19. круг конкурса: Стихови о Империји Онлајн!

[Martina]

Кутак за све песнике! 

[Mozambi]

На бојном пољу сада стоје трупе
мирно дишу,богови призваше кишу.
Кап паде на шлем једног јунака
крену битка,киша би јача као из ината.
Помешале се заставе ко на Косову пољу
јунак после оне капи,виде на шлему боју.
Боја би чудна,мирисала је на смрт
храбро иде у битку,жели да види рајски врт.
Богови се наљутише,невреме беше страшно
кумонолимбуси се спустише,ал' некако беше красно.
Tама завеја бојно поље,попут поларног снега
ратници се не боје,стреле полећу иза брега.
Падају стреле брже од магловите кише
мало ниже погоћен би јунак,ал' се брзо диже.
Само је рањен,његов мач осети јунаков бес
кренуо је на јуриш,али полако губи свест.
Морао је оставити живот на том бојном пољу
морао је да спозна ону боју,која беше хладна.
Хладна као његов шлем,на који је пала кап
хладна као овај рат,у рајски врт иде он сад.

[wolkhood]

Напољу је ветар почео да дува
по налогу, шпијун ми се мува.
Чини ми се, да је све у реду
не клижу се коњи, сад по леду.
Потковица, то је право чудо
нисам те ја правио улудо.
Непријатељ, на врата ми куца
шпијун ми се по тврђави смуца.
Прегледао, војске нигде нема
само старци под крошњом багрема.
Шпијуни сад подносе рапорте
верујем, кренуће из четврте.
Одбрана се муњевито спрема
све што треба одмах се допрема.
Сакривени под окриљем мрака
чека трубу шачица јунака.
Кад загрми труба прва
дворац одмах мора да се чува
Бедеме ће тад, стрелци да красе
коњаници предводе таласе.
Копљаници смирише коњицу
пуче шамар по његовом лицу.
Познајем га, ево ера трећа
поново, издаје га срећа.
Никако се научити неће
напад сада, ка њему се креће.
Пораз увек тешко пада души
нарочито кад ти кућу руши.

[cacetasic1]

Као црни плашт,ноћ логор покрива
свуд шатори испред ватре горе
свак се прави као да почива
ал их ноћас црне слутње море.

Ноћ пред битку, свак у својој глави
борбу води са сопственим страхом
сценарио за срећан крај прави
а суочен са могућим крахом.

Ко ће бити вера, ко не вера
ко ће јунак у страдању бити
сутра биће храбрости провера
не може се више ништа скрити.

Ко ће своме дому да се врати
ко ће пасти за темељ слободе
ко ће сутра најскупље да плати
што цареви крећу у походе.

[Petr0vic]

Срце ми је застало,умало стало...
Напад из окупљалишта на наш дворац кренуо,
Наш вођа све поцрвенео.

Милиони ката сад ка нама пичи,
Почео сам да причам оди сад чичи.
Сав сам срећан командир контру ћу да спичим,
Код мојих савезника на великана ћу да личим!

АЛ ПРЦЦЦЦЦ !

Ето ти моје воље ,
Напад истражили до главобоље,
Битка се бије,наша војска гине,све у хаосу,
све у пометњи,коњи падају,кучићи реже,
сељаци по шумама беже.

Изгубисмо битку све оде у аут,
ја реко узећу тајмаут(ОМ) .

Вођа је само мишем два пута кликнуо,
Избаци ме из савеза,ко прегажено куче сам сквикно... 

Ето испоштовао сам тему