Конкурс > Приче 2015

9. круг конкурса: Инвазија Номада ера 10 - Приче о ИО

(1/3) > >>

Martina:
ПРИЧЕ О ИО!
Тема 9. круга конкурса у 2015. години:
Инвазија Номада ера 10

Овај круг конкурса посвећен je Инвазији Номада ера 10
За више информација о Инвазији Номада ера 10 кликните овде.

No.1:
Инспирисани дешавањима у Србији око државног удара, власници ИО су одмах покренули такмичење Инвазија Номада.

Пропзиције такмичења су сличне као и код државног удара. Постоје неке хорде које покушавају да поруше ваше царство и тако вас дестабилизују у даљем такмичењу и приближавању вашем циљу да сељанима буде боље за две године.

Пре него што кренете да градите фабрике, то јест руднике, пилане, каменоломе, у којима ћете запослити сељане, морате обезбедити јаке војне снаге које ће спречити Номаде да изврше државни удар на ваше царство. За успех вашег царства је битно да привучете што више страних инвеститора (тетку из Немачке, ујака из Америке итд) који ће инвестирати у ваше царство куповином неког пакета дијаманата који ће бити на акцији.

Што више страних инвестиција веће су шансе да ваше царство напредује на међународној листи добрих владара коју прави стручан тим  ИО. Осим страних инвестиција потребно је да обезбедите да се те инвестиције уложе у капиталне пројекте као што су централизације и истраживања, а да се спречи ненаменско трошење плавих каменчића познатих у народу као дијаманти.

Циљ турнира је да се играчи одбране од што више државних удара којих ће бити укупно 26 а који ће ударати на сваких 18 сати. Ако је ваше царство јаче тако ће и државни удари бити јачи а ако успете да спречите државни удар добићете као награду приход у виду 50% реса од побијене војске Номада. Победник турнира је онај ко има највише бодова на листи успешних владара.

ИО позива племените владаре да крену храбро и одлучно у реформу свог царства користећи дијаманте и да ће им они у томе пружити сву могућу помоћ и подршку.

dadolp:
Инвазија номада

На путу из школе имао сам неки чудан осећај.Осећај новости.Путем сам пуно пута чуо реч “ИНВАЗИЈА“.Дошао сам кући и испред врата ме чекала куверта.Отворио сам је.Затекао сам се у неком другом свету,као да сам се вратио у прошлост.

Ходао сам тим чудноватим светом.Одједном сам се нашао између 4 ступа,у средини је горела ватра.Људи су плесали.Покрај тог силног весеља промарширао је конвој армије.Прво су појурили коњи,људи су почели да скандирају „ПАЛАДИНИ“.Убрзо су муњевито потрчали и мачеваоци и копљаници.Све је излегадало као бајка.Права средњовековна бајка.Наставио сам шетњу,свратио сам до тржишта у купио пар милиона жељеза и дрва,малопре ми је један рекао да се с тим гради армија и ...

Нетко ми је ставио руку на раме,био је то мој отац.У трену сам се вратио у стварност.У рукама сам држио позивни за Инвазију номада,одмах сам се сетио што је.То је турнир и један од најећих особних постигнућа које играч може да

dadolp:
Био једном један мудар,храбар али и злоћудан старац.Живео је преко 100 лета и сви су га тражили савете.Ођедном је добио задатак да мора да створи подручје и његовог владара.Мучио се,размишљао али на крају и успео.

Створео је једно подручје крви жедно,где су људи стално ратовали,назвао га је Балкански Империј.Народ се почело да одваја на скупине,једна група је увек одскакала од других,по   спремности,спретноси,домишљатоси,храбрости и много чему другом.Били су изванредни освајачи,друге су поразили кад год би пожелели.И старац је одлучио да тај народ прозове Србима,а њихову земљу Србијом.На целом свету су се одржавале игре у које се бирало 30 најбољих.Игре су се звале Светско првенство.Србија није била богата колико и друге земље али је увек показивала сложност,братство и јунаштво и били су једни од најбољих.

Након тих игара старац је организирао још једне,индивидуалне,где се сватко бори за себе и свој успех али и част својег представника,у овом случају орла.Те игре је прозвао Инвазија номада,на то такмичење су отишли најбољи срби,иако је такмичење још у теку једно се зна,српски такмичари су једни од најбољих,најчаснијих и зато браћо,главе горе и будите у свима ноћне море

SrpskiVitez007:
На пропланку покрај источне шуме стајала је коњица. Јахачи су били мирни и сталожени гледајући повремено на леви бок пешадије који се налазио са западне стране клисуре испод њих. Ту је стајао војни свирач, онај који подиже трубу и даје знак за покрет.

 Гледали су у њега али је и даље држао трубу спуштену...али онда је подигао руку, прислонио полако трубу својим уснама и дао до сада већ свима познат звук.

 Звук који је означавао почетак, исти онај звук који их је пре неколико месеци испратио у једну од најкрвавијих битака које је њихова јединица иако десеткована преживела и извојевала победу.

 Сада их је знатно мање али се не боје, једнако су храбри и поносни као и увек до сада. Са истом дозом равнодушности крећу ка номадским копљима и у сусрет њиховим многобројнијим коњаницима.


Не боје се смрти,,,не боје се да за свој грб, своју заставу и свој народ дају живот, предају своју душу својим потомцима да о њима говоре као њиховим јунацима који су животе положили бранећи њихову будућност. Не боје се, већ јуришају са мачем у руци.


Први удар је био силовит, неочекиван, доста копаља непријатеља је завршило у њима, први ред је потпуно пао у непријатељске ровове. Ипак то остале није уплашило, није поколебало...већ је у њима пробудило задњи атом храбрости и воље. Да победе да истрају,,,

Тако је и било, пробили су први ред номадске пешадије, прескочили њихове добро утврђене ровове и утрли пут јединицама које су ишле за њима....Номади су и овај пут савладани....

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна