Аутор Тема: 16-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн  (Прочитано 667 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Normal

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 1057
  • Углед: +584/-36
    • Погледај профил
16-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« послато: октобар 01, 2013, 15:47:35 поподне »
У овој теми сви писци нам могу пренети своје утиске о Великанима!!

Правила!

Normal
Srpski Global Moderator

Ван мреже Imperator9912

  • Редов
  • *
  • Поруке: 40
  • Углед: +4/-0
    • Погледај профил
Одг: 16-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« Одговор #1 послато: октобар 08, 2013, 21:05:35 поподне »
Кренуо сам са свом војском према непријатељу. Пут је био дугацак па смо морали да преспавамо а тада се чуо глас насег стражара. Ми скочисмо на ноге и узесмо саблје. Кад сам погледао са осматрачнице видео сам да нас нападају са свих страна. Брзо реко својој војсци да идемо кроз средину и да неки од нас који преживе оду својим конјима до наших савезника не обазирајући се на своје саборце који су убијени и који се нису прогурали.Кренусмо према њима кад сам видео њиховог краља.Кренуо сам према њему али сам видео да га бране нјегов одред највештијих конјаника у њиховом царству.Носили су тежак оклоп и дугачка копља и сабље.Морао сам да одустанем да одем до нјих па сам кренуо ка својој војсци када сам осетио стрелу у десном рамену извадио сам је и наставио да јасем према циљу.Одједном ме још једна стрела убоде у леђа и ја падох са коња. Непријатељи кренуше да убијају моје војнике због велике разлике у броју стрелаца.Бише се несећам ничега.Пробудио сам се везан на броду.Непријатељски краљ ми приђе и убоде ми нож у ногу и запита где се крије мој син кој је преживео и одвео мало својих поданика.Тада се у мојој глави опет пробудила нада.И одједном неки топ погоди брод на коме сам био.Нисам знао шта се дешава али сам бидео да је неприљатејски краљ одлази на полубу да види ко га је напао.После неколико минута борбе видео сам свог сина који је дошао да ме спаси.Усао је у собу одвезао ме је и реко да немамо бремена за губљење.Преузели смо брод и кренули пуном паром напред у бег јер нас је непријатељска флота јурила.После неколико сата бегства угледао сам своје савезнике како пуцају на непријатеља.Спасили смо се и унистили непријатељску флоту без које непријатељ није могао да освоји рат.У последњој битци сам видео њиховог краља извадио сам сабљу и стит и сишао са коња.Моја војска се пробила по боковима и он је почео да бежи.Одмах сам иѕвадио лук и стрелу и из првог хитца погодио га у лећа.Пришао сам му,оборио га и као додатак победи узео његову главу.
« Последња измена: октобар 08, 2013, 21:07:51 поподне Imperator9912 »

Ван мреже SerbiaMaster

  • Капетан
  • ****
  • Поруке: 268
  • Углед: +47/-57
    • Погледај профил
Одг: 16-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« Одговор #2 послато: октобар 11, 2013, 11:47:12 пре подне »
-"Господару. Господару молим вас пожурите" поново се чу  глас старог слуге. "Не можете побећи, то је судбина која свакога мушкарца мора задеси."
-"Али зашто баш ја? Шта сам скривио да ме тако казне?"
-"Да вас казне? Извините, али ја то не видим као казну. Оженити се царском принцезом је веома велика част. А и то је ваша дужнпст као престолонаследника царства вашео оца. Овај брак ће осигурати савез, као и проширење царства када ваш и њен отац умру. Постаћете један од најмоћнијих владара."
-"Све је то лепо и красно, али ја је још увек нисам упознао. Али сам зато чуо да јој је млађа сестра права лепотица, а уз то и паметна. Бићу срећан ако имају бар мало сличности."
-"Нека нека, биће све у реду мој господару. Али време је већ да кренемо, уколико не желите да пропустите своје венчање.

-"Пожурите! Брже! Гости су се већ окупили, и чекају млаенце да се појаве. Немојте да сувише чекају. Брже!"
-"Али не могу тако брзо. Ово одело је јако уско, тешко се крећем у њему. Нека, бар смо стигли први. Они ће доћи за пар минута."
(Пар минута касније)...
-"Погледајте! Кочије са краљевским грбом. Долазе." рече слуга са смешком на лицу. "Ево врата се отварају. Она долати."
Прва прилика која је изашла била је анђео. Витка фигура, дуга плава коса, прелепе плаве очи... Једноставно предивно.
-"Ви мора да сте мој нови рођак. Моја сестра, ваша будућа супруга, ће ускоро доћи. Пукао им је точак на колима. Извињавамо се због чекања" рече она тако љупким гласом.
-"Ах схватам. Али зашто сте дошли пре њих? Зар нисте требали заједно да дођете?"
-"Дошла сам да вас уведем у цркву. Код нас се сматра несрећом ако младожења види младу пре уласка у брак."
-"Одмах, одмах. Него, молим вас, желео бих да чујем више о вашој сестри."
-"Ох она је нежан цветак. Крхка је, молим вас чувајте је као мало воде на длану. Мало је размажена, али не превише. Такође воли и пуно да чита. Пожурите, мој драги. Морамо ући пре него што они стигну."

Прошло је још једно 10 минута. Престолонаследник је постајао све нервознији.
-"Где је? Где је? Зар није већ требала да стигне?"
-"Смирите се молим вас. Ево их долазе. Кочије су стале, сада ће доћи."
Одједном витражи почеше да подрхтавају на прозорима цркве. Сви су изгледали преплашено. Све се одједном затресе.
-"Шта је ово? Шта се дешава? Упомоћ" чуло се са свих страна.
Бум. Бум. Бум. Лупало је ритмично, као да неки див корача.
-"Ох ево је. Сада можете погледати своју младу."
Престолонаследник се окрете и погледа, и остаде без речи.

Tребало му је пар минута да дође до даха. Чуо је он да је она мало мешнија, али ово је превише. У почетку је мислио да ће морати да проширују врата цркве, али је некако успела да се провуче. Најшира жена коју је икада видео. Тресе се на све стране, лице округло, само се два ока виде, прстићи к'о ћевапчићи. Једном речју ходајућа мешина.

"Здраво колачићу" рече она задиханим гласом. "Извини што си морао оволико да чекаш али морали смо да станемо да се коњи мало одморе, липсали су. То је зато што их коњушар није често изводио, гарант. Хоћемо ли да почнемо?"
Бла бла бла, фаст фовард.
"Званично вас проглашавам мужем и женом. Можете пољубити младу."
"Цмок цмок." (фуј помисли у себи наш престолонаследник. Зар ћу морати да је гледам до краја свога живота?)
"Хоћемо ли драги мој мужу? Кочије чекају"
"Ево одмах, само да узмем неколико ђаконија да имамо шта да једемо успут, дуг је пут"
"Ох већ видим како смо створени једно за друго..."
Чим она изађе, поче он брзо погледом да прелеће просторију тражећи је. И страшно се обрадује када је напокон нађе, спреман да склопи кобни договор.

"Реци кочијашу да може да крене. Извини што си чекала, морао сам да проберем најбоља јела за моју женицу."
"Сарма? Како си знао шта је моје омиљено јело?"
"Па наравно да знам. Ти си ипак моја друга половина"
"Ох како си диван..." остатак реченице постаје мрмљане због пуних уста
"Слатка си са тако слатка са тим пуним обрашћићима"
"Хва...хва...Кљкљааааааааааа"
"Драга? Драга шта ти је? ЗАУСТАВИТЕ КОЧИЈЕ!!!"

Пола сата касније...
"Жао ми је што ниста нисмо могли да учинимо. Умрла је мистериозно..."
Сви у сузама оплакују принцезу и полако одлазе назад у замак

"Како је лепо вече" рече престолонаследник стојећи на балкону. "И даље ми није јасно како си успела то да изведеш. А још кад боље размислим, своју рођену сестру?"
"Одувек сам је мрзела. Та је знала само да једе и спава по цео дан. Ништа више. А од малена обожавам пасуљ јер је она страшно алергична на њега. Једно зрно убачено у сарму је било сасвим довољно."
"Просто генијално. Зато те и волим. Ипак мислим да ћеш бити много боља жена од ње. А и венчање нам се ускоро спрема."
"И ја тако мислим бубили"

Енд
« Последња измена: октобар 15, 2013, 01:21:12 пре подне SerbiaMaster »

Ван мреже Imperator9912

  • Редов
  • *
  • Поруке: 40
  • Углед: +4/-0
    • Погледај профил
Одг: 16-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« Одговор #3 послато: октобар 11, 2013, 21:44:26 поподне »
izgleda da se vidi ko ce da uzme 100 dija

Ван мреже Petr0vic

  • Поручник
  • ***
  • Поруке: 161
  • Углед: +26/-31
  • ...OniKojiNeznaju...
    • Погледај профил
Одг: 16-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« Одговор #4 послато: октобар 12, 2013, 02:23:23 пре подне »
SerbiaMaster je ubica :D

Ван мреже SAJONAC

  • Поручник
  • ***
  • Поруке: 123
  • Углед: +8/-1
    • Погледај профил
Одг: 16-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« Одговор #5 послато: октобар 13, 2013, 02:00:35 пре подне »
Срећа је битан фактор у рату, рече једном неки генерал. Истина! Била је то 3. или 4. ера коју сам играо на Империји. Интернационални реалм и интернационални савез. Од целог савеза нас пар је било колико толико добро, остатак јад и чемер. Увек играм са помоћним налозима које убацујем у друге савезе, знате већ како то иде. Убацим помоћни налог у један албанско-македноски савез. Док сам са главним налогом постао вођа у мом савезу. У најјачем савезу у том трнутку вођа је био један Румун. Нас двојца смо целу прошлу еру били у истом савезу и били смо најактивнији. Замолим га да ме пребаци у његов садашњи савез, у име старих дана, а он ми каже да није проблем само да сачекам да истраже администрацију и да се договорим са једним нашим када ће то да буде. Али не лези враже, тај наш је од мене тражио против услугу и то не било какву него да му говорим кад је који члан мог савеза оф да би могао да га пљачка. Ја нисам хтео да друкам никог по било коју цену, па ме овај наш нападе. И ту ја одустанем од уласка у тај најјачи савез.
Међутим, мој помоћни налог пређе из албанско-македонског у македнонски савез. Ти македонци тукли су редом, био је то мали савез, само нас шест или седам колико се сећам. Пред крај ере цео савез, у комплету са моји помоћним налогом, пређу у најјачи савез код оног Румуна. И тако ја ипак уђем у тај савез на мала врата. Додао бих само да иако је тај налог био помоћни, са македонцима сам играо као да ми је то главни налог. Добра екипа су били и нисам хтео да искориштавам то што су ме примили у савез. Међутим, оног тренутка када је помоћни налог променио савез, постао је оно за шта је и направљем. Шпијун. Посумњали су и они да је то можда шпијунски налог и покушавали су да ме провале разним форама, али нису успели. Пошто сам знао положаје свих њихових окупљалишта и састав војске, кренемо ми у мом савезу да сакупљамо војску за крај ере. Пошто сам знао ко је од њих када на нету, нису могли да ми ухвате савезну војску и успешно сам крио положај окупљалишта. Да се разумемо, они су били много јаши и нисмо могли да им угрозимо прво место, али могли смо крај да учинимо интересантнијим. Све је било спремно, време темпирано за напад на њихов дворац. Све је договорено и свако је знао своју улогу. Иначе, ја сам требао да контролишем савезну војску. И таман да кренемо у напад и нестане струје код мене кући. У сред ноћи. Шта да радим? Мислим се, сигурно ће да дође за 5-10 минута. Чекао сам ја тако. Пролазили су сати. Ја све нервознији. Сав труд око играња, инфилтрирања шпијуна, премештања савезне војске и сталног мењања окупљалишта и на крају нестане струје! Лоша срећа. Све је пало у воду. Шта да се ради идемо даље. Што би рекли фудбалери, неискориштене шансе ћемо искоритити у следећој утакмици. Свако добро.

Ван мреже Vidovdan1389

  • Редов
  • *
  • Поруке: 8
  • Углед: +1/-0
    • Погледај профил
Одг: 16-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« Одговор #6 послато: октобар 13, 2013, 11:39:34 пре подне »
Готово је..Моји последњи тренуци зивота су све брзе и брзе промицали..Испод гиљотине била је светина која је скандирала и скандирала...Како неко мозе толико да ме мрзи?Забога па ста сам им уцинио?Ваљда је довољно да си Јевреј у сред Севиље па да те сви мрзе...Сурова инквизација је мене и моју породицу само због тога сто смо прали руке пре јела муцила и на крају изнудила признање од нас..Моја деца и зена су одведене у сурови затвор а мени је одредјена смртна казна..Спаса није било то сам засигурно знао и одбројавао последње часове..Испред мене су летеле главе на све стране..Израчунао сам отприлике да ми је остало 3 минута живота...Цинило ми се смешно али ипак сам то урадио..Одредио сам један минут да гледам у небо,други за размишљање о свету ,а треци за гелдање шуме  и природе око мене..Стражари су ме сваким часом цимали и ометали..На моју молбу да престанем узвратили су са доста болних удараца..Згадио ми се живот згадило ми се све.Небо је било ведро и сунацано као да није ни премицивало овај страшан призор испод себе,није било облака.Благи поветарац ми је мрсио косу.Знао сам да ће за врло мало времена то небо бити део мене,да ћу одлетети тамо горе анђелима у загрљај..Та мисао ме је разведрила и на изнеднђење свих око мене створио се благи осмех на мом лицу.Људи о којима сам заправо размишљао су заправо били моја породица, приатељи и родбина.Сетио сам се свих тренутка поцев од мојег детињства..Први рат у којем сам уцествао па онда рођење првог сина и тако даље...Муњевитом брзином ми је пролетало кроз моји измуцену главу.Последњи минут који је злобно искуцавао крај био је посвецен зеленилу које је красило овај грешан свет око мене.Размишљао сам о детињству кад сам као дете се пео у густе гране дрвеца и тамо мастао о својој будућношћу..Нисам ни осетио кад су ме две грубе руке скинуле ланце и ухватиле за мисице и одвукли доле ка гиљотини.Народ је урлао и на све стране су летеле псовке упућене мени.Војник је процитао брзо оптужбу и пресуду..Један јак ударац био је довољан да ме оборе на колена и прислоне на хладан метал умазан многом крвљу разних дуса...Знао сам да це се и моја крв помесати са њима..Зацуо се неки звук и трассс...Све се утишало нисам ниста цуо..Као да сам летео тако је изгледало..Ништа ме није болело..Неколико секунди касније сам се појавио у прелепој долини пуној цвеца и опојног мириса који се сирио..Пролазио сам ливадом прескоцио потоциц и засао у суму...Птице су незно певале,ходао сам у сну носе неким ветром.. Нисам осецао свој ход заправо није се осетило тихо пуцкетање гранцица...Ниста ..Витка и дуга стабла красиле су крошње дрвеца јос красније..Изасао сам из шуме ..Небо је било без облака веома светло...Поцели су да навиру сунцеви зраци сијајуци тако неразговетно..Попео сам се на неку планину..Са ње сам видео лепу малу колибу и неку децу која се играју..Присао сам близе и у њима препознао моје синове и кцери..А зена која је вадила воду из бунара је била моја жена..Угледала ме је и махнула...Потрчао сам не осврћући се за собом..Сваки корак је био дуг као вецност али ипак са доцекао и насао се у њеном загрљају..Подигао сам децу и изљубио..Тек тада сам схватио да је ово РАЈ .Место на којем це наса љубав конацно досегнути циљ.         ПРИЦИЦА НЕМА ДИРЕКТНЕ ВЕЗА СА ИМПЕРИЈОМ АЛИ НАДАМ СЕ ДА ВАМ СЕ СВИДЕЛА.