој грб, своју заставу и свој народ дају живот, предају своју душу својим потомцима да о њима говоре као њиховим јунацима који су животе положили бранећи њихову будућност. Не боје се, већ јуришају са мачем у руци.
Први удар је био силовит, неочекиван, доста копаља непријатеља је завршило у њима, први ред је потпуно пао у непријатељске ровове. Ипак то остале није уплашило, није поколебало...већ је у њима пробудило задњи атом храбрости и воље. Да победе да истрају,,,

Тако је и било, пробили су први ред непријатељске пешадије, прескочили њихове добро утврђене ровове и утрли пут јединицама које су ишле за њима....Њепријатељ је и овај пут савладан....

Ван мреже hiroklobus

  • Редов
  • *
  • Поруке: 1
  • Углед: +0/-0
    • Погледај профил
Одг: 2.круг 2014 године - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #2 послато: јануар 30, 2014, 21:14:24 поподне »
Слава
   Буди ме звук бубњева царског трибуна. Тек први зраци сунца шарају небом, док зора тихо осваја улице престонице и завлачећи се по мрачним кутцима слепих сокака бије одлучујуће битке за превласт над мраком. Пијанице тетурају својим домовима, а даме ноћи одлучним кораком препуштају тргове сеоским женама и њиховим зделама напуњеним младим сиром.
   Дижем главу са јастука да чујем зашто се та камена фаца продорног гласа и смешне униформе дерња овако рано:
-У име цара...
Значи, опет је нека небулоза. Наш вођа је добар човек, али с обзиром на његова интересовања вероватно ће трибун сад да рецитује неку поезију.
-... и првог официра...
Можда је ипак нешто озбиљно, слушам пажљиво.
-...позивам све чланове савеза на општу мобилизацију. Непријатељ је ноћас побио војску и срушио тврђаву тројици наших. То више нећемо трпети- за пет дана им објављујемо рат. Очекујемо да ћете до тада имати много коњице.
   Кроз кичму ми пролази језа. Ми смо други савез и цела ера зазире од нас, а други смо само због тога што неколико чланова првог уопште не спава. Довољно је пола сата непажње да те почисте. Идемо на њих.
   Биће то рат епских размера, ударићемо по њима свим силама. Петорици најјачих не можемо ништа, али ће остали пасти. Унапред се радујем, дојадише и Богу и народу. Трибун објављује:
-Рат у који крећемо
 Није за превласт и медаљу
 већ за част и понос ћемо
 нашу војску црном краљу
 у сан утерати.
 За мном, у славу
 у ноћ кад ће заспати
 од муке
 од удараца змају у главу!

Ван мреже wolkhood

  • Reporter
  • *
  • Поруке: 128
  • Углед: +1/-0
    • Погледај профил
Одг: 2.круг 2014 године - приче о Империји Онлајн!
« Одговор #3 послато: фебруар 03, 2014, 09:57:49 пре подне »
Било је то још једно, суморно јутро. Долина је била прекривена маглом,
лагани поветарац играо се дечијим тракицама окаченим по дрвећу. Сунце се стидно пробијало
кроз маглу, играјући се са непостојећим другарима и ратним заставама, које су биле поређане около.
Заробљеници су били смештени у централном делу, поред ватри, везани једни за друге. Неколико
стражара наслоњених на копља, дремало је уживајући на појединим зрацима сунца који су им
играли по уморним лицима, још више их увлачећи у слатки дремеж. Најбољи ратници краља равнице, искористили су ту
непажњу и опуштеност стражара и ослободили свог принца и остале затворенике. Кретали су се као
сенке, користећи и најмањи заклон, да се дочепају равнице.
Око поднева камп је почео да се буди, синоћна прослава узимала је данак, мамурни војници су открили
да заробљеника нема више. Измењивали су зачуђене погледе, обилазили онеспособљене стражаре. Сав
труд, сва мука, сва одрицања која су прошли на задњем походу, сад су једноставно нестали.
Циљ да се преко таоца осигура мир са ратничким племенима равнице, сада више није постојао.
Вођа се дотетурао до излаза из шатора, све је проврело истога трена. Кроз главе ратника је пролазила само једна мисао
каква ће бити казна, ко ће да сноси последице за ову срамоту, за ову несрећу која их је задесила.
Два преживела стражара изведена су пред вођу, казна је била страшна. Платили су цену за не вршење дужности.
Наредба је пала. Сви у кампу добили су наређења. Најбржи коњаници су кренули у извиђање, витезови
на бојним коњима у пратњи штитоноша одмах за њима, на крају кренула је и пешадија. Извидници су брзо
пронашли траг бегунаца и јавили остатку снага којим правцем да прогоне непријатеља.
Војници су давали све од себе да стигну и поново заробе одбегле, али није им све ишло по плану.
Предност бегунаца се повећавала, често су мењали правац кретања, отежавајући потери да прати њихов траг.
У смирај дана већ исцрпљени, морали су да прекину потеру, да одморе исцрпљене коње. У непрегледним равницама
без коња си нико и ништа. Нису палили ватру јер би ју непријатељ могао видети са велике удаљености, што би им само донело нове невоље.
Чим је почело да се раздањује кренули су даље у потеру. Сунце је немилосрдно пржило њихова лица, а ветар је само одмагао
ратницима. Жеђ је постајала неиздрзива, воде је било мало и то што су имали чували су за коње, јер без њих све је готово.
Прошао је још један исцрпљујући дан, људи и шивотиње су били на измаку снага, кад је дојахао један од извиђача и рекао са су пронашли бегунце.
Улогорили су се недалеко од њих, вероварно исцрпљени тешким условима, четрдесет сатног бежања. Најискуснији су кренули да се увере да је извештај извиђача тачан, привукли су се тихо и осмотрили логор, сви коњи су полегали, што значи да су стали јер нису могли даље.
Та племенита животиња носила би свог господара до смрти, али и они имају свој лимит.
Обруч је полако почео да се формира око бегунаца, све је изгледало савршено, кад одједном као да је прокувао крајолик, са свих страна појавили су се коњаници равнице, познати по својој окрутности према непријатељу. Уз бојне покличе напали су изморене прогонитеље, све је било готово за пар минута. Нису имали мислости ни према коме ко је пружао било какав отпор. Кад се прашина слегла, сви прогонитељи су били свезани или мртви. Ратници равница
су још једном показали своју суровост, са собом су повели само лакше рањене, све остале су оставили равничарским лешинарима.
По ко зна који пут се показало да ловац, лако постане ловина, нарочито ако срља и ако само гледа где је плен.