Конкурс > Приче 2013

16-ти круг конкурса - приче о Империји Онлајн

(1/2) > >>

Normal:
У овој теми сви писци нам могу пренети своје утиске о Великанима!!

Imperator9912:
Кренуо сам са свом војском према непријатељу. Пут је био дугацак па смо морали да преспавамо а тада се чуо глас насег стражара. Ми скочисмо на ноге и узесмо саблје. Кад сам погледао са осматрачнице видео сам да нас нападају са свих страна. Брзо реко својој војсци да идемо кроз средину и да неки од нас који преживе оду својим конјима до наших савезника не обазирајући се на своје саборце који су убијени и који се нису прогурали.Кренусмо према њима кад сам видео њиховог краља.Кренуо сам према њему али сам видео да га бране нјегов одред највештијих конјаника у њиховом царству.Носили су тежак оклоп и дугачка копља и сабље.Морао сам да одустанем да одем до нјих па сам кренуо ка својој војсци када сам осетио стрелу у десном рамену извадио сам је и наставио да јасем према циљу.Одједном ме још једна стрела убоде у леђа и ја падох са коња. Непријатељи кренуше да убијају моје војнике због велике разлике у броју стрелаца.Бише се несећам ничега.Пробудио сам се везан на броду.Непријатељски краљ ми приђе и убоде ми нож у ногу и запита где се крије мој син кој је преживео и одвео мало својих поданика.Тада се у мојој глави опет пробудила нада.И одједном неки топ погоди брод на коме сам био.Нисам знао шта се дешава али сам бидео да је неприљатејски краљ одлази на полубу да види ко га је напао.После неколико минута борбе видео сам свог сина који је дошао да ме спаси.Усао је у собу одвезао ме је и реко да немамо бремена за губљење.Преузели смо брод и кренули пуном паром напред у бег јер нас је непријатељска флота јурила.После неколико сата бегства угледао сам своје савезнике како пуцају на непријатеља.Спасили смо се и унистили непријатељску флоту без које непријатељ није могао да освоји рат.У последњој битци сам видео њиховог краља извадио сам сабљу и стит и сишао са коња.Моја војска се пробила по боковима и он је почео да бежи.Одмах сам иѕвадио лук и стрелу и из првог хитца погодио га у лећа.Пришао сам му,оборио га и као додатак победи узео његову главу.

SerbiaMaster:
-"Господару. Господару молим вас пожурите" поново се чу  глас старог слуге. "Не можете побећи, то је судбина која свакога мушкарца мора задеси."
-"Али зашто баш ја? Шта сам скривио да ме тако казне?"
-"Да вас казне? Извините, али ја то не видим као казну. Оженити се царском принцезом је веома велика част. А и то је ваша дужнпст као престолонаследника царства вашео оца. Овај брак ће осигурати савез, као и проширење царства када ваш и њен отац умру. Постаћете један од најмоћнијих владара."
-"Све је то лепо и красно, али ја је још увек нисам упознао. Али сам зато чуо да јој је млађа сестра права лепотица, а уз то и паметна. Бићу срећан ако имају бар мало сличности."
-"Нека нека, биће све у реду мој господару. Али време је већ да кренемо, уколико не желите да пропустите своје венчање.

-"Пожурите! Брже! Гости су се већ окупили, и чекају млаенце да се појаве. Немојте да сувише чекају. Брже!"
-"Али не могу тако брзо. Ово одело је јако уско, тешко се крећем у њему. Нека, бар смо стигли први. Они ће доћи за пар минута."
(Пар минута касније)...
-"Погледајте! Кочије са краљевским грбом. Долазе." рече слуга са смешком на лицу. "Ево врата се отварају. Она долати."
Прва прилика која је изашла била је анђео. Витка фигура, дуга плава коса, прелепе плаве очи... Једноставно предивно.
-"Ви мора да сте мој нови рођак. Моја сестра, ваша будућа супруга, ће ускоро доћи. Пукао им је точак на колима. Извињавамо се због чекања" рече она тако љупким гласом.
-"Ах схватам. Али зашто сте дошли пре њих? Зар нисте требали заједно да дођете?"
-"Дошла сам да вас уведем у цркву. Код нас се сматра несрећом ако младожења види младу пре уласка у брак."
-"Одмах, одмах. Него, молим вас, желео бих да чујем више о вашој сестри."
-"Ох она је нежан цветак. Крхка је, молим вас чувајте је као мало воде на длану. Мало је размажена, али не превише. Такође воли и пуно да чита. Пожурите, мој драги. Морамо ући пре него што они стигну."

Прошло је још једно 10 минута. Престолонаследник је постајао све нервознији.
-"Где је? Где је? Зар није већ требала да стигне?"
-"Смирите се молим вас. Ево их долазе. Кочије су стале, сада ће доћи."
Одједном витражи почеше да подрхтавају на прозорима цркве. Сви су изгледали преплашено. Све се одједном затресе.
-"Шта је ово? Шта се дешава? Упомоћ" чуло се са свих страна.
Бум. Бум. Бум. Лупало је ритмично, као да неки див корача.
-"Ох ево је. Сада можете погледати своју младу."
Престолонаследник се окрете и погледа, и остаде без речи.

Tребало му је пар минута да дође до даха. Чуо је он да је она мало мешнија, али ово је превише. У почетку је мислио да ће морати да проширују врата цркве, али је некако успела да се провуче. Најшира жена коју је икада видео. Тресе се на све стране, лице округло, само се два ока виде, прстићи к'о ћевапчићи. Једном речју ходајућа мешина.

"Здраво колачићу" рече она задиханим гласом. "Извини што си морао оволико да чекаш али морали смо да станемо да се коњи мало одморе, липсали су. То је зато што их коњушар није често изводио, гарант. Хоћемо ли да почнемо?"
Бла бла бла, фаст фовард.
"Званично вас проглашавам мужем и женом. Можете пољубити младу."
"Цмок цмок." (фуј помисли у себи наш престолонаследник. Зар ћу морати да је гледам до краја свога живота?)
"Хоћемо ли драги мој мужу? Кочије чекају"
"Ево одмах, само да узмем неколико ђаконија да имамо шта да једемо успут, дуг је пут"
"Ох већ видим како смо створени једно за друго..."
Чим она изађе, поче он брзо погледом да прелеће просторију тражећи је. И страшно се обрадује када је напокон нађе, спреман да склопи кобни договор.

"Реци кочијашу да може да крене. Извини што си чекала, морао сам да проберем најбоља јела за моју женицу."
"Сарма? Како си знао шта је моје омиљено јело?"
"Па наравно да знам. Ти си ипак моја друга половина"
"Ох како си диван..." остатак реченице постаје мрмљане због пуних уста
"Слатка си са тако слатка са тим пуним обрашћићима"
"Хва...хва...Кљкљааааааааааа"
"Драга? Драга шта ти је? ЗАУСТАВИТЕ КОЧИЈЕ!!!"

Пола сата касније...
"Жао ми је што ниста нисмо могли да учинимо. Умрла је мистериозно..."
Сви у сузама оплакују принцезу и полако одлазе назад у замак

"Како је лепо вече" рече престолонаследник стојећи на балкону. "И даље ми није јасно како си успела то да изведеш. А још кад боље размислим, своју рођену сестру?"
"Одувек сам је мрзела. Та је знала само да једе и спава по цео дан. Ништа више. А од малена обожавам пасуљ јер је она страшно алергична на њега. Једно зрно убачено у сарму је било сасвим довољно."
"Просто генијално. Зато те и волим. Ипак мислим да ћеш бити много боља жена од ње. А и венчање нам се ускоро спрема."
"И ја тако мислим бубили"

Енд

Imperator9912:
izgleda da se vidi ko ce da uzme 100 dija

Petr0vic:
SerbiaMaster je ubica :D

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна