Аутор Тема: 18-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн  (Прочитано 629 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Normal

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 1057
  • Углед: +584/-36
    • Погледај профил
18-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« послато: октобар 29, 2013, 17:10:09 поподне »

Правила!

Normal
Srpski Global Moderator

Ван мреже GRIFIN1

  • Reporter
  • *
  • Поруке: 236
  • Углед: +225/-88
    • Погледај профил
Одг: 18-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« Одговор #1 послато: октобар 31, 2013, 12:49:44 поподне »
                                   
министар први

Рат траје. Шпијуни се растрчали на све стране. Коњаници по пољу јуре. Пали се, руши прова по прова пада. На трибуну отворена тема о колонији оног гада:
-Где ли је сакри..
-Нигде је нема :-[
Одједном наш министар се јави..пресече расправу оштро ко' ножем:
-Војска на пољу!!! Где је наш... >:( Зар у рату овако нешто?!
 Сви се ућуташе..нико реч да каже. Само он грми из све снаге:
-Ко му је чувар?? Одма код њега!! Па зар наша војска у пољу да дрема?! >:(
 Јавља се неко..покуњено, скоро па тужно:
-Идем ,ево одма сам код њега...
- Како га пазиш? Бруко једна >:(
-Извињавам се..занео сам се мало..тражим Ц2 онога гада..
-Оправдања нема >:( Кад чувар већ си онда и пази!! Треба ли сада неко војску да му слупа?!
 Тишина гласна..ножем се може сећи. Сав савез ћути. Пролазе минути-нико да писне.Осећамо сви сад пп лети... А онда коначно избаци неко http://prnt... Jедва смо дочекали, камен нам са срца паде :)Нађен је Ц2 онога гада. Опет на трибуну почеиње да се пише:
-дај одма шпију
-види шта има
-у минусу је војска је тамо
-рушите брзо, дај неко мали..
 Пала Ц2 војска се враћа. Чекају сви ко запете пушке.Трупе су спремне.
-Сад удри ево га коначно кући!!
 Бодови расту, сви су срећни,победа наша осигурана је сада :)
 А министар? Онај са почетка приче, онај што на све нас виче?
 Уз поносан осмех и даље гледа дали наша војска сва по пољу шета  8) :-*


Ван мреже nikola20001

  • Редов
  • *
  • Поруке: 10
  • Углед: +0/-0
    • Погледај профил
Одг: 18-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« Одговор #2 послато: новембар 07, 2013, 15:47:00 поподне »
   Легенда о златном витезу

По предању златни витез је живео у царству nikola20001 око 14 века . Рођен је у тргоцачкој породици а име су му дали Никола по предању да ће увек доносити победу . Од малена Никола је био склон војсци и тактици. У раном детињству су му умрли родитељи и преселио се код газде његовог покојног оца. Тај човек је у кратко време запазио да је дечак склон војсци те га је укључио као краљевог скутоношу...
Када је достигао своју двадесет прву годину постао је царев витез. Никола је брзо напредовао ка витез ... И једнога дана се догодила једна битка која је у царству дуго запамћена.
У тој битци како су причали бивши витезови је био је командир гардиста који су били у првом реду . Током битке  одједном се чула грмљавина и гром је ударио у Николу. Одједном после грома се појавио неки голуб који је прошао поред њега и Николин оклоп је постао златан па чак и мач . тада се Никола толико разбеснео да је сам побио пола војника, а гардисти остале. Након тога му се јавила мајка  и пољубила га . нечувено он је одлетео заједно са њом и обасјало војнике који су живи дошли у царство.
Након тога сви ти војници би преживели сваку битку захваљујући витезу који се налазио изнад њих.и то царство је било најјаче и освојио цео Империје Онлајн

Ван мреже curvehead

  • Редов
  • *
  • Поруке: 11
  • Углед: +1/-0
    • Погледај профил
Одг: 18-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« Одговор #3 послато: новембар 11, 2013, 21:56:01 поподне »
Успео сам да побегнем!!! После толико времена проведеног у заробљеништву, побегао сам!!! Одакле сам побегао? Па из заробљеништва, лепо ти пише!! Из бугарског заробљеништва, зар овде постоји неко друго заробљеништво. Превише речи "заробљеништво" за почетак. Коначно сам био слободан и могао сам да радим шта хоћу. Иако ме је сунчева светлост заслепела када сам изашао из мрака, наставио сам да корачам ка слободи. Ходао сам, а имао сам осећај да летим. Нисам више морао да водим рачуна о доласку војске, о одбрани колоније, о нападу на дворац. Као да сам се ослободио огромног терета. "Зар је могуће да је овако леп дан" мислио сам док ми се мачка уплитала у ноге. Док сам падао нисам мрзео ту мачку. Напротив. Иако сам одрао лакат, та мачка ми је била дража него слободна колонија драгуља на крају мапе. Потпуно растерећен и помало угруван сео сам испод свог омиљеног дрвета и мирисао цвеће. Као Фердинад. Ааааа то је добар цртани, а не као ови данас. И тако су пролазили дани. Полако сам заборављао и савез и контра-шпијунажу и товарна кола. Све то је полако настајало, као хладно пиво у кригли. Живео сам свој живот, а понекад бих свратио испод свог омиљеног дрвета и мирисао цвеће. Не знам шта ми је са овим цвећем, изгледа да ипак имам неке последице. И тако, све је текло својим током. Док једног дана, сасвим случајно, демон није промолио своје ружно лице из монитора. Фиксирао ме погледом и ја сам као хипнотисан сео и улоговао се на налог. Ни сам не знам како, али опет сам заробљен. Нисам ово желео, али не буним се. Изгледа да имам неке несвршене рачуне и док то не рашчистим, демон ме неће оставити на миру. Као што би рекао Иво Андрић "Многи имају неки несвршен рачун са животом, али при том живот је увек њихов дужник"

Ван мреже SerbiaMaster

  • Капетан
  • ****
  • Поруке: 268
  • Углед: +47/-57
    • Погледај профил
Одг: 18-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« Одговор #4 послато: новембар 11, 2013, 23:19:59 поподне »
- Драги гледаоци добродошли у још једну емисију националног дневнка. И даље траје ванредно стање. Већ три дана узастопно се дешава све више случајева лудила. Сваки дан све више људи оболева од ове још мистериозне болести. Болест погађа људе свих година, још нико није успео да нађе узрок овоме. Симптоми су као и увек исти: грозница, неразмно мрмљање, страх од осталих људи... Наравно још нико није успео да разуме о чему то тачно мрмљају, али су најчешће понављане речи следеће: коњица....ухватиће ми војску пустите ме... изгубићу рат пустите ме...Мартина помози...
Као што и сами видите, речи немају никакве везе. Каква црна војска?? РАТ?! А и ко је уопште та мистериозна Мартина коју сви спомињу...Светски стручњаци и даље разматрају шта може бити узрок овој болести али и даље нема лека. Сви болесници су тренутно у ограђеном карантину и под константним надзором.
А сада на прогнозу. Зоране...
- Хвала Ана. Наредних дана ће бити још хладније, нану му његову. Иако је било топло целог октобра, сада нам у новембру прети веома брзо захлађење. Ускоро ће и снег пасти, претпоставља се већ наредне седмице! Спремите се и обуците се јер ће бити веома з...
- Зоране извини што те прекидам, али лек је пронађен!!! Управо је објављен узрок болести и одмах затим и лек. Више о томе ће нам рећи наш колега Лука, који је на лицу места...
-Наравно Ана. Узрок ове болести је збиља шокантан и неочекиван. Није у питању ни вирус ни бактерија, већ можете замислити, интернет игра. У питању је некаква Империја онлајн, нека игра за коју нисам никад чуо.
- Интернет игрица???
- Елем, игрица почиње као и свака друга. Али много њих не може после да престане након што почне. Игрица им постаје као дрога. То јест, још горе од дроге, полако преузима њихов живот. Било је случајева да деца напусте школу и одрасли посао, само због ње. Али све је постало масовно када су избацили неку нову верзију, неку шесту. Од тад су људи скроз навучени. Једва се сете да једу и пију колико је заразно. Једина превентива, кажу научници је да престанете са игром. Ма колико то било тешко, борите се. Немојте одустати. Идите на разговоре са психијатром ако нисте у стању сами то да урадите. Ана...
- Хвала Лука. Драги гледаоци, то је све за данас. Не знам за вас али ја сам и даље шокирана узроком... Извињавамо се што морамо да прекинемо програм, али улазимо полако у термин 54628 епизоди "Мала невеста".
(Фаст фовард, после јутарње емисије дневника)
- Ана ја и даље не могу да поверујем. Империја да је узрок томе?? Али ти Лука и ја је играмо већ две године а и даље добро стојимо. Него, ратујемо вечерас??
- Наравно. Ти пусти рат кад стигнеш кући, таман вечерас да почне. И осигурај се са доста кафе, требаће ти. Ја ћу устати у четири ујтру да преузмем.
- Наравно то се подразумева. Неће нам бежати заувек, нану им њихову. Наравно, оно што су рекли је глупост. Ми увек можемо да престанемо.
- Тако је Зоки, тако је. Неће нама игрица диктирати када да спавамо и како да живимо...

Извињавам се због псовке, али они који знају о коме причам ће разумети.

Ван мреже Petr0vic

  • Поручник
  • ***
  • Поруке: 161
  • Углед: +26/-31
  • ...OniKojiNeznaju...
    • Погледај профил
Одг: 18-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« Одговор #5 послато: новембар 11, 2013, 23:35:22 поподне »
-Господару,родио се...
-То је немогуће !?!?! Зар нису рекли да дете неће преживети !?!?!
-Али,али преживело је...
-Брзо носите га у шуму и баците...
Како цар заповеди тако слуге и урадише,одесоше дете у шуму и оставише у сред шуме,мрклог мрака...
-Јел сте урадили шта сам вам рекао !?!?!
-Да господару,да...
-Е тако неће ово царство водити моја копилад него само ја!
Ал с'друге стране у сред оне пусте шуме наиђе пастир,па понесе дете са собом у колибу...
Прошло је скоро двадесет године од те ноћи...Пастир са својим 'сином' крену пут краљевства,ал кад беше код једног уског кланца наиђе царске иѕасланик те нареди пастиру и момку да се помере с'пута,пастир се помери ал његов 'син' нехте...Пролази царска кочија а погледи се сусретоше после 20 година ,отац и син очи у очи...Цар не приемти ништа,ал зато његов син зато примети себе у очевом погледу...Те скочи на кочију,па уби чуваре,а голим рукама оца ѕадави,ни једног трена није задрхтао...Пастир погледа,помоли се,па оде даље са 'син' када је схватио шта је урадио с'кочи с'литице и заврши своју лозу...

До сада ништа глупље нисам написао по мени али ајде да се опробам бар мало хехехе  :)

Ван мреже stevas

  • Reporter
  • *
  • Поруке: 57
  • Углед: +1/-0
    • Погледај профил
Одг: 18-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« Одговор #6 послато: новембар 12, 2013, 12:10:44 поподне »
                                                          ПОЧЕТАК

    Пре три године лутам по фејсбуку и гледам вести о мом клубу Партизану и избаци ми линк империја онлајн - стратешка средњовековна игрица . Пошто обожавам средњи век , где је част и реч била високо цењена за разлику од савременог доба  а успут волим и стратегије одмах сам се регистровао. Прва онлајн игрица у мом животу а мислим и последња .
  Упао сам у свет 38 . Велики интернационални свет са пуно играча прво појављивање на ранг листи и 12000 место сам заузимао . Појма нисам имао о ничему видим има играча преко милион бодова а ја 50 бодова . Играо сам сам тако једно месец дана и сам се сналазио колико сам могао , војске сам направио доста али чим нисам онлине непријатељ је побије . А како их побију ја још већу вољу за игром добијем . Нисам хтео у савез , читао тамо имају неке порезе ово , оно , мислио то деца играју , мени боље самом. Међутим добијао позиве од разних савеза што страних што Српских и на крају решим да уђем у савез Православље . Тамо су ме лепо прихватили и супер смо се дружили и зезали . Бајић вођа савеза , Мишке, Аврам , Бајааздаја , Иван и многи други били смо лепа екипа . Лепо сам напредовао био доста времена онлине али онда разочарење прва већа битка и пораз . Ја урадио ц5 и натукао 200 к тешке војске и један монголац ме са 100 к војске разбио . Гледам битку и не могу веровати али онда сам схватио јачину катафракта . И тако смо дане проводили једни са другим , давали савете једни другим и заједно учили и напредовали . Свет је био јак и пуно добрих савеза . Булгариа , Алијанса , Снаке, и два српска јака савеза . Србија убија и СРБ . Како је свет одмицао иначе је трајао годину дана , тако сам и ја био све бољи , кад сам стигао до 1 м бодова није било срећнијег од мене а како волим да се борим дође и прва медаља . Накупио сам до краја 6 медаља а сви који су ме нападали на почетку су били опустошени , пошто сам у свеску уписивао сваког ко ме нападне да га не заборавим .
   Дани су пролазили и полако се приблизавао крај ере , сваки дан преговори оћемо негде прећи пошто је било два Српска савеза у борби за медаљу и очекивала се борба између њих . А ми нисмо хтели нигде прећи посто нам је помагао и један и други савез да не будемо издајници . На крају сам прешао у Србија убија а моји саиграчи у СРБ . Било је јасно да тако подељени на два савеза не можемо ништа. Било је прејаких савеза а рат између два наша је висио у ваздуху .  Међитим после много прича и преговора пао је договор да сви јаки играчи пређу у СРБ и пробамо да узмемо златну медаљу .
   Прелазак у СРБ и нова искушења , нас 50 сви са једном жељом да победимо много јаче савезе . Атмосфера одлична , колико сам само ноћи провео онлине и дочекао зору будан , туширање и на посао . Вођа је био Срђан , његова замена и главна у савезу Месечева , дечко за све ДР. Россе . Срб христов , цоневски , старца , баноштар , микица , каћа,  бобапина , шваба и многи други . Екипа вредна пажње .
  И тако дође и крај ере и злато узимамо ми , Срб осваја злато поред јачих савеза . Уз велико залагање активност и сложност смо успели . Осећај задовољста нас је преплавио , ера готова , трибун и даље препун порука и шала . Поносан сам што сам био део те екипе . И ево прође већ три године и даље играм имерију, другачије , само у малом савезу и ратовање . Али ето та ми је ера остала у сећању . Доста сам људи упознао са некима постао и веома добар пријатељ. Играјте људи , зезајте се , мани те свађе и псовање , опустите се и уживајте . Поздрав