14. круг конкурса - стихови о Империји Онлајн!

Конкурс > Стихови 2014

<< < (2/4) > >>

AleXXX.:
Иду празници, а за њима и заштите стижу
сви у царствима економију дижу.
Напасти их нико неће моћи,
остављају брдо злата чак и преко ноћи.

Централизације нове се нижу,
паладини и фаланге полако клижу.
Слабо ће се ратовати крајем године ове
али све ће се променити 2015. нове.

Кад заштите ове прођу
освајања ће нова да дођу.
Биће битки кол'ко душа жали
ратни плен све ће да весели.

Зато драги моји ратници,
Срећна нова година и божићни празници!
Прославите празнике ове,
па да ратујемо године нове.

mrzigolo:
Нова година у Империји.....

Заштита се види на све стране,
Сваки рат је морао да стане.
Војска чека неке дане нове,
Нова година на предах их зове.

Одмах брзо и Божић ће доћи,
Заштита ће се наставити а неће ни проћи.
Опет без рата, без напада и битки,
Угојиће нам се војска, неће бити витки.

Од хране и пића, за све Великане,
Удебљаће се многи, где ће да им стане.
Улениће се, изгубити за ратом вољу,
Осетиће атмосферу неку много бољу.

Недај Боже поклона неког да буде,
За војску, ратнике, све обичне људе.
Па дићиће руке од игре, од свега,
Још ако виде и зимскога снега.
Осетиће дух празника, тешко ће да се врате,
О заштито прођи више, бројимо ти сате!

mrzigolo:
Немојте превише јести и пити,
Оставите места и за Божић залити.
Веселите се са породицом и пријатељима,
А честитајте свима, па и својим непријатељима.

Година нова и у овај наш свет ће доћи
Однети стару, уз фаланге, катарфакте, још једна ће проћи.
Долазе нам нови дани, нове битке и искушења,
И опет ће бити наше Империје, за рачунаром седења.
Нова ће бити година, али све се наставља по старом,
А ми ћемо и даље да играмо, нервирамо се, ударамо главом.

У суштини ми смо ту, играмо нашу игру и даље

И није нам битно, нова или стара, година се броји само кроз медаље
Оне мале или велике, није битно какве , идемо и играмо даље!

mrzigolo:
Цар на прозору своје палате стоји,
Размишља и у себи пале поданике броји.
Гледа у оне паладине, фаланге и катапулте,
У овнове, балисте и стрелце љуте.

Све су то прекаљени борци, много тога су прошли,
Много пута су одлазили и опет су дошли.
Док обични сељаци ишчекују годину нову,
Ове прекаљене борце сећана зову.
Њихови другови, ратници, пали у ратовима године старе,
Иако их нема, ипак за њима маре.
Волели би да су ту, да могу заједно вина попити,
Осмех или нешто више од сељанке добити.
Загрлити се, запевати уз звук трубадура,
Веселити се и причати, од јутра до сутра.

Цар то зна, и зато не чека много годину нову,
Зна да ће и нови дани у ратове да их зову.
Јер такав је овај свет, свет стреле и мача,
Живот у њему много се плаћа.

SrbHristov:
Одавно новогодишњих поклона нема за нас,
Оно од 5, па од 10 дија, па једва чекаш срећни час.
Кад је у пола цене, па си премијум узмеш да имаш за надаље.
Кад и савезном пријатељу свако сваком поклон шаље.

А сад до елите да дођеш, мораш да будеш виртуоз,
Ма нема, упропастише игру скроз наскроз,
Неки су једино тако могли премијум да буду,
Тако да ми ова игра све више личи на ову земљу луду.

Ако хоћеш да имаш, мораш да купиш, и то добро да платиш,
Оно што кажу, онда можеш кол`ко хоћеш да се клатиш.
Добро, ако више тога нема, онда да се обратимо Деда Мразу,
Да попакује сваком поклон по мери и да нагази снежну стазу.

Ево на пример ја, већ две – три ере добар сам био,
Додуше више фармао, нег` ратовао, за медаљу се борио.
Ето, освојили смо чак и злато у Такктичком свету у деветој ери,
А сви су мислили да немамо никакве шансе, да смо аматери.

Дакле, Деда Мразе, дођи у моје Царство, донеси ми само један поклон,
Велики, највећи пакет дијаманата, јер сам трошењу истих постао склон.
Ето, само то и ништа више, да имам за премијум и 10 сати производње,
Па да на миру уз пржену рибу на трпези дочекам Вече Бадње.

Навигација