Аутор Тема: 3. круг конкурса Приче о ИО  (Прочитано 919 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Martina

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 2864
  • Углед: +785/-54
  • Српски администратор
    • Погледај профил
    • http://www.facebook.com/pages/Imperia-Online
3. круг конкурса Приче о ИО
« послато: април 19, 2016, 10:47:08 пре подне »
ПРИЧЕ О ИО!
Тема 3. круга конкурса:

ИНВАЗИЈА НОМАДА ЕРА 11


"Поново ће номадске хорде кренути у рат против слободних империјана!"

Ваша Височанства, дошло је време за нову епску битку!
Империја Онлајн вам са поносом представља Инвазију Номада XI - класичан турнир на којем ћете се суочити са немилосрдним варварским војскама.

• Регистрације су отворене јуче и трајаће до 21.04, 15:00 по времену сервера;
• Први Номадски талас ће кренути у 16:00 сати по времену сервера (ВПГ+2), дана 21.04;

За славу и бесмртност, племенити ратници!

За више информација о Инвазији Номада XI кликните овде.


Martina
Srpski Community Manager

Кликните овде како бисте прочитали правила форума и  овде како бисте видели ко може да вам одговара на питања. Молимo, немојте пријављивати играче јавно већ слањем е-поруке на support_rs@imperialsupport.org

Ван мреже dejan2808

  • Наредник
  • **
  • Поруке: 88
  • Углед: +0/-1
    • Погледај профил
Одг: 3. круг конкурса Приче о ИО
« Одговор #1 послато: април 19, 2016, 20:11:10 поподне »
 Номадски народи постали су све више изражен у историји Империје у задњих пар ера. Током ове ере, номадски народи у Свету 283, 20 и 175 основали су највеће царство које је Свет икада упознао.
Номадске инвазије су често биле крваве и у којој је читава популација била спремна поклонити свој живот за своје племе, попут Спарте.
« Последња измена: април 19, 2016, 20:12:18 поподне dejan2808 »

Ван мреже dadolp

  • Наредник
  • **
  • Поруке: 88
  • Углед: +0/-1
    • Погледај профил
Одг: 3. круг конкурса Приче о ИО
« Одговор #2 послато: април 20, 2016, 16:21:36 поподне »
Инвазија номада

21.4.2016   16:00

Тама је прекрила свет.Сунце је нестало и нема му трага.Небом се ломе громогласни громови,земљом ођекују кораци армије.Настала је општа паника,цели народ се окупио на тргу и кроз вику и галаму сви су покушавали дознати што се догађа.Дошао је народни старешина и започео причу:"Пре 11 векова,наши претци су много љутили грчке богове.Ереб и Никита,богови таме и каоса су тада проклели њих и све њихове наследнике тј. нас на вечно ратовање.Створили су око нас одређен број подмуклих,окрутних и мудрих ратника,њих смо назвали Барбарима,а места где су се окупљали Барбарски кампови.Пошто смо ми њихови наследници,ми морамо да сносимо тај терет и с њим да се боримо.Пре точно 100 година задњи пут смо суочени с овим.Рат неће да траје вечно,већ ће да нас нападне одређени број пута са одређеном количином армије.Уколико се успијемо обранити од свих 30 напада добивамо слободу и прекид клетве.До сада нитко то није успео,ви се најбољи ратници које сам ја,а и свет икад видео.Сад доста с причом,узмите оружје у руке и станице на прву црту да покажемо тим барбаримо тко смо"
Убрзо се испоставило да је све што је старац причао истина.Први вал је кренуо и народ га је успешно одбранио.Ратници су успешно одбранили 29 напада,остао је још један и они су знали да ће тај бити најјачи и најтежи.Били су спремни на најгоре.Док су чекали да талас армије крене на њих оштрили су своје стреле и копља,те брусили своје мачеве,поткивали своје коње и учвршћивали бедеме.Небо је наједном запарао громогласан звук.Убрзо се чула и труба која је означавала јуриш.Сви су били на својим позицијама те храбро чекали да се барбари приближе.Ускоро су им били на видику.Тло се тресло од галопа њихових коња.У ваздуху се осетила смрт и крв.Немилосрдни барбари били су све ближе.Стреле су летеле на све стране,зидине су гориле од ватре,бедеми су ускоро пали.Барбари су све спалили,побили све што им се нашло на путу,ниједна травка није могла нарасти онуда куда су они прошли.Дошли су у већем броју него се икад памти.Жене,старци и деца сакрили су се у један кутак и чекали.Од стотињак барбара,један је кренуо према њима са сабљом у руци.Они се нису мицали,само су склопили очи.Када је барбар био на пар метара од њих започела је тутњава.Зид се срушио и побио преосталих 99 барбара.Деца су погледала у небо и видела орла те на њему свог верног старешину са стрелом у руци.Орао је појурио према земљи а старешина је у том тренутку зарио стрелу у барбарово срце.Тим тренутком је окончана 11 векова дуга тиранија.Народ је после живео у миру и без страха а генерацијама после овај догађај је препричаван.

Ван мреже ŽECA

  • Редов
  • *
  • Поруке: 24
  • Углед: +0/-0
    • Погледај профил
Одг: 3. круг конкурса Приче о ИО
« Одговор #3 послато: април 20, 2016, 21:08:31 поподне »
Dok je mladi coban cuvao ovce i svirao frulu jedno jagnje je krenulo prema obliznoj pecini.
Mladi coban je pojurio za njim da ga uhvati ali prije nego sto ga je stigao jagnje je uslo u pecinu a mladi coban za njim. Usao je u pecinu i uhvatio jagnje i kada je krenuo da izlazi zracak sunca je pao na jedan kamen na kome se nalazila pozlacena skrinja.
Coban je pustio jagnje i polako se primakao skrinji i otvorio je.U njoj je nasao par glinenih ploca sa cudnim tekstom na nekom jeziku
koji on nije mogao da procita. Pocelo je da se smracuje i on je uzeo skrinju sa plocama i krenuo prema gradu. Kada je zatvorio stado odlucio je da ode u carski dvor i potrazi carevog maga da mu prevede sta pise na tekstu.Kada je stigao kod maga i pogazao mu sta je nasao a mag je preblijedio i pitao ga odakle mu ploce.
 Coban mu je ispricao gdje je nasao skrinju i pitao ga sta znaci taj tekst. On mu je ispricao da su ovaj tekst ispisali vladari koji su vladali hiljadama godina njihovim carstvom i da se na placama nalazi datum kada ce se mracne sile Nomadi probuditi i napraviti invazuju na sva carstva slobodnog svijeta.
 Coban ga je pitao kada je taj datum i on mu je rekao da invazija pocinje uskoro i da se hitno mora obavestiti car o napadu Nomada. Kada je do cara stigla vest o invaziji i samom caru se sledila krv u zilama znajuci da se i njegov daleki predak borio protiv njih i da mu je otac ispricao da su to najbolji ratnici koji su hodali zemljom i da ih je njihov predak jedva pobedio u veoma neizvesnoj bitci.
Car je odmah izdao naredjenje da se sva vojska regrutuje i da pocne spremanje vojske za najvecu bitku u istoriji novog svijeta. 
Vojska je za nekoliko dana bila spremna i potpuna opremljena i cekala je trenutak kada ce se Nomadske trube zacuti sa okolnih brda.
U jednom trenutku kada je sunce plovilo prema zapadu na jednom proplanku u daljini pojavio se cudni konjanik i krenuo prema gradu i gradskoj tvrdjavi. Caru koji je stajao na konju ispred svoje vojske bilo je jasno da je prvi Nomad krenuo prema njima. Uzeo je svoje koplje ispustio ga prema konjaniku i nadi da ce ga oboriti. Konjanik je i dalje jahao prema njima i kada je car pomislio da ga je promasio konjanik je pao sa konja. U tom trenutku sa svih strana pojavise se Nomadski vojnici i pojurise prema caru i njegovoj vojsci i tada je pocela
ogromna bitka koja je trajala iz dana u dan i u kojoj je pobjeno hiljade i hiljade vojnika.
U jednom trenutku kada je car izgubio svaku nadu da ce se odbranitisa istoka se zacula truba i na planinskom prevoju se pojavili vojnici svi na konjima belim kako snijeg i pojurili prema Nomadima. Car u pocetku nije znao ko im je pritekao u pomoc ali kada je vojska prisla blize prepoznao je vilovnjackog princa Željana na celu bele vojske. Željan je sa svojom vojskom potukao Nomade a kada je Nomadski vodja uvidjeo poraz krenuo je da bjezi. Željan je izvukao svoj vilovnjacki luk i odapeo strelu prema Nomadskom vodji koja ga je oborila sa konja.Željan je odjahao do njega isukao svoj mac i vodji izvadio srce jer to je bio jedini nacin da se Nomadske invazije konacno zaustave. U celom carstvuje zavladala sreca jer su Nomadi konacno pobedjeni i svi su znali da ce od tog trenutka zavladati mir. Car je Željanu iskazao veliku zahvalnost i dao mu za zenu svoju prelepu kcer. Njih dvoje su se vratiliu carstvo vilovnjaka a srce nomadskog vodje su poneli sa sobom i ostavili u vilovnajckom hramu gdje se i danas nalazi...

Ван мреже Mozambi

  • Поручник
  • ***
  • Поруке: 122
  • Углед: +7/-4
    • Погледај профил
Одг: 3. круг конкурса Приче о ИО
« Одговор #4 послато: април 25, 2016, 13:32:55 поподне »
U velikom dvoru kralj i kraljica razmisljaju sta da rade,da li da unaprede svoje guvernerske sposobnosti,i kada bi unapredili koje bi to sposobnosti bile.Sin kralja brani tvrdjavu,brani glavnu provinciju,juce je pripojio jednu provu kolonizacija je vec na sestom izdatku,brane se,brane se od invazije nomada svakog dana,da li ce uspeti videcemo u sledecoj kratkoj prici.Ali pre nego sto stignemo do sledece kratke price moram vam reci da je izuzetno napredovala tehnologija,nomadi sada imaju brze ovnove kotrljaju ih na tockovima,konjanici imaju jace potkovice od metala koji su nomadi zaplenili napadavsi godinama druga kraljevstva.Strelci su napravili jace lukove kojima dosezu vecu udaljenost,nije lako odbraniti kraljevstvo kao nekada,ali kralj i kraljica ce pokusati da zastiti svoje carstvo.

Ван мреже SrpskiVitez007

  • Reporter
  • *
  • Поруке: 370
  • Углед: +20/-4
    • Погледај профил
Одг: 3. круг конкурса Приче о ИО
« Одговор #5 послато: април 25, 2016, 19:15:23 поподне »
Ових дана се важне ствари догађају.. Парламентарни избори у Србији,затим премијера сезоне шест Гејм Оф Тронса, а тако и у световима Империје Онлајн поново имамо Инвазију Номада. Номадске хорде са свих страна ће нападати ваша царства као што Дотрачке хорде харају Вестеросом. Није битно да ли имате 10 милиона бодова или 10 хиљада.. Увек ће баше царство бити испод црвених мачева! Није битно да ли сте мирољубив играч(фармер хехе) или се борите стално, номадима сте сви исти, све вас виде као непријатеље и стога ће сваки пут слати све јачи напад са циљем да пробију зидине ваше тврђаве што пре!

Тешка питања ће се поставити.. Да ли ћу преживети овај напад? Да ли ми је боље јак центар или јаки бокови? Да ли да гласам за Вучића или Сашу Радуловића?? Хоће ли Џон Сноу оживети!? За сваког по нешто...

Таласи напада ће се ређати један за другим.Не може нико да шаље контру, нико да тугује са тобом кад изгубиш.. Сам си. Потпуно сам, без савезника, против 2 мача која стоје на екрану. Неки искусни играчи из претходних ера Инвазије Номада нису могли да дочекају ову нову, док имамо и нове, млађе ил што се каже ''зеленије'' који желе да се докажу.

Све у свему, биће ово једних јако занимљивих месец дана, а само најбољи ће на крају опстати са чувених нула пораза у одбрани и без обзира дал освојили медаљу или не, могу себе назвати - Непобедивим.
Име у игри:Камен_323008 http://prntscr.com/6g5rwd
''Наше ће сjeне ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу...''

Ван мреже SrbHristov

  • Капетан
  • ****
  • Поруке: 319
  • Углед: +11/-4
    • Погледај профил
Одг: 3. круг конкурса Приче о ИО
« Одговор #6 послато: април 26, 2016, 01:47:56 пре подне »
УОЧАВАЊЕ СЛИЧНОСТИ

Преизборна тишина је нарушена Инвазијом Номада (ера XI). Али њихова прединвазна припрема умногоме подсећа на предизборну кампању у империјанским земљама. Свако од номадских вођа је дао своје обећање, дао заветну реч, визију којом ће водити свој народ. Послушајмо шта то они говоре:

„АНУ бид бүгд чадна! Бид байх ёстой, бид ч болно! хэлж чадахгүй байна гэж хэн нэгэн чадахгүй нь биш, байх ёстой, харин болно! Цэс бүхнийг, бүр хоёр, мм бүр өртэй! бүх л талаараа! Тэнд Та инээж байна! Та бизнес шалгах хэрэгтэй болно! Одоо бид шинэ ялалт руу шилжүүл! Би мэдээж өөрсдөө шинэ, илүү ирээдүйг хүсч байна! Marera, karera! холбоо нь залуус онцгой анхаарч? Би тэднийг ойлгож! Бид илүү хэцүү тэмцэх ёстой, залуучуудын ирээдүйн төлөө их зүйлийг хийх! Тэд дуу "Тэд тэр үед эдгээдэг бүх худал" хулгайлсан ямар ч хамаагүй би хулгайлж хүмүүст дуртай! Би хувьдаа мөрөн дээр нь алгадах болно! Харин үлдсэн хэсэг нь ... би чамайг намайг үзэн яддаг мэднэ! Хүн бүр намайг үзэн яддаг! Тэд намайг үзэн яддаг! Харин та юу хийж та, та, ирж, танд тос, давс, гурил, элсэн чихэр, нэг литр, загас тугалга өгч, та өлсөж байна гэж бодож байна. Намайг үзэн ядаж байна!“
„Уједињени можемо све! Можемо, морамо, хоћемо! Нећу да чујем да неко не може, да не мора и да неће! Мени дугујете све, сваки секунд и сваки милиметар! У сваком погледу! Ти тамо, немој да се смејеш! Тебе ћу после да проверим! Сада крећемо у нове победе! Хоћу нову и бољу будућност, за себе наравно! Марера, карера! Посебно пажњу обраћам на момке из синдиката! Разумем их! Морамо да се боримо јаче и урадимо више за будућност младих! Нема везе што су украли песму „Лажу да време лечи све“ Ја волим такве који краду! И ја ћу их лично тапшати по рамену! А остали... Знам да ме мрзе! Сви ме мрзе! Мрзе ме! А ти што кажеш да си гладна, да, ти, па до дођи да ти дам литар уља, со, брашно, шећер, конзерву рибе. Да ме не мрзиш! “ - Овако је беседио Алекс Ан Дар (Вуч Ић) Кан уочи своје Инвазије бодрећи све људе, не само своје. Позивао је све да му се придруже, да што више њих крену у акције и нападе.

„Би үнэхээр Aleks Na Dav Kana нь Nisa гэж хэлэх ямар ч илүү байна. Маш үнэгүй: Би тооллогын хугацааг pveđem хүсэж байна. Би pvečiću! Би мутант Том нь эдийн Vav Кан k`o биш юм vevne хүн ард байна. Би najitevigentiji bve байна. Би osvobođen kvivice хийх эрх чөлөөтэй биш л дээ.“
„Ја ама баш немам ништа воше да кажем за Алекс Ан Дав Кана. Вво пвосто: хоћу да пвеђем цензус и тачка. И пвечићу! Имам вевне људе иза себе који нису џукеве к`о онај Том Ис Вав Кан. Ја сам бве најитевигентији. Нисам ја без везе освобођен квивице.“ – Шеш Ељ Кан је био врло концизан у свом харизматичном говору.

„Миний хувьд, би илүү юу ч болсон, би худал өөр юу мэдэхгүй байна. Бүх аль хэдийн мэдэж байгаа. Дараа нь би, улих байна. Энд би шинэ хэв маяг, шинэ хүн, шинэ лого байна. Энэ нь ярьж, энэ бүхнийг хэлэхдээ, энэ нь бид үхэшгүй байна гэсэн үг юм. Та усанд орох үед одоо зөвхөн дуулах нь „Maljecku“ одоо бид шинэ хит учраас „Би үнсэлт 3 хүсдэг“ Энэ мэдэх түүнээс дээш“
„Што се мене тиче, немам ја шта више да кажем, не знам шта више да лажем. Све већ знате. И немојте да кукате онда. Ево ја имам нови стил, нове људе, нови лого. То све говори, то говори и то значи да смо бесмртни. Још ово да знате: „Маљецку“ за сада певам само кад се туширам, јер сада имамо нови хит „ 3 пољупца хоћу ја“  – Гљив Ица Кан (Пач Ић) је увек говорио искрено и отворено, то је он, такав је какав је – савршен.

Када само мало обратите боље пажњу, уочићете невероватну сличност, предизборна кампања у нашим земљама и преиванзиона кампања код Номада, готово да је истоветна. Као што видите, свако од Канова је одржао своје слово као подстрек, дао више него јак мотив свом народу пре Инвазије. И тако је завршена предизборна тишина, та напетост, то ишчекивање пред први напад на 4157 браниоца своје слободе, своје воље, свог гласа. Канови имају 29 напада, прогресивних у сваком следећем, док ће последњи, 30.-ти бити најјачи.

Останите са нама, редовно ћу вас извештавати о току Инавзије номада 2016., сваког уторка до краја такмичења.

Ван мреже Martina

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 2864
  • Углед: +785/-54
  • Српски администратор
    • Погледај профил
    • http://www.facebook.com/pages/Imperia-Online
Одг: 3. круг конкурса Приче о ИО
« Одговор #7 послато: април 26, 2016, 11:56:17 пре подне »
Проглашење победника након 1. пресека 3. круга конкурса!
Кликните овде!


Martina
Srpski Community Manager

Кликните овде како бисте прочитали правила форума и  овде како бисте видели ко може да вам одговара на питања. Молимo, немојте пријављивати играче јавно већ слањем е-поруке на support_rs@imperialsupport.org

Ван мреже kalunga

  • Reporter
  • *
  • Поруке: 165
  • Углед: +0/-0
    • Погледај профил
Одг: 3. круг конкурса Приче о ИО
« Одговор #8 послато: април 27, 2016, 13:33:19 поподне »
Било је то прохладно Априлско јутро када је већ поспан и промрзо стражар са торња уочио како се у даљини назиру светла која су из часа у час све више примицала тврђави. Брзо је огласио узбуну. У трену стрелци су били на зидинама, коњица и копљаници на пољу док је искусни генерал проверавао дали је све спремно да се одбије и овај напад страшних номада. Брзо су стигле информације шпијуна  и већ се знало са којом војском стижу номади. Мудри генерал је одмах реаговао и ставио тактику и послао стрелце на бокове.

У сам цик зоре битка је почела. На попољани се чуо само звекет укштених мачева, топот копита и фијук стрела које су косиле копљанике номада. Генерал је донео одлуку да се крене у конта офанзиву и послао коњицу да докрајчи номаде. Након неког времена стигла је и вест да се номади повлаче и да је извојевана још једна велика победа.

Генерал је послао гласника да обавести краља да је дворац сигуран и да су се номади повукли. Сви су били сретни, сви осим мудрог генерала који је знао да је то није крај и да се једном битком не добија рат. Знао је генерал да ће већ сутра номади поново ударити са још јачом војском и надао се да ће опет бити спреман да их дочека.
« Последња измена: април 27, 2016, 13:35:40 поподне kalunga »

Ван мреже mitres111

  • Наредник
  • **
  • Поруке: 53
  • Углед: +6/-0
    • Погледај профил
Одг: 3. круг конкурса Приче о ИО
« Одговор #9 послато: април 29, 2016, 11:46:35 пре подне »
Дошла је опет јесен. Усеви пожети, амбари пуни, све је спремно. Фестивали су дошли и прошли. Остала је само прашина за њима и понека сломљена кола. Све се полако смирује у провинцији на северу државе. Дани су све краћи и краћи, време постаје све лошије. Ретко који дан прође без кише. Деца постају све немирнија, нема више оних лепих и безбрижних топлих дана, где су се играла окупана сунчаном светлошћу на ливадама. Све је изгледало као обичан долазак јесени. Све, док се пре две седмице један граничар није вратио носећи ужасне вести. Номади су поново уочени. Гласник је већ послат на царски двор и ускоро ће се вратити са војском и добровољцима да помогну у одбрани. Изгледа да ни ова зима неће бити мирна. Опет долази најезда номада, дивљих и заосталих људи са равница на северу, која нису у царству. Биће све као и прошле године.Страшно време, време смрти. Снег више неће остати снежно бео. Остаће само белине у неким деловима, остало ће све бити покривено црвеним флекама. Прошле године најезда је за ову провинцију била веома страшна. Једва су преживели, тврђава је била скоро срушена. Ко зна шта би се десило да прошле године није дошла савезничка војска да помогне. Ове године се очекују још жешћи напади номада. Да ли је будућност ове провинције запечаћена, или још има неке наде, само ће време показати. Све је још у неизвесности. Мештанима остаје само да се моле и надају да ће преживети ову зиму и дочекати следећу. Досељеника има све мање и мање, пошто инвазије номада постају све учесталије. Царство је већ исцрпљено од сталних борби. Питање је колико ће дуго издржати.
О будућности ове земље се више ништа не може наћи. Ово је само један спис који пронађох у овој библиотеци, скоро заборављеној. У народним предањима такође нема података о томе шта се десило са том северном провинцијом. Ко зна која је њихова судба. Можда су преживели напад номада и њихови потомци воде срећне животе , а можда су сви изгинули и сада сви почивају у својим снежним гробницама, сачувани од времена. Само је остао упамћен један натпис, који је био уклесан у стену која се налазила неколико километара пре градских капија. Он је гласио овако:
"Путниче који долазиш у овај град, ово ти је последња шанса да се окренеш. Уколико наставиш свој пут, остави сву наду за собом. Твоја будућност није више у твојим рукама."

Ван мреже Mozambi

  • Поручник
  • ***
  • Поруке: 122
  • Углед: +7/-4
    • Погледај профил
Одг: 3. круг конкурса Приче о ИО
« Одговор #10 послато: април 29, 2016, 15:15:54 поподне »
Беше то у далекој земљи Нормандији.Сасвим обичан дан за свакога сељака,обрађивали су фарме,сејали су семе које је долазило из разних западних земаља,ипак на северу земљиште није било толико плодно.
Па је цар имао визију да освоји неке колоније богате хумусом где све расте и цвета,послао би тамо фармере и породице наравно у пратњи војске,цар је имао велику војску али и та војска је морала да се храни,да се плаћа.
Зато је његова визија морала постати стварност и то врло брзо.И тада је кренула Инвазија Номада.Слао је нападе на провинције широм света,морао је покорити многе народе,како би обезбедио плодно земљише.
Стигао је до земље Србије,покушавао је месецима да је освоји али није успео,отишао је поразговарати са дедом,старим мудрацем.
Цар: Стари мој,наишао сам на ту прелепу земљу,све је богато трешњама,кајсијама,јабукама,крушкама..небо као да додирује крошње тог дивног воћа..сунце је златно..

Мудрац се само насмешио у свој бели брк,запалио лулу и ставио своју изборану руку на колено цара.

Деда: Ти си мој унук,велики си освајач каквог ова земља никада није имала,али чуо сам за те Србе,називају их небеским народом,непокоривим,нећеш од њих узети ни комад земље силом...

Цар: Али стари мој не знам шта да радим,чуо сам да имају и неко воће од којег праве ракију и онда то пију и морал им невероватно расте...

Мудрац се гласно нaсмеја.

Деда: То је сине мој шљива,од ње праве ракију која се код њиховог народа користи као лек за многе болести али и као лек за душу.

Цар: Шта је то душа?

Деда: То је сине мој оно што нашем народу фали ако мисле да освоје бар мали делић те прелепе земље,послушај овог седог старца и понуди њиховом цару руку своје кћери,и у миру ћеш брати плодове свог воћа и поврћа те земље.

Цар: У реду старче,твоја мудрост ово царство до сада никада није изневерила,послушаћу твој савет.

Стари је само наставио смешући пуфкати његову лулу.
Прошло је пар дана када је цар одлучио да пошаље свог најбољег војсковођу да пренесе поруку Српском цару.
Улази војсковођа у двор.

Војсковођа: Добри царе шаље ме цар свих царева да вам пренесем његову понуду.

Српски цар: Хајде говори какву то понуду има твој цар над царевима који губи од овог обичног цара.

Народ у двору се поче смејати.

Војсковођа: Он би хтео да га примите и поразговарате,хтео би да вам да руку своје кћери ваше височанство.

Српски цар скочи са престола видно узбуђен али је морао остати смирен и прибран,морао је размислити.

Српски цар: Види бога ти,даје моме сину своју ћерку,хоће да се ородимо,а шта је са мојом војском која је преполовљена,шта је са мојом ракијом чије су залихе при крају.

Војсковођа: Не знам племенити царе ја вам само преносим поруку...

Српски цар: У реду момче иди у миру и реци твоме цару над царевима (грохот) да ће га овај "мали","обични" цар примити.

Восјковођа напусти двор у пратњи чувара.

Дошао је дан када је цар над царевима посетио Српског цара у пратњи десетак војника а он и његова кћи су сигурним корацима корачали напред,знајући да част Српском цару неће дозволити да им науди у његовом двору.

Цар над царевима: Поздрављам те Српски царе и престављам ти своју кћи.
Српски цар: Поздрав и теби царе над царевима лепа ти је кћи ово је мој син јединац,јунак овога краљевства.

Син Срспског цара: Заиста је лепа,љубим руку госпођице.

Кћи се стидљиво и тајанствено насмеши.

Цар над царевима: Нудим руку своје кћери за мир и нешто земље коју би моји фармери заједно са твојим обрађивали и слали намирнице преко планина у моје царство.

Српски цар:Изгледа да се свиђају једно другом,и моме народу би одговарао мир и стабилност и подршка тебе и твоје војске ако буде долазило до неких сукоба.

Цар над царевима: У реду рачунај на моју пуну подршку!

Српски цар: Ха ха,хајде музика,донесите ракије да залијемо са новим пријатељима.

Пило се и играло до касно у ноћ,цар над царевима је био одушевљен чарима те легендарне ракије,изашао је испред двора и прошетао мало по имању,изнад њега је небо било предивно...
месец га отпрати до коњске штале која се налазила у близини те цар над царевима заспа са коњима у мекој слами.
Син Српског цара и кћи цара над царевима су били срећни много година и имали су доста синова и ћерки,а цар над царевима је често долазио код Српског цара под разним изговорима
али само је хтео да поново проба ту магичну ракију.
« Последња измена: април 29, 2016, 15:29:19 поподне Mozambi »

Ван мреже srbhristov1

  • Редов
  • *
  • Поруке: 48
  • Углед: +0/-0
    • Погледај профил
Одг: 3. круг конкурса Приче о ИО
« Одговор #11 послато: мај 03, 2016, 03:11:12 пре подне »
УОЧАВАЊЕ СЛИЧНОСТИ (II deo) или СЛИЧНОСТ vs ИДЕНТИЧНОСТ

Прошло је недељу дана од последњег јављања, последње објективне социолошко-психолошке анализе, последњег епистемолошко-методолошког приступа дескрипцији карактера ауторитативних дикататора и диктатура, и уопштено речено, онтолошке контемплације Духа времена у ери XI Инвазије Номада.

Као дугогодишњи академац и верни пратилац овог јединственог догађаја, не могу да се отмем професионалном деформизму и то прокоментаришем у неколико пасуса, кроз призму “Die Freischwebende Intelligenz”.

Наиме, приметно је да је након дугогодишњих предизборних тишинâ следила постизборна... па такође тишина или... пре бих рекао ћутња. Сада то није тако. Ове време, ову еру обележава тзв. „Истеривање кривде“ уместо правде или „Алек Сан Дар Кан као Штетник“.

У целој тој помпезној инвазији, „игри престола“ и „кој` коме, ако не свој своме“ кампањи, јаваљају се нормалне девијације које као хајдуци одступају од Матрикса, од калупа, шаблона. То су они који мрзе лик и личност Великог Кана, то су они који не граде себи лажне богове и идоле.

Ко се то ухајдучио? Прво они најоштећенији у сазивању великог номадског царства тзв. Звери и њихови канови Сан Да Каница и Бош Ко Кан, затим Бор Ис Кан, Чед о Мир Кан, и други чије име је тешко изговорити а камоли превести на наш матерњи језик. Иако медији, као официјално најмоћније постмодерно оружије за убијање не тела, него манипулацију (раз)ума и савесне и здраве људске логике оплемељене шљивовицом и козјим млеком, не постоји у овом примитивном царству у развијенијем облику, постоји сасвим довољно да га можемо препознати и бојкотовати.

Прошлог пута изнео сам најрелевантније изјаве Алек Сан Дар Кана. Тренутак његове победе је веома занимљив са психолошког аспекта. Његова скромност VS Убедљиве победе, Његова не-радост VS Декласирања опонената... Прст на чело! Мислите о томе! Такође највећи гласоговорник и елоквентни псовач Шеш Ељ Кан, одједном ћути. То није све: Гљив Ица Кан...па такође ћути. К`о пич...(БИП!)..ке. И то задовољне, јер се самозадовољно носе мишљу „ће омастимо брк“. Господо, ви нисте пич...(БИП!)..ке, пич...(БИП!)..ке су племенити полни органи, ви сте пиз...(БИП!)..де, то је карактерна особина сваког Кана.

Да видимо како Канови нижег ранга бране Великог Кана.

„Они покушавају да изазову хаос, али 5% за цензус  је реч закона. Кажу да је МАТЕМАТИЧКИ немогуће да неко има 4.99% или шта више 48.92%. Господо, учите математику. Математика је егзактна, нема заје...(БИП!)...ња са њом. Нека погледају у себе, да није грешка у њима! Ја мислим да нису дорасли модерној политици или у најмању руку да су изгубили политички компас.“ – рекао је Алек Сан Дар Кан (али Мар Тин о Вић)

Још један Алек Сан Дар Кан (није ли то мало симптоматично), познат као син Јулин, рекао је: „Ја ништа не разумем! Да ли ви разумете? Ако ви разумете, како онда ја да разумем? Ако ви пак не разумете, зашто бих ја да не разумем? Надам се да разумем себе, као што ви не разумете мене! Али да знате, вас нико не разуме, нити вас је икада разумео, нити ће вас разумети. Ево сада вам то кажем, нико вас не сме разумети.“

„Ја могу да имам колико хоћу, са вама и без вас. Али без вас не могу да имам колико ја желим. И зато нећу да правим компромисе!“  - врло децидно, ауторитативно, са нијансом духовитог и довитљивог, одговорио је Велики Кан.

С друге стране.....

Драг Ан Кан звани Пал Ма Кан је изјавио следеће: „А мој аква парк, да се ова наша голуждрава дечурлија брчка, а мој зоолошки врт да се види егзотика, а што сам довео Моцарта да ми свира на колена...а? Сад им не требам!? Е па од Ускрса има да ме виде с друге стране владе.“ – видно је разочаран Пал Ма Кан.

И онда, јер се предуго ћутало, предуго је исправљана Кривда, превише је Штетник обећавао, а мало урадио, уједињени Канови позивају свој народ. „Математички“ гледано маааали се број људи одазвао, бар тако штури медији тако преносе. Најкарактеристичнија је позајмица познатог номадског песника Мат и Је Бећ Ко Вића, коју је гласно пред свима изрекла Сан Да Кан-ица: „Алек Сан Дре Кане, ћераћемо се још!“ Маса је при томе пала у транс и отпоздрављала са иронијом: „Алек Сан Дре шећеру!“

Драги моји, овде се више не ради о СЛИЧНОСТИ, овде се ради о ИДЕНТИЧНОСТИ. Погледајте резултате.

Само је alliznhoj до сада уништио преко 90М номада. Шта је обећао Алек Сан Дар Кан? Да ће номади имати бољу будућност, просперитет, веће пензије. Зар да жртвује 90М својих људи? Или их намерно шаље у смрт да би касније себи обезбедио упокојене гласаче?

Даље, колико изгубљених живота има у само првих 50 браниоца својих земаља? Готово сви, статистички гледано, са занемарљивим одступањима, неколико њих је изгубило пар живота, али остало је још живота у њих (боље рећи у њима). Шта то значи? Управо то да нису изгубили ниједну битку. Савршенство одбране! Тактичка мудрост! Стратешки професионализам! А шта је говорио Алек Сан Дар Кан?

Поред браниоца титуле Шампиона, неприкосновеног Непобедивог, Најкрвавијег ратника и Ратника над ратницима alliznhoj-а, ту су вице шампиони risaras и _Beco_, затим loshotiа и многи други, који показују како се брани земља, како се брани народ, како се брани живот, глас, воља.

Да ли је сада много јасније да, ма колико медији били примитивни, могу изманипулисати народ, отерати их у не-живот, обећавањем градова на води, више робовских места у туђинским ковачницама, рудницима, каменоломима, обећавањем не ружичасте (то је некада било) већ шарене будућности, будућности дугих боја. Да, дугиних боја, зар асоцијација није транспарентна?

Још увек није све готово, Инвазија Номада још увек траје. Ћераћемо се још!

Ван мреже Martina

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 2864
  • Углед: +785/-54
  • Српски администратор
    • Погледај профил
    • http://www.facebook.com/pages/Imperia-Online
Одг: 3. круг конкурса Приче о ИО
« Одговор #12 послато: мај 04, 2016, 12:54:43 поподне »
Проглашење победника након 2. пресека 3. круга конкурса!
Кликните овде!


Martina
Srpski Community Manager

Кликните овде како бисте прочитали правила форума и  овде како бисте видели ко може да вам одговара на питања. Молимo, немојте пријављивати играче јавно већ слањем е-поруке на support_rs@imperialsupport.org

Ван мреже kalunga

  • Reporter
  • *
  • Поруке: 165
  • Углед: +0/-0
    • Погледај профил
Битка за Јужно краљевство
« Одговор #13 послато: мај 04, 2016, 20:35:45 поподне »
Киша је лагано падала док је уморни јахач терао свога исцрпљеног коња у галоп покушавајући да што пре донесе вест о новом нападу номада.
За то време у палати је била забава коју је велики владар приредио у част краљициног рођендана. Све је изгледало тако савршено и сви су уживали у забави.
Стража на капији је зауставила јахача који им је одма рекао да га одведу краљу. Чим је угледао свог гласника који је једва стајао на ногама краљ је знао да се нешто лоше спрема.
Вести које је гласник донео су биле страшне, номади су у јучерашњим нападима поробили чак 4 провинције у Јужном краљевству и са собом одвели преко 100000 сељака и што је још горе сада шаљу чак 5 нових напада на тврђаве.
Чувши вести краљ позва своје најбоље генерале и нареди да се мобилише сваки мушкарац у краљевству старији од 16 година.
Генерали кренуше са војском према удаљеним провинцијама у нади да ће имати довојно војске да одбране незаштићене сељаке и тврђаве.
Неколицина најхрабрији витезова кренуше са краљем у поход на оближње барбарске кампове у нади да ће тамо доћи до нових ресурса  и опреме за војску са којом би могли сутра изненадити номаде и стићи као појачање генералима....

НАСТАВИЋЕ СЕ............
« Последња измена: мај 04, 2016, 20:37:26 поподне kalunga »

Ван мреже Mozambi

  • Поручник
  • ***
  • Поруке: 122
  • Углед: +7/-4
    • Погледај профил
Одг: 3. круг конкурса Приче о ИО
« Одговор #14 послато: мај 08, 2016, 12:33:54 поподне »
Било је то у далекој земљи на Брдовитом Балкану.У то време су се водили многи ратови на тим просторима,сунце је било крваве боје.
Али месец...месец је био блистав и давао је наду у боље сутра.Велики јунаци беху ти Срби,неки причају да су чак и највећи,
које је свет икада видео.Од силних битки и ратова Српски војници беху истренирани и увек спремни за одбрану и само одбрану.
Никада нису нападали друга царства,а зашто су нападали њих? То се питање често поставља у човечанској историји.Легенда каже
да су Срби небески народ,те да је Србија небеска земља,прелепа земља пуна доброг духа који виори кроз прекрасну природу.
Међутим једног дана пар младих војника је отишло у шуме да улове бар два дивља вепра за трпезу краља и свих њих.Птице су протуњиле
шумом изнад српских јунака,видно бежећи од неког или боље речено од нечега.Један младић се попео на планину и тада је попут орла
оштрим погледом видео Инвазију Номада.Трчао је кроз шуму брже од ветра,остали јунаци су га следили,када је стигао до тврђаве задихан
је успео само да каже борба,још једна борба.Краљ му је рекао да се смири и попије воде,затим му је млади јунак испричао шта је видео.
Краљ рече народу и војницима да је чуо за те Номаде,те да иду по целом свету и харају,пљачкају и отимају.Рекао је народу да не брине,
да ће одбранити улаз у царство и дивну Србију као што то ради годинама уназад.Али када је краљ остао сам,на његовом лицу се појавила брига,
знао је да су ти Номади опасан народ,да не осећају страх,али ни Срби никада нису дали своје и никада неће,бориће се до задњех даха.
Тај Српски инат нико не може да победи.
Тло се тресе од марширања Номада,над раном зором лебди магла.
Похладно је,птице су се сакриле у пећинским рупицама,веверице су у храстовима грицкају своје жиреве,а кртице су пак у својим рупама,док Српски цар стрпљиво чека.
Дошао је дан одлуке,да ли ће храброст и јунаштво победити зле хорде Номадских војника.
Номади уђоше у домет те цар даде знак стрелама да полете,високо,прецизно и оштро.Номади нису очекивали толике стрелце,били су изненађени.
Војска им је десеткована,из капије Српске царевине хитро полетеше јунаци на пегазима пробијајући Номадску одбрану која је спустила штитове,поново је киша стрела секла маглу.
Номади нису знали шта их је снашло,са свих страна су осетили ударе Српске војске,која се борила као да им је задњи дан у животу.
Знали су да немају где другде да буду,знали су да је тај тренутак воља божија и да ће он поново спасити Српски род.
После три дуга сата,шака Номада је успела да побегне,и обавести остатак света о јунаштву Срба,да свецки писци још имају материјала
да пишу о великанима,о том небеском народу.
Касна ноћ...пије се и слави победа,просипа се ракија по поду за јунаке који нису успели да се извуку.
Још једном смо доказали величину јуначкога срца,рече цар.Али Номади ће се вратити у још већем броју зато ово није крај.Пијте браћо,за победу
а до нове борбе имамо времена,живели јунаци! живели наш царе!!! живели !!!
Снага и част јунаци.
« Последња измена: мај 08, 2016, 12:37:35 поподне Mozambi »