Аутор Тема: 1. круг 2014. г Приче о ИО!  (Прочитано 606 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Martina

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 2864
  • Углед: +785/-54
  • Српски администратор
    • Погледај профил
    • http://www.facebook.com/pages/Imperia-Online
1. круг 2014. г Приче о ИО!
« послато: јануар 07, 2014, 11:29:32 пре подне »


Martina
Srpski Community Manager

Кликните овде како бисте прочитали правила форума и  овде како бисте видели ко може да вам одговара на питања. Молимo, немојте пријављивати играче јавно већ слањем е-поруке на support_rs@imperialsupport.org

Ван мреже eliBatori

  • Поручник
  • ***
  • Поруке: 111
  • Углед: +46/-15
  • Gabriel's angel
    • Погледај профил
Одг: Бедуински принц Ал Даф
« Одговор #1 послато: јануар 07, 2014, 12:57:55 поподне »


Давно некада пре почетка времена у далекој пустињи Калудијери родио се мали дечак Ал Даф.  Све око њега било је необично па чак и његово рођење. Ноћ када се мали Ал Даф родио дувала  је пустињска олуја.  Није то ништа необично оне често дувају, али оно што је необично је да је те ноћи олуја дигла црвени песак. То је најређи песак у пустињи. Једном у 1000 година се јави црвена пешчана олуја и она најављује велике промене. Она је свим становницима пустиња најавила рођење тог дечака ког чекају велика дела. Његова мајка се трудила да мали Ал Даф има нормално детињство и да се игра са децом, али његова посебност се одмах видела и у игри са децом увек се његова реч слушала. Његов отац је све то гледао и мудро скоро неосето малог Ал Дафа почео учити уметности ратовања и живота у пустињи Калудијери  јер је знао да је ратовање у свету Имерије Онлине је оно што ће малом Ал Дафу бити животни пут.
Тако је отац кренуо да учи малог Ал Дафа, али све је трајало јако кратко. Мали Ал Даф је почео да сања битке које су тек требале да му се десе у том чудесном свету Империје Онлајн. Знао је сатима да стоји гледа у даљину према том свету Имерије Онлајн  и будан сања будуће битке.




Хтео је да крене што пре у тај свет. Отац није дао јер мали Ал Даф није био спреман. Једини ко је разумео његову жељу и делио исти сан је његов најбољи друг арМада – заљубљеник у коње.


Али то је могао само да сања и буде са коњима када га мало пусте. Они су били мали и добили су камиле




Време је пролазило, а они су вредно вежбали вештине ратовања. Дошао је коначно и тај дан да крену у свет Империје Онлајн   и напусте свет пустиње Каудијери који ће им заувек остати у срцу и на застави под којом се боре.
Ставили су себи као ознаку слоган
Једном Калудијер увек Калудијер
И кренули да се боре.

Лагано су обучили своје јединице. Било је ту елитних стрелаца, тешких мачеваоца, тешких копљаника, катафракта, додали су  и опсадне машине, шпијуне и правили колоније. Свет империје онлајн је велики и требало га је покорити. Ускоро су кренуле и прве битке




Победе су се редале у низу једна иза друге.




Али ни арМада није заостајао за својим другом и сабоцем у овом свету империје онлајн.




Градили су тврђаве


Припајали независне провинције које су јачале њихово црство које су почели да праве у свету империје онлајн. Свака припојена провинција је јачала њих и њихово царство које у заједно градили


Противници су дрхтали од самог  помена њихових имена. Становници пустиње Калудијери су били поносни на њих и на чињеницу да их нису заборавили него да се боре са тим именом као звездом водиљом. Једна за другом битке су се ређале у низу. Ускоро је Ал Даф добио титулу принца пустиње, а арМада велики заљубљеник у коње посто је велики везир и наравио велику ергелу најчистокрвнијих катафракта коња у целом свету имеперије онлајн. И дан данас се о њима, о њиховим биткама и том пријатељству које је преживело сва искушења причају приче дечацима који крећу путем Империје Оналајн и живота пуног битки, успеха, пораза, пријатељства и епских авантура.
Ти који читаш ово затвори очи и замисли себе како јуришаш на тврђаву и освајаш велико благо. Опусти се и крени у свет Империја онлајн буди и ти велики ратник и постани легенда као што су то Ал Даф и арМада.
« Последња измена: јануар 07, 2014, 13:28:48 поподне eliBatori »

Ван мреже AleksandarJeremic

  • Редов
  • *
  • Поруке: 30
  • Углед: +5/-1
    • Погледај профил
Одг: 1. круг 2014. г Приче о ИО!
« Одговор #2 послато: јануар 08, 2014, 13:46:29 поподне »
Месечина

Слушам је како дише; спава спокојно. Кроз стакла млетачких мајстора месечина се прелама и у сноповима раскошних боја радознало исписује нову историју по потамнелим портретима мојих предака, шара мемљивим зидовима, бесрамно мили мојом брачном постељом и милује је по образима. Још је лепа.
   Пун је месец. У ноћима као што је ова природа се побуди и зрачи чудним и непознатим, далеким зовом. Заведене звери  певају у славу ноћном владару неба, а шумски се ветар виткије него обично лоповски мигољи гранама уснулог дрвећа и милује поља нежно шапућући земљи тајне свемира.
   Ноћас су сва врата закључана и подупрта изнутра. Мештани верују да Месец ослобођен у својој величини ломи границе између светова и пушта бића таме да се сједине са мраком. Пустим забранима труло лишће шушти под табанима страха, док путници затечени месечином журно хитају ка најближим крчмама да мученицом пригуше мучан дрхтај немира.
   Сећам се младости. Пре тридесет година у овој истој соби моја је краљица први пут била моја. Сећам се њеног струка на месечини, њених бедара и топлине њене коже, загрљаја и уздаха. Тада нисам мрзео Месец. У напону снаге нисам се крио пред њим, нисам се стидео и нисам му завидео. Ноћас је исти као у сећању, али она више није иста. Ја нисам исти. Ноћас га презирем. Док тихо корачам низ галерију свечане дворане, доле, у прочељу, на месту где су се не тако давно многе круне пред мојим престолом сагињале да целивају моје скуте, тег тромог часовника тупо оглашава поноћ. Језива шкрипа парадних оклопа отпоздравља мојим корацима. Овај мрачни ходник постао је кроз године сапутник мојим амбицијама, док је балкон до кога води ноћна позорница на којој сам полугласно изговарао, као мантру, своје унутрашње монологе. Месец је био моја публика кад моје царство потоне у сан, мој саговорник и мој саветник.
   Сећам се; како бих могао заборавити? Сећам се исте овакве ноћи када је под плаштом таме пред одбрамбене насипе престонице потпуно бешумно легла огромна војска. Без одбране спољни обруч зидина брзо је попустио. Мојих надалеко чувених педесет хиљада елитних коњаника ухваћено је на спавању. Пробудио ме је лом у доњем граду и док сам успео да организујем Златну гарду већина мештана већ је била посечена, зграде у пламену и рушевинама, а војска десеткована. Јурнули смо преко беживотних тела својих сународника, кроз дим и пепео, у сусрет непријатељу... Сећам се, како бих могао заборавити? У даљини из мрака израњају највиши торњеви нове престонице. Након страшне битке овај аветни град се никад није опоравио, иако се банда разбојника повукла. Отишли су на исти начин на који су и дошли, изненада, у трену. Они који су им видели лице тврдили су да то нису били људи, већ житељи пакла. Убрзо се међу преживелима раширио глас да град опседају утваре преминулих и да је проклет. Становништво је почело да се осипа и мој син је био принуђен да премести престоницу у суседну провинцију.
   Остало је тек неколико монаха да брину о јадницима без разума што бесциљно тумарају рушевинама трагајући за изгубљеном душом, сиротана који нису имали где да оду и она са својом послугом.  Она није отишла. Нисам ни ја. Већ неколико година у свакој ноћи пуног Месеца лутам замком трагајући за духовима о којима причају; још нисам срео ни једног.
                                                                   
« Последња измена: јануар 08, 2014, 13:48:25 поподне AleksandarJeremic »

Ван мреже GRIFIN1

  • Reporter
  • *
  • Поруке: 236
  • Углед: +225/-88
    • Погледај профил
Одг: 1. круг 2014. г Приче о ИО!
« Одговор #3 послато: јануар 16, 2014, 19:09:10 поподне »
  Пре много много ера..у време док су господаре светова одлучивали ратници и тактичари. У време када је све било мало јасније. У време када се знало ко колико вреди..
  Тада, пре много много ера, није постојало божанство које ти продаје поклоне. Морао си добро да се помучиш да стигнеш до ката. Многи су реалм завршавали само са плавом војском. Није било дворова крцатих балистима. Било је само храбрих владара који су знањем и тактиком освајали реалм.
  Било је то времем када је постојао обавезан оф. Не знате шта је то? То вам је време од целих 6ч. када си морао да будеш одсутан са имп. Значи у току 24часа 6часова мораш у комаду да будеш оф. Верујете ли да смо играли тако? Питаш за шетње? Ма није био проблем. Постојала су напуштена и на 700 раздаљине. Таман док не никну окупљалишта не дираш карту и имаш лепу шетњу.
  Тада пре много много ера упознах многе велике борце. Ратови су пљуштали. Тукло се немилице. Кад пронађеш уснулу војску и удариш је са 5-6 другара..тај се више не опоравља до краја реалма :)
  Тако је било некада..некима жао некима не.
  У принципу било је реалније ..поштеније..имао си шансу :)
  Сада ничу светови..нови..сјајни..светли.
  Појављују се господари реалма који немају војне бодове.
  Крене ера и после непуних месец дана ти знаш који савез је господар реалма..можда је то боље-можда и није ;)
  У принципу нико те не тера да играш :P ;D