Аутор Тема: 15-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн  (Прочитано 527 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Normal

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 1057
  • Углед: +584/-36
    • Погледај профил
15-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« послато: септембар 17, 2013, 13:59:37 поподне »
У овој теми сви писци могу окушати своје нараторске способности!

Правила!

Normal
Srpski Global Moderator

Ван мреже dadovbre

  • Редов
  • *
  • Поруке: 29
  • Углед: +1/-0
    • Погледај профил
Одг: 15-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« Одговор #1 послато: септембар 24, 2013, 13:24:26 поподне »
Полако пада мрак над Амазоном,птице су прекинуле дневну песму,и кренуле са ноћним зовом.Ноћни грабљивци су кренули у лов.Да,још једна мирна и тиха ноћ.Ништа не слути да ће ово ипак,ипак бити дуга ноћ.Група најхрабијих ратника преобучени у оскудне скуте,офарбани локалним бојама кренули су полако али сигурним кораком кроз амазонску прашуму ка свом циљу.Дадовбре је рекао "нема назад,вечерас је наша ноћ".И стигли су у само срце Амазона Манаус.Бразилци спавају крај ватре наложене у центру главног села,опијени топлом летњом ноћи,а неки и ватреном водицом,коју су гле чуда набавили од Чутурице испод тезге.Увек нам је тај Чутурица био сумњив са том ракијом,највећи трговац а нема ни једну џанарику засађену,а камо ли шљиву.Било како било,сад смо ту на месту почетка или краја,зависи са које се стране гледа.Шаљемо поруку нашој првој ударној чети,Зекоњи,Дадову и Марконију да је све како смо и мислили,и да наша освета има велику шансу да успе.Пола три ујутро,најгоре време,причала ми моја баба да тада виле играју коло и кога год ухвате мора да игра са њима,а мене срам,шта ако мене ухвате а ја бежао са ритмичког.Не знам ни ужичко заиграти.Нека језа се увукла у наше кости,а и досадни комарци овде никад не спавају.Милион места ми пада на памет где бих радије сад био,али ко мене пита...

Из даљине зе зачу неко шуштање.Тигар,шапну арис.Зец,рече куре.Чуј зец?!? У сред Амазона,да је рекао мачка па да му и поверујемо.Увек је тај Куре био на своју руку,био је на допусту из Лазе,а после нису хтели више да га приме,па смо га оставили код нас.Док смо ми тако се заокупили својим мислима,оно шуштање  је било све ближе и ближе,извадисмо хладно оружје,флашу ладног Јагодинског и и баш кад смо хтели да потегнемо испред нас искочи нешто црно и страшно!!! Јовке,Јовке прошапута приказа.Тек тад увидешмо  да је то она путара Бојан.Па Бојане блесави мал' те не охладисмо,рече Јовке.Што се не јављаш.Заборавио сам ваш број одговори Бојан92,као да је некада и знао наше бројеве.Послао га шефоња да нам пренесе вест да су осветници спремни,на коњима је прва ударна у степама Аргентине и чека само наш позив.И није се ни имало шта више чекати...испалисмо ватрену стрелу у ноћно небо прошарано звездама...!И почело је.Прво као тиха потмула грмљавина,негде иза првих брда.и све јаче и јаче.Док нисмо угледали прве обрисе велике,моћне армаде.Легија на челу,за њим луди човек,па присоје.Са истока засветли као комета.Кад смо боље погледали виделисмо прву ударну са Дадовим,Зекоњом и Марконијем .Та страшна ударна и на поглед утерује страх у кости.Причало се да њени корени сежу од Косовског боја,преко Солуна,до прве пролетерске бригаде.Још је ноћ,пола четири ујутро,а као дан је.Армагедон,апокалипса,судњи дан је дошао.Тако је изгледало кад су прве јединице упале у предстражу бразилског дворца.Сијевали су мачеви,пробадала копља,крив је потоцима текла,а у мислима наших ратника је само једна реченица "Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сили која ми прети, него по томе колику светињу браним" !И бранили су светињу!Светињу познату као "Цирус".име које ће од вечерас одзвањати ушима свих савеза реалма 53.С' првин зрацима сунца у Србију стиже велика и радосна вест "Синоћ је Цирус однео велику победу.Дворац је враћен,царство није осрамоћено.Дадов и цирус се враћају кући са доста злата и осталих ресурса" !Добро је,јер пред нама је дуга зима,оскудица је па ће нам свега недостајати.Цирус је узео злато и отишао где му и само име каже, "на небо",јер ипак Срби су небески народ!Зар не.
« Последња измена: септембар 25, 2013, 17:04:06 поподне dadovbre »

Ван мреже Vidovdan1389

  • Редов
  • *
  • Поруке: 8
  • Углед: +1/-0
    • Погледај профил
Одг: 15-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« Одговор #2 послато: септембар 30, 2013, 00:09:11 пре подне »
Мрак је полако падао...Јахали смо изнурени жедни и без хране,али да застанемо нисмо могли.Сваки застој би нас одвео у пропаст,наше наде и жеље би утонуле само једним застајањем.Рекао сам војнику до себе: - Колико још воде имамо?-Слушајући његов одговор био сам свестан да смо на ивици пропасти..Нисам могао да верујем да до сад нисмо наишли ни на један извор..Од нас 1000 који смо побегли из суровог заробљеништва остало је само нас 200..Наш предводник и вођа је већ данима био болестан и сви смо ишчекивали оно најгоре,јер како смо сазнали и како нам је доктор саопштио:Да су мале шансе да се извуче..Једног дана ме је позвао ка себи..Ушао сам у његову кочију и тамо затекао ужасан призор..Нас вођа јак и добар човек сада је био обичан човечуљак који није имао ни 50 кила.Та болест га је потпуно дотукла.Обратио ми се пискавим,уплашеним гласом:-Маурелије и ти и ја знамо да је крај преда мном и да одбројавам последње часове.Потера која је за нама све више и више се приблизава а ми смо удаљени од нашег циља..Сасвим је извесно да це нас стици и обрацунати се са нама..Ја нисам у стању да вас водим више.Због тога теби препуштам вођство јер знам да си ти најбољи цовек за то.Синоћ сам уснио анђеле у сну.Сасвим сам сигуран да ће мени доћи крај сваког тренутка.Од тебе очекујем да водиш ове заробљенике часно и ништа више...Мој војсковођа је израчунао да ће нас потера стићи за 5 дана..Тако да је боље да нас они не ухвате већ ми њих да сачекамо...С тим речима глава му клону на постељу а из мојих оцију искапаше 2 сузе.                                                                                                                              2                                                  3  ДАНА КАСНИЈЕ                                                                                  Сазнао сам да потеру води рођак од познатог војсковође и да их има око 500 коњаника....Распоредио сам 50 - људи иза једног врха одакле ће гађати придошлицу,они би требали да им одвуку пазњу док би се спремао главни напад...Знао сам да их не моземо победити у борби војник на војника па сам употребио мало логичнији план..Још кад смо ђахали пре 2 дана у очи су ми упала застрашујућа стеновита планина..Одмах ми је синула идеја да би чак и најмањи удар стене о стену могао изазвати огромну лавину..Поставио сам извидницу и чекао знак..Обратио сам се једном војнику:-Нека 10 људи оде на вех планине и цека знак који ће бити послат са мањег врха одаљеног 50 м од насег логора..Одавно је било вече..У мени је све висе и висе расла напетост као и у војницима...10 пута сам преслисао план и уредио га до ситних детаља..Узео сам у обзир све могуцности...Око 6 ујуутру кад је дан поцео да руди и Сунце поцело да излази иза једног брега до мог сатора је дојахала извидница.Издвојио се један војник и рекао :-Неприатељска војкса је на отприлике 2 км одавде..Ледена јзе ми је прострујала телом...Схватио сам се да се близи цас одлуке...Цим је неприатељска коњица ујахала у суму стрелци су поцели да одапињу стреле једну за другом..То их је збунило сто је осталима дало времена да се припреме за даљи ток одбране...Успех стрелаца је био фантастицан..Успели су да оборе цак 70 коњаника..Остали су кренули даље...Исцекивао сам сваки тренутак да дам глас..Када су изасли из суме и кренули ливадом дао сам знак и са преосталом војском се сакрио у склонисте..Ођедном се зацуло велико комесање а онда и велики прасак као да се небо сруцило на земљу..Земља је тутњала и подрхтавала тако да ни да стојис ниси могао...Кад се све утисало и кад смо изасли видели смо да смо забелезили фантастицан успех..Некада дивна ливада препуна цвеца постала је сада поднозје планине и гроб висе од 400 неприатељских војника..Оних двадесетак сто су остали брзо су посецени...Успео сам да одрзим рец и да спасем ове људе...Небројана пута су ми захваљивали одлазеци сада свако на своју страну у потрагу за новим бољим зивотом..Када сам видео њихова насмејана,срецна,безбризна лица тек тада сам схватио да СМО ПОБЕДИЛИ.И дан данас кад се сетим после толико година то ми навире успомене..Из мисли ме је пренуо мој млађи син ... :-Тата јел моземо да везбамо мацевање? Био сам свестан да се такав позив не одбија и излетео сам напоље заједно са њим.КРАЈ
« Последња измена: септембар 30, 2013, 22:29:13 поподне Vidovdan1389 »

Ван мреже jowke

  • Reporter
  • *
  • Поруке: 279
  • Углед: +42/-13
    • Погледај профил
Одг: 15-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« Одговор #3 послато: септембар 30, 2013, 10:17:29 пре подне »
Освануло је ново јутро на бојним пољима. Већина играча је поклекла удару RoSworda, искусни су као и до сад одбранили своје тврђаве.Zidarskisendvic  је платио цех остављања војске у царству, преполовљен је на пола економских бодова, док смо никола и ја већ увелико на одмору и чекамо нови почетак који ће надам се доћи главе овим бедним Румунима.Како сазнајемо играч бичбожији је дошао у 53 вероватно да освети свог  друга дил'а, али и мало да се поигра са свима њима. Надам се да неће бити толико миран сан нашим злоудним комшијама који не поштују никакав договор... надам се да неће бити договора од стране бича према њима...Очекује нас веома тешка борба, мада кад су ови из RoSword чули ко игра следећу еру и у ком саставу одма им је ера у 53 постала неизвесна рекли су играће до маја следеће године али бич им је променио животне планове јер знају шта их чека ако остану овде … Остало је мало још до почетка нове ере у 53 надам се да ће ова што следи бити занимљивија од ове сада. Поздрав Храбри ратници.

Ван мреже SerbiaMaster

  • Капетан
  • ****
  • Поруке: 268
  • Углед: +47/-57
    • Погледај профил
Одг: 15-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« Одговор #4 послато: октобар 01, 2013, 00:05:48 пре подне »
Мислим да имена у овом делу нису потребна јер ће се многи пронаћи у ситуацији.

Полако свиће јутро. Јутро одлуке. Дан који ће одлучити побеу у рату, као и ток даљих дешавања у земљи.
Роса је још увек била на листовима траве. Животиње су се полако будиле из свог сна, птице цвркутале весело. Ништа није реметило мир који је природа створила. Можете и сами замислити идиличну слику ливаде окупане сунчаним зрацима, са шумом у даљини, пуно пчела, срна, зецова и сличних живуљки.
Али као и увек, идили мора доћи крај. У даљини се чуо рог. У почетку једва чујно, али после све гласније и гласније. Ускоро то није био само звук. Први назнаци надолазеће војске је било камење које је полако почело да одскакује. Животиње су сад биле већ уплашене и почеле полако да напуштају ливаде. Само су птице безбрижно седеле на гранама дрвећа и певушиле.
Ускоро се све веома великом брзином одвајало. Са обе стране су се приближавала 2 велика облака прашине, који су се сваким часом све више и више повећавали. Ускоро су се полако могле и разликовати фигуре људи. Здепасти, високи, издужени, спљоштени, набијени... било је свакаквих. И на коњима и који су ишли пешке. И богатих и сиромашних. Све су то гледале мале птице.
Војске су се све више приближавале једна другој. "Зашто се не зауставе? Зар не виде да ће се сударити?" питале су се птице. Али напротив. Војске уопште нису успориле. Само су још више убрзале. Узкоро су се могли разазнати и бојни покличи.
Полете и прва стрела, која се убрзо загубила у надолазећој гомили. За њом полете и гомила других. Пешадија се повуче да пропусти коњицу. Судар је сада био веч неизбежан.
БООООООООМ. Коњи су ударили на коње. Катрафакти на катрафакте. Призор је био страшан. Настало је опште лудило. (Даље не бих да описујем, имам у глави пар описа али не бих да вам згадим остатак дана)
Све у свему, пола да на после, већ је било касно поподне. Од дрвета су остале само опутеле гране, лишћа и птица није било. Тела су лежала расута по пољу. Нико их није однео, остала су ту да иструну.
После само пар минута, из рупе у земљи, скоро неприметне је провилила мала глава пољског миша. Погледало је по околини а онда се злобно осмехнуо.
Од комшије остали само дугмићи. Хихихи
« Последња измена: октобар 01, 2013, 00:35:41 пре подне SerbiaMaster »