Прикажи поруке

Овај одељак вам дозвољава да видите све поруке овог члана. Имајте на уму да можете да видите само поруке из оних области којима имате приступ.


Поруке - Vidovdan1389

Странице: [1]
1
Приче 2013 / Одг: 16-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« послато: октобар 13, 2013, 11:39:34 пре подне »
Готово је..Моји последњи тренуци зивота су све брзе и брзе промицали..Испод гиљотине била је светина која је скандирала и скандирала...Како неко мозе толико да ме мрзи?Забога па ста сам им уцинио?Ваљда је довољно да си Јевреј у сред Севиље па да те сви мрзе...Сурова инквизација је мене и моју породицу само због тога сто смо прали руке пре јела муцила и на крају изнудила признање од нас..Моја деца и зена су одведене у сурови затвор а мени је одредјена смртна казна..Спаса није било то сам засигурно знао и одбројавао последње часове..Испред мене су летеле главе на све стране..Израчунао сам отприлике да ми је остало 3 минута живота...Цинило ми се смешно али ипак сам то урадио..Одредио сам један минут да гледам у небо,други за размишљање о свету ,а треци за гелдање шуме  и природе око мене..Стражари су ме сваким часом цимали и ометали..На моју молбу да престанем узвратили су са доста болних удараца..Згадио ми се живот згадило ми се све.Небо је било ведро и сунацано као да није ни премицивало овај страшан призор испод себе,није било облака.Благи поветарац ми је мрсио косу.Знао сам да ће за врло мало времена то небо бити део мене,да ћу одлетети тамо горе анђелима у загрљај..Та мисао ме је разведрила и на изнеднђење свих око мене створио се благи осмех на мом лицу.Људи о којима сам заправо размишљао су заправо били моја породица, приатељи и родбина.Сетио сам се свих тренутка поцев од мојег детињства..Први рат у којем сам уцествао па онда рођење првог сина и тако даље...Муњевитом брзином ми је пролетало кроз моји измуцену главу.Последњи минут који је злобно искуцавао крај био је посвецен зеленилу које је красило овај грешан свет око мене.Размишљао сам о детињству кад сам као дете се пео у густе гране дрвеца и тамо мастао о својој будућношћу..Нисам ни осетио кад су ме две грубе руке скинуле ланце и ухватиле за мисице и одвукли доле ка гиљотини.Народ је урлао и на све стране су летеле псовке упућене мени.Војник је процитао брзо оптужбу и пресуду..Један јак ударац био је довољан да ме оборе на колена и прислоне на хладан метал умазан многом крвљу разних дуса...Знао сам да це се и моја крв помесати са њима..Зацуо се неки звук и трассс...Све се утишало нисам ниста цуо..Као да сам летео тако је изгледало..Ништа ме није болело..Неколико секунди касније сам се појавио у прелепој долини пуној цвеца и опојног мириса који се сирио..Пролазио сам ливадом прескоцио потоциц и засао у суму...Птице су незно певале,ходао сам у сну носе неким ветром.. Нисам осецао свој ход заправо није се осетило тихо пуцкетање гранцица...Ниста ..Витка и дуга стабла красиле су крошње дрвеца јос красније..Изасао сам из шуме ..Небо је било без облака веома светло...Поцели су да навиру сунцеви зраци сијајуци тако неразговетно..Попео сам се на неку планину..Са ње сам видео лепу малу колибу и неку децу која се играју..Присао сам близе и у њима препознао моје синове и кцери..А зена која је вадила воду из бунара је била моја жена..Угледала ме је и махнула...Потрчао сам не осврћући се за собом..Сваки корак је био дуг као вецност али ипак са доцекао и насао се у њеном загрљају..Подигао сам децу и изљубио..Тек тада сам схватио да је ово РАЈ .Место на којем це наса љубав конацно досегнути циљ.         ПРИЦИЦА НЕМА ДИРЕКТНЕ ВЕЗА СА ИМПЕРИЈОМ АЛИ НАДАМ СЕ ДА ВАМ СЕ СВИДЕЛА.

2
Приче 2013 / Одг: 15-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« послато: септембар 30, 2013, 00:09:11 пре подне »
Мрак је полако падао...Јахали смо изнурени жедни и без хране,али да застанемо нисмо могли.Сваки застој би нас одвео у пропаст,наше наде и жеље би утонуле само једним застајањем.Рекао сам војнику до себе: - Колико још воде имамо?-Слушајући његов одговор био сам свестан да смо на ивици пропасти..Нисам могао да верујем да до сад нисмо наишли ни на један извор..Од нас 1000 који смо побегли из суровог заробљеништва остало је само нас 200..Наш предводник и вођа је већ данима био болестан и сви смо ишчекивали оно најгоре,јер како смо сазнали и како нам је доктор саопштио:Да су мале шансе да се извуче..Једног дана ме је позвао ка себи..Ушао сам у његову кочију и тамо затекао ужасан призор..Нас вођа јак и добар човек сада је био обичан човечуљак који није имао ни 50 кила.Та болест га је потпуно дотукла.Обратио ми се пискавим,уплашеним гласом:-Маурелије и ти и ја знамо да је крај преда мном и да одбројавам последње часове.Потера која је за нама све више и више се приблизава а ми смо удаљени од нашег циља..Сасвим је извесно да це нас стици и обрацунати се са нама..Ја нисам у стању да вас водим више.Због тога теби препуштам вођство јер знам да си ти најбољи цовек за то.Синоћ сам уснио анђеле у сну.Сасвим сам сигуран да ће мени доћи крај сваког тренутка.Од тебе очекујем да водиш ове заробљенике часно и ништа више...Мој војсковођа је израчунао да ће нас потера стићи за 5 дана..Тако да је боље да нас они не ухвате већ ми њих да сачекамо...С тим речима глава му клону на постељу а из мојих оцију искапаше 2 сузе.                                                                                                                              2                                                  3  ДАНА КАСНИЈЕ                                                                                  Сазнао сам да потеру води рођак од познатог војсковође и да их има око 500 коњаника....Распоредио сам 50 - људи иза једног врха одакле ће гађати придошлицу,они би требали да им одвуку пазњу док би се спремао главни напад...Знао сам да их не моземо победити у борби војник на војника па сам употребио мало логичнији план..Још кад смо ђахали пре 2 дана у очи су ми упала застрашујућа стеновита планина..Одмах ми је синула идеја да би чак и најмањи удар стене о стену могао изазвати огромну лавину..Поставио сам извидницу и чекао знак..Обратио сам се једном војнику:-Нека 10 људи оде на вех планине и цека знак који ће бити послат са мањег врха одаљеног 50 м од насег логора..Одавно је било вече..У мени је све висе и висе расла напетост као и у војницима...10 пута сам преслисао план и уредио га до ситних детаља..Узео сам у обзир све могуцности...Око 6 ујуутру кад је дан поцео да руди и Сунце поцело да излази иза једног брега до мог сатора је дојахала извидница.Издвојио се један војник и рекао :-Неприатељска војкса је на отприлике 2 км одавде..Ледена јзе ми је прострујала телом...Схватио сам се да се близи цас одлуке...Цим је неприатељска коњица ујахала у суму стрелци су поцели да одапињу стреле једну за другом..То их је збунило сто је осталима дало времена да се припреме за даљи ток одбране...Успех стрелаца је био фантастицан..Успели су да оборе цак 70 коњаника..Остали су кренули даље...Исцекивао сам сваки тренутак да дам глас..Када су изасли из суме и кренули ливадом дао сам знак и са преосталом војском се сакрио у склонисте..Ођедном се зацуло велико комесање а онда и велики прасак као да се небо сруцило на земљу..Земља је тутњала и подрхтавала тако да ни да стојис ниси могао...Кад се све утисало и кад смо изасли видели смо да смо забелезили фантастицан успех..Некада дивна ливада препуна цвеца постала је сада поднозје планине и гроб висе од 400 неприатељских војника..Оних двадесетак сто су остали брзо су посецени...Успео сам да одрзим рец и да спасем ове људе...Небројана пута су ми захваљивали одлазеци сада свако на своју страну у потрагу за новим бољим зивотом..Када сам видео њихова насмејана,срецна,безбризна лица тек тада сам схватио да СМО ПОБЕДИЛИ.И дан данас кад се сетим после толико година то ми навире успомене..Из мисли ме је пренуо мој млађи син ... :-Тата јел моземо да везбамо мацевање? Био сам свестан да се такав позив не одбија и излетео сам напоље заједно са њим.КРАЈ

3
Приче 2013 / Одг: 14. круг конкурса - Приче о ИО!
« послато: септембар 17, 2013, 12:07:24 поподне »
Kad ce kraj?

4
Приче 2013 / Одг: 14. круг конкурса - Приче о ИО!
« послато: септембар 13, 2013, 16:09:37 поподне »
                                                         BITKA IMPERIJE ONLAJN                                                                                               Pesacili smo 30 kilometara toga dana i bili iscrpljeni posle teske bitke,od 100 hiljada elitnih jedinica ostalo je oko 65 000 Imali smo strahovite gubitke.Kao narednik svog odreda od 5000 vojnika zaustavio sam se se sa svojom vojskom da bi prenocili u tvrdjavi Aureliji .Sutra bi trebalo da stignemo kuci i da se vratimo svom normlanom zivotu.Oko 4,5 ujutru ispred dobro utvrdjene tvrdjave cuo se neki rog nam nepoznat kad smo izvirili iz kule videli smo ono sto nas je sve uzrujalo: 10 000 nepriateljski jedinica sa 1 ovnom postrojavale su se ispred tvrdjave.Brzo sam dao naredjena i stustio se ka dvoristu.Njih 10 000 na nas sposobnih za borbu 6000-5000 mojih i 1000 vojnika koji cu cuvali Aureliju.Brzo su usmerili ovna na velika vrata tvrdjave ali i ona su odjekunula dok su se pukotine na njoj stvarale. Usmerili smo pecaljku za ovna i uz puno srece uspeli da ga zahvatimo.Digli smo ga u vazduh a onda sa neki 10 m bacili dole i on je se rasprsio.Gadjali smo iz samostrela ko ludi i bacali koplja na zbunjenog protivnika.Nisu mogli da uspostave red i tu je bilo nasa sansa.Brzo sam postavio oko 500 streleca na kule zajedno sa balistima.Nekoliko puta su odapeli strele a uspeh je bio velicanstven.Jedan za drugim padali su ko pokoseni.Ali onda na nase veliko zaprepascenje njih 200 konjanika uletelo je u tvrdjavu kroz otvorena vrata pre nego sto su ih moji vojnici zatvorili.Shvatio sam da je neko trebao da izda grad.Napravli su vrlo brzo zasedu .Opkolili smo ih na sve strane i gadjali samostrelima i kopljima.Jedan je uspeo da se probije kroz redove i pohitao je prema kapiji da je otvori.Uzeo sam koplje krenuo za njim i kad se spremao da presece uze moje koplje razorilo glavu i on je pao uz tup tresak.A onda na olaksanje svih nas cuo se dobro poznati rog.Dobili smo pojacanje u pravom casu.Dok smo mi poubijali ostalu gamad u nasu tvrdjavu je ujahao Ecije poznati voskovodja a njegovih 50 000 vojnika cekalo je ispred.Ali vesti koje nam je on saopstio sve su nas razocarale.                                                                                                                                                                                                             2                                              2 DEO. BITKA NARODA                                                                                   70000 nepriateljskih vojnika  spremalo se da iza susednog brda napadne nas 55 000.Svima nam je bilo jasno da nema bezanja i da cemo morati da se suocimo bez ikakve savezisne pomoci.I krenulo je ...Nadirali su iza brda spremno jurisajuci na nas.Odjednom strele pomracise nebo.Kako da vam opisem taj prizor?Taj prizor je licio na vihor na drvenu zavesu koja je kloparala .Strele su lupale po stitovima kao grad a koplja letela u pomahnitalom besu.Bio sam rasporedjen sa svojom vojskom na desno krilo u prve redove.Kad bi se strele nekako provukle izmedju oklopa zaculi bi se   urlici i vriska ranjenih.Moj pogodjeni konj se zanjihao.Stropostao sam se u prasinu pomaesanu sa krvlju.Kad sam se podigao video sam kako levo krilo razbija nepriateljsko sa strahovitom imperijanskom konjicom.Moje desno je slabije stojalo uzjahao sam konja pored sebe i iz krik krenuo ka bojnom polju ispred sebe.Napredovali smo.A onda kao grom iz vedrog groma video sam svog naljuceg protivnika koji mi je ubio zenu i dete sa dobro poznatim ubilackim osmehom.Nisam puno razmislajo krenuo sam na njeg svom silinom spremio sam koplje i bacio ga brze no strelu.Nikada tako jako nisam bacio.Ali moj protivnik je bio jedan od najvezbanijih vojnika u protivnickom taboru , koplje mu je prozvizdalo kraj uva.On je uzvratio sam svojim strelama vesto sam ih izbegao ali moj konj nije.Zalosno je zanjistao i polegao spao sam i tresnuvsi od pod.Shvatio sam da je ovo kraj svega i cekao poslednju smrtonosnu strelu.Video sam kako je potegao luk ali u tome su ga omeli njegovi vojnici koji su se zurno povlacili pred nasim sve brojnijim napadima.Nisam puno cekao zgarbio sam mac i jurnuo ka njemu.Jedna strela me je pogodila u rame ali ja sam samo nastavio i zario mu mac u stomak.Krv je siknula a on se stropostao iz sedla.Cast i osveta konacno su bile udovoljene.U daljini sam video protivnicke bojne redove kako se povlace i nase koji ih gone,satrivaju i ubijaju u nekom ludom besu.Noc je padala.Lezao sam u potoku krvi i shvatio da smo konacno pobedili i izborili miran zivot.                                                                                                                                                          [3                                                           3 DEO                                                                                                       Posle 2 sedmice bio sam ziv i zdrav a rame mi je zacelilo .Sa svojom preostalom vojskom vartio sam se u rodni grad sa misljom da je vreme da se krene iznova.Ozenio sam se jednom princezom koju sam izbavio iz zarobljenistva i koja mi je rodila prekrasnog sina.I dan danas posle 10 godina secam se te bitke i nase velike junacke pobede i naroda koji je vapio za slobodom.                                              .                                                          KRAJ

5
Приче 2013 / Одг: Тринаести круг конкурса-приче о Империји Онлајн
« послато: август 21, 2013, 12:48:56 поподне »
Bilo je to pre 2 godine kad sam igrao cro/srb2 ..Bio je avgust mesec,napolju 40 stepeni bazen 1 km od moje kuce al nisam ga posetio ni jednom..Zbog cega?! Zbog Imperije koja mi je usla u krv i dovidjena..Tad je bio pocetak ere imao sam oko 70,80 k bodova bio je mega blic svet i hrvati su me napadali svaki dan pljackajuci mi sve sto je ostalo u carstvu .Taman podignem tvrdjavu kao ono napad na mene i to 2..Bio sam se smorio i vec sam krenuo da batalim IO zbog toga sto uopste nisam mogao da se  razvijem ni na trenutak kad ono stigne poruka od hrvoje koja glasi ne znam bas tacno al evo:Hahah koja si budala..Eee ta poruka me je vratila u zivot trazio sam osvetu napadali su i dalje ali ja sam krenuo potajno da se razvijam u provinciji 6 onda je usledila praznicna zastita kao porucena i zahvaljujuci njoj napravio sam oko 10 k kopljanika 5 k teske konjice i 3 k strelaca teskih..Cim je istekla i zastita krenu je odmah napad (vrv su pomislili da sa stekao rese za centru tokom zastite) brzo potrosim rese mada oni i bez njih oce da me napadnu ..Kazu:nisu vazne rese vazan si ti..Neki hrvat od 50 k napada sa 50 0vnova i 3 k teskih maceva i oko 400 tovarnih kola.. Tvrdjava mi je bila 6 i onda ja sve spremin na sacekusu ne pomeram bodove i cekam i cekam kad je bilo 5 i 10 sek do mog carstva ja stavim strele u tvrdjavu on ocito nista ne primecuje i BOMMM zakuco seda je puko 1700 bodova a ja dobio cat i 170 ojnih bio sma jako srecan i naravno odgovorio sma njima mojim porukama..Onda krece drugi napad mnogo jaci od lika koji ima 100 k bodova 4 k tese konjice 50 katapulta i 100 balista i 3 k teskih maceva ..Kazem u sebi izgubicu dosta vojke al najvaznije je da cu da pobedim i o5 zakucavanje ovog puta dobijam 500 vojnih i 20 castiI tako se ja resim tih napasti jednom za svagda..Al onda dolazi fakultet 1. godina -.- I naravno u gradu sam od 8 ujutru do 4 popdne -.- kad se vratim moram da ucim i tako ja batalim Imperiju ..Sledece godine u maju neki zov me zove i zove i ja odlucim o5 da krenem ..Bio je mesec maj i nisam imao mnogo ispita a jos malo ce i raspust i odlucim da igram 4 meseca do kraja avgusta . Krenem da igram prvo u mnogo saveza dok nisam osnovo moj KingSiez savez koji je definitivno harao svuda .SerbiaMaster ,Srdjan ,I onad sve vise saveznika ..Bio je kraj ere  ali  mi smo imali skor ratova 12:1 ..Sledece godine smo krenuli zajedno pridruzila nam se i Ana ko ju svu znate kao MK110 ovde na formumu (ako je tako registrovana :D ) i nasoj sreci nema kraja..Ali o5 dolazi septembar i ja igram pimalo ali ne kao pre i o5 sledece godine krecem cro srb 6 tako da je zasigurno Imperija deo mog zivota... Kraj.Nisam mogao vise da pisem jer me keva zove na dorucak :D                                       

6
Приче 2013 / Одг: Дванаести круг конкурса-приче о Империји Онлајн
« послато: август 19, 2013, 08:56:16 пре подне »
Xxaxax Ana neverovatna si cim ti napises ovo nece niko da se javi vide da je 1. mesto tvoje :D

7
Приче 2013 / Одг: Дванаести круг конкурса-приче о Империји Онлајн
« послато: август 07, 2013, 15:50:18 поподне »
Gledam Zvezdine utakmice iz proslosti i divim se proslim generacijama kad odjednom u desnom gornjem uglu iskoci slika neke tvrdjave,zamka sta vec a iznad nje pise Imperija Onlajn..Voleo sam srednji vek i kad sam bio mali u 6. iz istorije sam dobijao nagrade na takmicenjima vezana za srednji vek..Kazem sebi sto da ne i udjem i tu krece moja strast prema igri.Medjusobna komunikacija , rang liste ,vojni poeni...Kao da je igrica krojena za mene ..Prvo sam bio po 1h,2h a onda sve vise i vise bukvalno 5 h po danu..Ljubav nije prestajala prolazi sam 100k bodova,200 k ,300 k i strast je bila sve veca..Prikljucio sam se savezu s kojima sam do kraja ere odigrao i zauzeli smo 23 mesto sto je bio veoma lep uspeh..Onda idu naredne ere znao sam kako treba da pocnem pa sam kroz nekoliko era i prestizao 1 M bodova..Napravio svoj savez upoznao nove ljude koji su mi postali kao porodica..I kad bi mi neko opet ponudio taj put izabrao bih ga .  :) Sad radnjom idemo u crosrb6..Era je pocela a sa njom i par ozbiljnih igraca da igraju ...Al oni uglavnom govore kako ubijaju dosadu dok ne pocne crosrb1 ...Igor pocinje da jede,jede,jede i jedee dijamante :) nomad_viper malo vise ratni tip jednom bitkom rastura power33 i ovaj lagano odustaje od ere iako je bio 1. .Moj savez KingSiez se drzi dobro prvo smo 8. pa 6. pa o5 malo padamo dok se na zaustavimo na 10 poziciji i ne mrdamo odatle.Poceli smo jako a sa nama i jedan poseban igrac iz crosrb2 :D Jedan od najjacih ..Nebih da se hvalim al ispod 150 dija u riznici nikad nije(za hitne slucajeve  :) ).Imamo bitke dana ogromne vojne i tako :) Sve uglavnom srecni smo ko uspesna porodica ..  ;D Veliki pozz.

8
Генерална дискусија / Одг: Kaladont
« послато: август 05, 2013, 21:16:55 поподне »
orgiJE

9
Генерална дискусија / Одг: Kaladont
« послато: август 05, 2013, 21:15:47 поподне »
naocaRE

10

1 bichboziji
2 stons13
3 majstorinho87
4 M038
5 Swaba
6 SrbHristov
7 Kbalkanika
8 Srdjan1012
9 Ivanisevic
10 St_Vujadin
11 luki.lux
12 Crvena.Zvezda
13 yoda.master
14 ivancacak
15 starca      JEDNO JE SIGURNO OVIH 15 MOMAKA CE OSTATI UPAMCENO DUZE VREME .Fantasticnom igrom,iskustvom i bez dijamanata osvojili su 8. mesto i tako ucinili nasu naciju ponosnom za sva vremena.Tu je i fantastican skor ratovanja : 12 pobeda i nijedan poraz!!!Dobro ste culi i nijedan poraz..Iz ovih 15 posebno se istakao:  bichboziji koji je sejao strah na sve strane i doprineo tome da neki igraci budu 24 h uz komp :D . Da skratimo 8. iza Bugarske i ispred brace Grka.Zlatnu medalju je osvojila Hrvatska koja je bila vrlo strpljiva i stalozena ..2 mesto Poljska mozda jedno od najvecih iznenadjena a bronza je otisla Italijanima. :D To bi bilo to. Dovidjenja .

Странице: [1]