Прикажи поруке

Овај одељак вам дозвољава да видите све поруке овог члана. Имајте на уму да можете да видите само поруке из оних области којима имате приступ.


Поруке - Mozambi

Странице: 1 ... 3 4 [5] 6 7 ... 9
61
Приче 2014 / Одг: 14. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« послато: јануар 04, 2015, 13:08:08 поподне »
   

Рождество Христово-Божић

Божић у степама.Божић стиже код Номада и њиховог цара.Стари,седи деда,најмудрији човек икада
виђен у Номадским степама рекао је једном давно свом унуку Цару,да су Скити у 8 веку п.н.е. сами
корени његовог народа.Причао је дека још своме Цару,који је још од малих ногу волео да слуша,
да трага за знањем,за уметношћу битке.Куцало је у њему храбро срце.Дакле,стари,седи деда који
беше доста мршав,меса на њему као да није било,као да му је преко костију била навучена само кожа.
Може се рећи да је у своје време био жилав младић,добар и вредан земљорадник,частан ратник
и поносан муж и отац.Старац се лаганим,не толико сигурним кораком приближавао своме унуку,сео
поред њега.Беху му мутне очи,погледа цара и поче причати причу.Драги мој,знаш ли ти да је твој
пра пра прадеда био Скит,он је сам са својом војском заузео Кимерску територију.Био је најхрабрији
вођа икада виђен у нашем Номадском корену.Ти имаш његов дар.Ти имаш племенитост,храброст,мудар си...
Немој дозволити сутра када пођем на пут без повратка да све бациш у воду.Што сејеш то и жањеш драги мој дечаче.
Цар га је помно слушао,увек је волео да чује речи тог мудрог старца.Цар му се обрати.
Деко...ти си ме научио многим стварима,твоји савети су и начинили наше царство тако јаким,
да није било тебе не знам како бих водио овај народ и војску.Због тебе ме није обузела мрачна сила,
задржала се доброта у мом срцу и светлост која обасјава ово наше царство.Нећеш ти на пут без повратка
још дуго,овај наш радостан празник,рођење Исусово ми има да прославимо као никада до сада.
Утовили смо свиње,свако домаћинство има по свињу од сто кила за Божић.Наше шуме дају добре ражњеве.
Наше жене су најлепше и најпаметније,рађају нам здраву и лепу децу,будуће јунаке и великане.
Ти знаш деко да ја тебе пуно поштујем и волим.Сада ћу позвати Мартину да нам сипа вина,то је наше
вино,лани убрано грожђе из наших винограда.Мартина молим те наспи мени и деки у пехаре црног вина.
Мартина је била председница царског послужитељства,водила је рачуна о многобројим служавкама,
помоћницама.Дека је једном рекао цару како Мартина за све ове године никада није напустила двор.
Многи племићи су долазили и тражили њену руку,али она је овде срећна а и мислим да постоји романса
са оним нашим младим момком,са оним ратником за којег се скоро чуло.Хаха деко,деко...све ти знаш,пустимо сада то
,да наздравимо,живели у здрављу,срећи и весељу.Живели сине...Мартина је за то време отишла
до бачви са вином.Када се већ указала прилика да сиђе доле,није могла одолети.Бацила је поглед на своје
плаве дијаманте.Како су само светлуцави.Мартина задржава поглед на њима још неколико тренутака.Од рођења
је почела да скупља те чудесне дијаманте.Од баке је на поклон добила свој први плави дијамант.Од тада
до дана данашњег,она их је скупљала не гледајући материјалну вредност.Ти дијаманти су давали
спокој,мир,лепоту,здравље,срећу,имали су велику моћ ти плави дијаманти.Мартина је затворила ковчег
и вратила га на скривено место.Те ноћи имала је чудан сан.Како у белој хаљини иде по пољима пшенице
и налази дијаманте,кад год би погледала кроз плави рубин видела би сиромаштво,децу која немају хране.
Тргла се из сна,попила чашу воде,било је пет сати ујутру,петлови се полако чују.Покушавала је
да протумачи сан,зашто је сањала поља пшенице и плаве дијаманте кроз које је видела сиромаштво и глад.
Била је веома интелигентна девојка.Те одлучи да за сваки Божић поклоне пар дијаманата сиромашним домовима
доле низ степу.Како је била девојка са двора,народ је мислио да је то Царев захтев,али она није марила за то.
Својом добротом је пленила а Цару су биле потребне такве особе.Позвао ју је као најужег члана породице
да са њима прослави Божић.А стари,седи дека је пијуцкао вино и ако старо лице беше...у његовим очима је тињао жар
који букну у пламен захваљујући овим срећним догађајима.Драги моји срећан сам на овај дан,срећан вам Божић
да нам народ буде радостан.Живели.

62
Стихови 2014 / Одг: 14. круг конкурса - стихови о Империји Онлајн!
« послато: јануар 02, 2015, 10:23:06 пре подне »
У царству постоји једна мистерија
на двору је присутна хистерија,
краљица је обасута бисерима,
краљ је изгубио битку,враћају га на носилима.

Гледа краљица бисере али очи пуне суза
моли се за свог краља,моли се за свог мужа.
Зима је завејала путеве флота је упола краћа
разбежали су се,од хладноће морал се не враћа.

Зашто записивати само лепе успомене
када мрачне силе долазе у светлост
изгубио је тог дана цар битку,права реткост
али његове тактике и вештине постале су уметност.

Непробојна беше тврђава те новогодишње ноћи
балисти на кулама рекоше стрелцима,Они неће проћи
скупите снагу,Номади су дивљаци,нападаће,али они неће проћи
ми смо Империјани,ми смо гарда,ове ноћи, али они неће проћи.

у царству народ поздрави рањеног краља
као да је победио,велика је његова слава.
Лече га јер медицина је заиста на високом нивоу
да већ за Божић може посветити народу снагу и вољу.

Да крене народ у шуме великог царства
да сваки дом има Бадњак,велике су шуме храста.
Воле они свог цара и царство,ниске порезе и благо
колоније и камење драго,до цара им је стало.

63
Слике 2014 / Одг: 14. круг конкурса - слике о Империји Онлајн!
« послато: децембар 30, 2014, 17:30:09 поподне »

64
Стихови 2014 / Одг: 14. круг конкурса - стихови о Империји Онлајн!
« послато: децембар 26, 2014, 11:11:45 пре подне »
Тек по нека снежна пахуља пада на крзно ратника
хладни ветар разређује крзно и доноси вест.
Стиже Нова Година,нове победе,нови тактички подвизи
Стиже Божић,нови млади ратници,осећају мирис у кадионици.

Зима је најлепше годишње доба,рече један млади Цар
али је и тако тешка,као моја војска и оклоп,они чине пар.
Тај спој на први поглед неспојив није порив
то је уникатан скуп,труба се чује,то је војни позив.

Испред Тврђаве сада су сви,копљаници у првим редовима
у средини су мачеви,дипломата их гледа опседнут Федовима.
добри беху ранчеви,бокове красе Коњаници,командир их гледа
Поносни стрелци,стоје иза свих па у даљину гледају чисто од реда.

Знају да су способни да погоде пчелицу у кошници меда
док копљаници са капије скидају леденицу,нормално од леда...
А цар гледа ли' гледа,драго му своју војску ни зашта неда.
У царству није беда и никада неће бити,непријатељ ће се увек крити.

Неки сељаци у селу су припити али радили су напорно
рудници раде пуном паром,новом и старом радном снагом
цар располаже великим благом,дијаманти су расути његовим прагом
његовим трагом требају остали ићи,ново јутро,народ буде трубе и петлићи.

На Грацком тргу пре пар година беше засађена јелка
жене је украшавају,док поред стоји бела кобила,Белка.
То је Принцезина маза,за Белку се догодине спрема војна база
али сада су сви испуњени срећом,у овим хладним данима мраза.

65
Приче 2014 / Одг: 14. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« послато: децембар 24, 2014, 12:18:39 поподне »
Божија Воља

Падају снежне пахуљице,покривају друмове.Храбри ратник корача по белом тепиху.
Његове чизме остављају велике отиске,док крзно на истим грли пахуље.
Иза његових стопа капље крв свеже ловине,упутио се ка планини где је смештено његово село.
За Божић глава породице је одлазила и ловила,како би имали свеже месо за тако велики празник.
Окупљале су се породице око ватре,атмосфера је била Хришћанска и одисала је лепотом
Божанске воље,чувара свих људи,нових принова,нових снова.Ратник је и даље корачао...
Чека га мали народ великог срца,његова жена и деца.Лани је проглашен за поглавара села,
јер његова личност одише племенитошћу,у његовим очима тиња жар,који се распламсава када је
у питању породица и народ,тај пламен топи и највеће ледене душе непријатеља.
У његовој глави су велике идеје,покушаће да прошири село да заузме још земље,још места за још
становништва,нових лојалних ратника који ће му помоћи да оствари сан...
Док се ратник кретао према планини,на путу је стајала препрека,мост који је водио преко реке,
до уског путића који се пењао уз планину,беше залеђен и клизав.Ратник је морао ризиковати
и са ловином на леђима покушати да пређе препреку мајке природе.Кренуо је полако и сигурно
ситним корацима,док његову снагу одузима терет,није желео да се одрекне хране и олакша себи пут.
Мајка природа као да већ довољно није отежала пут,посла ветар који поче да игра валцер око леденог моста.
Ратник је на моменте губио равнотежу,супростављао се,одолевао ударима ветра али плес поста бржи
у моменту ратник посрну и паде са моста.Вода беше хладна,као хиљаду ножева да пробадају његово чврсто тело.
Кроз главу му је прохујало сећање када је као мали са оцем кренуо у риболов,упао је и тада
у ледену воду,срећа у несрећи беше присебност његовог оца који га је извукао и дао му паметне
савете ако му се то још некада догоди.Још се сећао како му је отац тада рекао да је право чудо
како је преживео и да га бог воли,да је пред њим добра судбина.Мисли су се смењивале великом брзином,
покушавао је да остане прибран,ловина му беше чамац за спасавање,положио је своје снажне руке
на њу,једна рука беше на животињи друга у леденој води,ноге не осећа,сваким атомом своје снаге
грчевито покушава да се домогне обале.Та животиња му беше ослонац и помоћ,заштита уз коју је
стигао на обалу.Ратник је знао да не сме одмах кренути,поприлично уморан,извади нож и скиде крзно
са ловине,своју мокру одећу је скинуо.Крзно беше довољно топло да га остави у животу док
је ужурбано ишао уз  стрми и узак пут до села.Стигао је у село,ушао у свој дом,одао почаст животињи
која му је спасила живот и захвалио се Богу.Топлота његове жене и дома угрејала му је тело и срце.
Ратник седи поред ватре у којој беше  замишљен поглед,присећао се онога што му је отац
причао пре много година,знао је да га бог чува и да је пред њега ставио пут који ће га повести
до великог војсковође,како би своју доброту и племенитост пренео на велики народ и будуће генерације.

68
Стихови 2014 / Одг: 14. круг конкурса - стихови о Империји Онлајн!
« послато: децембар 18, 2014, 15:24:41 поподне »
Неони светле,зимски дани лете
Владаров син више није дете
постао је ратник,тактички поткован
као Катафракт потковицом,којег је јахао.

Јуришао и тренирао са њим,густи дим
и прерија,логорска ватра беше пламеном пленила.
Падају пахуљице,бели су друмови
лаган хладни ветар,пролази кроз крзно...

Ратник јаше свог коња,тражи Крона
треба му гвожђа за царство
нада се да ће Крон бити дарежљив
ратник мора бити пажљив...

Добро је тренирао да сутра поведе војску у бој
сутра ће сви видети храброст војсковође
сутра ће деца у царству газити грожђе
биће вина,ожениће краљицу и добити сина.

Долазе празници вечерас ратник слави
свети Никола чува царство,ратник је будан до касно
у касне сате обиће царство,посетити браство
и јединство,у једну царску собу сместиће слогу.

Долази Божић у дворишту двора пеће се прасе
и јагње,од ратних прихода цар може приуштити
свом народу још прасића,вина, и среће
задовољни поданици чине цара узвишеним.

Учиниће га вечним,његово име чуће се и у путевима млечним
а након Православне Нове године цар ће припојити још провинција
биће већа провизија више злата,више гвожђа и Ката..
лековитог блата,од којег војна медицина достиже висок ниво.

Ништа се у царству никад није крило,народ је знао све
истрпели су пљачке и рушења али остали одани цару
воле са његовим ликом сваку пару,и то што живе у пару
јер је најлепши народ тог царства,зато је становнишство огромног раста.


Другари срећна вам слава,престојећа Нова Година и Божић.Снага и Част! :-*  :)

69
Стихови 2014 / Одг: 13. круг конкурса - стихови о Империји Онлајн!
« послато: децембар 04, 2014, 13:39:57 поподне »
Беше Србија чврста,свет виде три прста
Наши ратници се уздигоше уз помоћ светог крста.
Бразилци су чудна сорта,победи њихова флота
Хрвати се држаше своје тактике ко пијан плота.

Тактика не беше лоша али не довољно добра
напао је Бразил брзо као кобра...
Наша Србија,наш понос,имала је ратну продорност
и у битним тренуцима присебност.

Фалила је моћ плавих дијаманата
али у нашим рудницима више их није било
барем се добро ратовало и вино пило
славило,палило се кандило...

Гвожђе се калило,непријатеља намамило
али нашим јунацима части није фалило
иза себе су остављали ништавило
Име наше земље на СП се усталило.

Погледајте све те битке,отворите очи
и начуљите уши,чућете Српске молитве
видећете Српске победе,подвиге...
Није Бразил вредан помена,једноставно има логике.

Дијаманти су вредни,те им дадоше вредност
Хрватима дадоше лењост,могли су боље
само да су успели да створе предност,у неким кланцима...
Србија беше часна,поносимо се нашим јунацима.

70
Стихови 2014 / Одг: 13. круг конкурса - стихови о Империји Онлајн!
« послато: новембар 30, 2014, 12:07:48 поподне »
Била је поноћ и сатови су стали
велики народи постадоше мали.
Видело се ко је херој прави
Чућеш Србија у свакој крошњи и трави.

Тло под којим газише наши јунаци
беше као небо,по којем газише странци.
Мала је Србија крцата великанима
све херој до хероја до небеских планина.

Веле силе беху фаворити,милионске војске
нападаше ко термити,посветише се елити
ал наши јунаци и вином припити
савладаше звери,гажени су термити.

Сунце залази,Србија полази у нови бој
неки синови се враћају,неки иду у строј.
Неке мајке већ шију одоре,знају крој
спрема се јагњетина,мирише лој.


Поново се чују српске песме
поново ратник осети укус воде са српске чесме
поново јунак гледа своју авлију
седа на пањ и сипа ракију.

ОЈ Србијо земљо мила,одбранисмо те од злих сила
наша храброст далеко се чује
за Србију неће бити кише и олује
неће змија отров да пусти,да нас трује.

Земља наша остаће где јесте...
остаће овде овај кестен,нико му ништа не сме!
Изговори јунак,па попи још једну шљиву
па седе да ужива у поветарцу и миру.

71
Стихови 2014 / Одг: 13. круг конкурса - стихови о Империји Онлајн!
« послато: новембар 21, 2014, 11:15:50 пре подне »
Остали су само сами Великани
Српски Соколови,остале ћурке и пеликани.
У брдовити Балкан,гледају медитерани
надају се победи,али нека дођу лани.

Борба за борбом а Срби све храбрији
победа за победом а Срби најсјајнији.
Обрушаваше се Колумбиске војске као звезда падалица
утихнуше код наших јунака,распадоше се као слагалица.

Опробали су се многи,Турци ширили лажне гласине
како Срби имају митска створења и остале прљавштине.
Док Турци слушају Илахије и једу мантије
наш народ се бори за част и ратује.

Самоуверени Турци...арогантни Бразилци...
Тихи Бугари...али тиха вода брег носи.
Наши јунаци преко воде ходају боси
Српски род последице не сноси.

У касне сате нашим јунацима стиже вест
Хрвати имају елитну јединици звану Кате.
Толико су моћни да их сувим златом плате
Српске војсковође рекоше мораће да пате.

Иза седам брда,иза седам мора,иза шума бора
свака кора имала је траг товарних кола.
Силне војске пролазише светом,остављаше траг
Српски орлови и соколови ће имати плен драг.

72
Приче 2014 / Одг: 13. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« послато: новембар 19, 2014, 17:23:29 поподне »

Авантуриста,писац,назовите то како хоћете.Ја ћу то назвати правим путем,Херодотовим стопама.Лутањем по империјанском свету,писао сам и упознавао
велике ратнике,записивао њихове подвиге,тактичке победе,праве владарске потезе.
Ја уствари не знам да вам причам причу,могу само да покушам да је запишем.
Ви покушајте да прочитате,па испричајте причу уместо мене.

У Долину је стигла Јесен.Жути лист паде са дрвета у језеро,које беше огледало овог Новембарског дана.
Жене перу веш на реци,која однесе новембарски лист даље низводно.
У овом подручју,на овим језерима окруженим планинама,са планина су се могле видети дивне борове шуме,
брда су се такмичила које је веће,које крије већег јунака,спасиоца Српског рода.
Светом је прошла вест о Светском Првенству,где побеђује најхрабрији народ,који осваја сав ратни плен,како би учинио своју земљу богатијом.
Срби су прихватили ту вест,не због злата,сребра,светских чуда,већ због поноса и храбрости,због части.
Наше највеће војсковође повеле су своје трупе ка Колумбији.Добијали су битку за битком,заузели дворац,славили победе,али није било времена за
опуштање.Праве борбе тек предстоје.Борбе у којима ће наши велики ратници као Темник,мајсторинхо87,ОТАЦМАКАРИЈЕ014,Валкириа...успети да продру Српски народ до трона који заслужује,до круне и поносног пехара.
Пар дана одмора.Затишје пред буру.Остали су само великани,моћно финале које нас ишчекује.Више Српских логора беше разапето у подножју брда,даље дуж реке светлуцао је пламен за пламеном,пун месец,облаци су побегли
од овог Новембарскод дана,а земља је већ довољно наквашена знојем и сузама непријатељске војске.Један повећи логор беше саздан од самих српских јунака,седели су ту јунаци које сам имао прилике лично да упознам.
Типичнимуски,Рамизин,ДЕЈАНком,Иванишевић..
У логору се распламсала ватра,окретала су се два прасета и јагње.На њиховом лицу је био осмех,уз умор који су очи најбоље престављале.
Док Иванишевић окреће јагње,Рамизин се осврну преко рамена и угледа Лакија,који је на неки начин био најбољи извиђач,међу јунацима и војском био је познат и као Срећко.
Увек се извлачио,био невидљив и неухватљив,кажу да има више среће него што је тежак.Мада то и није било тешко Срећко је био један мршав,жилав јунак који је био поткован огромним тактичким знањем.
Лаки је сео поред Рамизина,окупили су још неки великани како би чули вести о непријатељу.
Лаки:"Бразил је тренутно највећа војна сила,Артхур са својом огромном војском гази све пред собом,његова десна рука је фелих..."
Рамизин:"Онда ћемо му одсећи десну руку."
Типичнимушки:"И обезглавити ту звер коју називају Артуром."
Иванишевић:"Хаха то је тај Српски дух који ни један народ нема,реци нам Лаки какво је стање са преосталим нацијама,шта си успео још да сазнаш."
Лаки:"Уз Бразилце су ту још и Бугари,Италијани,Хрвати,Румуни,Грци...Поред Бразила мислим да ће нам највећи проблем престављати Турска.
Њихове војсковође попут метин,Беq,верти...Су незаустављиви,газе све пред собом,али мислим да имамо снагу,коју морамо скупити...Иванишевић то јагње лепо изгледа,шта кажеш да га скинемо и почнемо са враћањем снаге."

Ноћ је све даље одмицала,код наших јунака нема страха.Поносни Срби,Јаки људи,свесни да ће бити тешко,уз Српске Народне Песме,одмарају своје тело и дух.
Пун месец,беше те ноћи.Све се видело као на длану мајке природе.У ваздуху је лебдела слога,јединство,храброст,умеће,генијалност,ноте наших песама.
Причало се о тактичким потезима док већина није заспала,чекајући нову зору,ново јутро,где ће остатку света показати снагу и част.
Боље умрети на ногама,него живети на коленима.

73
Стихови 2014 / Одг: 13. круг конкурса - стихови о Империји Онлајн!
« послато: новембар 16, 2014, 15:46:23 поподне »
Још из давнина са великих планина
силазио је небески народ,као лавина.
Плела се тканина,димила сланина
расла рибизла и малина...

Српске жене,рађале су ратнике малене
обучавани су да постану јунаци,када дође време.
Мала срца постала су велика,руке довољно чврсте
да носе мач од челика,у оку је играо сјај верника.

Дошло је време,наши јунаци чврсти као стене
крећу на пут без страха и дилеме...
Пут ка Светском Првенству беше тежак
преко језера и планина,јачи беху од падавина.

Kада виде Небески Народ окружен добрим вилама
непријатељу се леди крв у жилама.
Обрушиће се наши јунаци на њих свим силама
осветлиће свет са свицима и лилама.

Дочекују зоре,уз молитве и мирис тамјана
у даљини чују мелодију народа са гајдама.
Са друге стране планине извиру заставе
Бугарске велике војске али са физичким манама.

Ветар доноси гласине,Турци прошли Италију
течно као што точи вода са славине.
Српски јунак се загонетно смеје
рече:"јели су жабље батаке,а ми сланине".









75
Стихови 2014 / Одг: 6.круг конкурса - стихови о Империји Онлајн
« послато: јун 08, 2014, 20:44:08 поподне »
Погледај царство и сокаке-нема снега
добро јутро пролећу и сунцу иза брега.
Гледа цар царство у царству жене око цвећа...
звоне звона у ваздуху је мирис пролећа,мирис свећа.

Чега се све краљ сећа,великих победа,ретког краха
војска увек иде напред до последњег даха,
кад су и губили дизали су се као Феникс из пепела,праха...
јаки бокови,јак центар пљачке и опсаде из једног маха.

Цар са балкона и одвојеног тренутка да погледа царство
врати се у двор,у двору ужурбано украшавају просторије
ускоро је рођендан царевој кћери,цару се вино долије
док гледа припреме и чедо своје да седне поред њега,замоли је.

У њеним очима је љубав и поштовање према владару
цар зна да ће за пар година ћерку оставити на олтару
предати њену руку неком краљевству,новом цару.
Краљ је добио и сина на порођају је изгубио љубав стару.

За њега сада постоје само његова деца и народ
командири и војска која се још храбрије бори
да помогне краљу у тешким данима,ноћној мори
непријатељ се боји,страх у очима их сам ломи.

Мост пред двором испраћа војску на мисију
краљ је припремио тактику има борбену визију
да би победио припремио је чаробну илузију
у сан му је дошла љубав рекла му да осваја низију.

Странице: 1 ... 3 4 [5] 6 7 ... 9