1
Приче 2013 / Одг: 16-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« послато: октобар 13, 2013, 11:39:34 пре подне »
Готово је..Моји последњи тренуци зивота су све брзе и брзе промицали..Испод гиљотине била је светина која је скандирала и скандирала...Како неко мозе толико да ме мрзи?Забога па ста сам им уцинио?Ваљда је довољно да си Јевреј у сред Севиље па да те сви мрзе...Сурова инквизација је мене и моју породицу само због тога сто смо прали руке пре јела муцила и на крају изнудила признање од нас..Моја деца и зена су одведене у сурови затвор а мени је одредјена смртна казна..Спаса није било то сам засигурно знао и одбројавао последње часове..Испред мене су летеле главе на све стране..Израчунао сам отприлике да ми је остало 3 минута живота...Цинило ми се смешно али ипак сам то урадио..Одредио сам један минут да гледам у небо,други за размишљање о свету ,а треци за гелдање шуме и природе око мене..Стражари су ме сваким часом цимали и ометали..На моју молбу да престанем узвратили су са доста болних удараца..Згадио ми се живот згадило ми се све.Небо је било ведро и сунацано као да није ни премицивало овај страшан призор испод себе,није било облака.Благи поветарац ми је мрсио косу.Знао сам да ће за врло мало времена то небо бити део мене,да ћу одлетети тамо горе анђелима у загрљај..Та мисао ме је разведрила и на изнеднђење свих око мене створио се благи осмех на мом лицу.Људи о којима сам заправо размишљао су заправо били моја породица, приатељи и родбина.Сетио сам се свих тренутка поцев од мојег детињства..Први рат у којем сам уцествао па онда рођење првог сина и тако даље...Муњевитом брзином ми је пролетало кроз моји измуцену главу.Последњи минут који је злобно искуцавао крај био је посвецен зеленилу које је красило овај грешан свет око мене.Размишљао сам о детињству кад сам као дете се пео у густе гране дрвеца и тамо мастао о својој будућношћу..Нисам ни осетио кад су ме две грубе руке скинуле ланце и ухватиле за мисице и одвукли доле ка гиљотини.Народ је урлао и на све стране су летеле псовке упућене мени.Војник је процитао брзо оптужбу и пресуду..Један јак ударац био је довољан да ме оборе на колена и прислоне на хладан метал умазан многом крвљу разних дуса...Знао сам да це се и моја крв помесати са њима..Зацуо се неки звук и трассс...Све се утишало нисам ниста цуо..Као да сам летео тако је изгледало..Ништа ме није болело..Неколико секунди касније сам се појавио у прелепој долини пуној цвеца и опојног мириса који се сирио..Пролазио сам ливадом прескоцио потоциц и засао у суму...Птице су незно певале,ходао сам у сну носе неким ветром.. Нисам осецао свој ход заправо није се осетило тихо пуцкетање гранцица...Ниста ..Витка и дуга стабла красиле су крошње дрвеца јос красније..Изасао сам из шуме ..Небо је било без облака веома светло...Поцели су да навиру сунцеви зраци сијајуци тако неразговетно..Попео сам се на неку планину..Са ње сам видео лепу малу колибу и неку децу која се играју..Присао сам близе и у њима препознао моје синове и кцери..А зена која је вадила воду из бунара је била моја жена..Угледала ме је и махнула...Потрчао сам не осврћући се за собом..Сваки корак је био дуг као вецност али ипак са доцекао и насао се у њеном загрљају..Подигао сам децу и изљубио..Тек тада сам схватио да је ово РАЈ .Место на којем це наса љубав конацно досегнути циљ. ПРИЦИЦА НЕМА ДИРЕКТНЕ ВЕЗА СА ИМПЕРИЈОМ АЛИ НАДАМ СЕ ДА ВАМ СЕ СВИДЕЛА.