6.круг конкурса - приче о Империји Онлајн

[Normal]

У овој теми можете учествовати са вашим причама о Империји Онлајн на тему Царски двор - Племићи на Царском двору.

[mitres111]

                                                       Царска породица

Свануло је ново јутро и нове авантуре.Краљ је устао из своје постеље.Био је то таман и леп човек,плавих очију и јасно изражених трепавица.На лицу му се видела брига и туга.Бацио је поглед на своју драгу супругу која је лежала на средини кревета.Лице јој се није видело јер је била дубоко умотана у ћебад.Његова жена је већ дуже време боловала од тешке болести.Ни најбољи лекари нису могли да пронађу лек за ову болест тако да је могла сваког тренутка да оде на други свет.
Господар је обукао своје златне папуче и кренуо у двориште да обиђе децу која су се играла.Чим је провирио на излазна врата своје палате деца су му потрчала у сусрет.Били су то близанци,светло озарених лица и пуни ентузијазма.Поиграо се са децом и вратио назад у свој неосвојиви замак.Био је то најљепши замак који се могао замислити.На зидовима су биле окачене слике ратника које се биле уоквирене у златне и сребрне рамове.Из сваке бакље горила је светлуцава и лепршава ватрица.Свечана двораца која је служила за дочек гостију била је најљепша просторија на двору.Четири стола пружала су се до краја дворане,а на сваком делу стола стајале су чаше са царским шарама и тањири.Из свечане дворане јасно се могло видети цело царство.Радници су вредно радили како на производњи ресурса,тако и на изградњи грађевина и истраживањима.
Целим замком одјекнуло је звонце које је означавало почетак оброка за породицу и одмор за раднике...

Причу припремио mitres111

[nellebre]

Војни камп у близини дворца је једино место које могу да назовем домом, а војска једина породица за коју знам.
 Кроз огањ смо се калили и од обичних помоћника постали ратници неустрашиви , од којих је дрхтала  земља цела.
Где год је требало ишао сам без питања, извршавао сва наређена без поговора - стигла је награда, постао сам шампион мог кампа.
Ускоро су почела шапутања о војном походу на суседно царство. Дошао је и тај дан да коначно наплатимо сва разарања,
 која смо од њих претрпели, да измиримо рачуне са силником који годинама уништава наше мало царство.
Бојне трубе су се огласиле и кренуо сам са витезовима, ветеранима многих битака, за нама је кренула и остала војска
жељна освете и намирења дугова.
Почела је опсада , тај мучни посао. Опсадне машине, стрелци, мачеваоци раде мукотрпан посао, рушења зида који једини стоји
имеђу нас и непријатеља. Још који тренутак и зидине ће пасти, пролази ме језа, као и сваки пут пут кад улазим у бој.
Колико још, минут или два и сва наша сила ће кренути на душмане.
Видим пар пукотина и одлучујем да кренем да поведем напад, који ће можда донети дугорочни мир нашем владару, нашем народу.
Све се одвија као у сну, као да лебдим, не осећам тежину оклопа, тежину мача и штита. Као да је прошло пар тренутака а битка је готова. Питам старог ветерана: Јел готово. Није ми одговорио, само ме потапшао по рамену. Док се скупљао ратни плен, стигао је гласник и пренео ми поруку да се хитно јавим у главни штаб. Кроз главу ми пролази да су откривене нове непријатељске трупе, да ова битка још није готова. Задихан улазим у шатор, сви присутни се окренуше и поздравише ме узвикујући моје име, стојећи као укопан ништа ми не би јасно. Одједном се гужва расчистила и утихла је граја, Подигох главу и згледах нашег владара. Показао ми је руком да клакнем, послушао сам без поговора. Спустио сам се на колена и угледао мач над главом, владар је нешто говорио и полако спустио мач на моје раме.
Од тог додира све у мени је узаврело, сваки мишић ми је задрхтао јер тај додир је значио највећу награду за једног ратника -
постао је витез, постао је племић, стекао је звање које ће наслеђивати његова деца, унуци...

[bojana84]

Стигла је јесен,годишње доба кад се убиру плодови рада. када се сви племићи окупљају на царском двору ради годишњег сабора
 и великог турнира, где сваки племенити витез тежи да освоји најважнији турнир и наклоност дама. Победника турнира племенитог ратника, овенчаног славом којег би свака дама би пожелела за пратиоца на балу.
Уз све највеће почасти царскога двора у највећој од свих дворана окупља се царска свита да дочека царску породицу, која ће отворити бал који слави најдужу ноћ у години, ноћ у којој ће многи млади племићи и племкиње украсти прве пољубце и стећи прве симпатије.
Засвирале су фанфаре и сви присутни су окренули главе ка централном делу гледајући цара и царицу како лаганим кораком клизе
двораном. Први плес је отворио царски пар ускоро су им се придружили принчеви и принцезе, а за њима и остали присутни.
Уз мноштво песме и игре полако али сигурно ноћ се претварала у дан и уморни слављеници су се повлачили у своје одаје да пронађу мир у сну. Сат на великом торњу откуцавао је подне када се дворана полако пунила, сви су чекали да цар објави да су
сви слободни да се врате својим обавезама и да почну да се планирају венчања младих вереника која су склопљена за време турнира и славља. Ускоро ће и пролећна равнодневница тј дан када ће поново почети славља, дан када ће се испунити завети.