14. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!

Конкурс > Приче 2014

<< < (2/3) > >>

Mozambi:
Божија Воља

Падају снежне пахуљице,покривају друмове.Храбри ратник корача по белом тепиху.
Његове чизме остављају велике отиске,док крзно на истим грли пахуље.
Иза његових стопа капље крв свеже ловине,упутио се ка планини где је смештено његово село.
За Божић глава породице је одлазила и ловила,како би имали свеже месо за тако велики празник.
Окупљале су се породице око ватре,атмосфера је била Хришћанска и одисала је лепотом
Божанске воље,чувара свих људи,нових принова,нових снова.Ратник је и даље корачао...
Чека га мали народ великог срца,његова жена и деца.Лани је проглашен за поглавара села,
јер његова личност одише племенитошћу,у његовим очима тиња жар,који се распламсава када је
у питању породица и народ,тај пламен топи и највеће ледене душе непријатеља.
У његовој глави су велике идеје,покушаће да прошири село да заузме још земље,још места за још
становништва,нових лојалних ратника који ће му помоћи да оствари сан...
Док се ратник кретао према планини,на путу је стајала препрека,мост који је водио преко реке,
до уског путића који се пењао уз планину,беше залеђен и клизав.Ратник је морао ризиковати
и са ловином на леђима покушати да пређе препреку мајке природе.Кренуо је полако и сигурно
ситним корацима,док његову снагу одузима терет,није желео да се одрекне хране и олакша себи пут.
Мајка природа као да већ довољно није отежала пут,посла ветар који поче да игра валцер око леденог моста.
Ратник је на моменте губио равнотежу,супростављао се,одолевао ударима ветра али плес поста бржи
у моменту ратник посрну и паде са моста.Вода беше хладна,као хиљаду ножева да пробадају његово чврсто тело.
Кроз главу му је прохујало сећање када је као мали са оцем кренуо у риболов,упао је и тада
у ледену воду,срећа у несрећи беше присебност његовог оца који га је извукао и дао му паметне
савете ако му се то још некада догоди.Још се сећао како му је отац тада рекао да је право чудо
како је преживео и да га бог воли,да је пред њим добра судбина.Мисли су се смењивале великом брзином,
покушавао је да остане прибран,ловина му беше чамац за спасавање,положио је своје снажне руке
на њу,једна рука беше на животињи друга у леденој води,ноге не осећа,сваким атомом своје снаге
грчевито покушава да се домогне обале.Та животиња му беше ослонац и помоћ,заштита уз коју је
стигао на обалу.Ратник је знао да не сме одмах кренути,поприлично уморан,извади нож и скиде крзно
са ловине,своју мокру одећу је скинуо.Крзно беше довољно топло да га остави у животу док
је ужурбано ишао уз стрми и узак пут до села.Стигао је у село,ушао у свој дом,одао почаст животињи
која му је спасила живот и захвалио се Богу.Топлота његове жене и дома угрејала му је тело и срце.
Ратник седи поред ватре у којој беше замишљен поглед,присећао се онога што му је отац
причао пре много година,знао је да га бог чува и да је пред њега ставио пут који ће га повести
до великог војсковође,како би своју доброту и племенитост пренео на велики народ и будуће генерације.

SrbHristov:
Е а не да сам се фес провео за Нову, значи лудница, хаос, депресија... депресија? Ваљда се тако каже оно кад се до јаја проведеш. Са` ћу вам испричам, пазите добро.

Мислео сам да си седим кући за Нову...бате, досадило ми сваки дан тамо-`вамо да егзитујем, свако вече ми Нова Година. Реко` ћу си седим на своју гајбу, таман ћу се зезам са Имеприју... Е а навук`о сам се на ову верзију шес`. Оно екстра графика, неки звучни ефекти, онако врхунски, ал` додали пуно форе. Пази има палата, па цар и царица, па њихова деца, па дворски великани, па вештине... то ти утиче на све живо, мислим оно... цела фамилија, цела династија, и сад кад неког опалиш и он ти псује фамилију, некако ти лакше, не псује ми кеву или сестру, него ови виртуелни рођаци. Него шта сам `тео? А да...и тако си седим, кад оно око се`ам сати ме зове Дијабола, ка`е: «Ае, бате, у ову нову дискотекту, знаш ову нову што су отворили у Дурлан...Већ све почело!» Чујем оно музика грува, тцн-тцн-тцн, одма` ме адреналин ударио, реко`: «Ае убедио си ме са два реч, са` ћу дођем!»

Обуко сам ону нову кошуљу из Мартини Весто, да ми се виде мускуле, па панталоне онако мало припијене горе, па матиране ципеле, па сако, ма екстра сам изгледао. Ћале ми дао 200 мостића да си и`ам, да си трошим, да ми се нађе, и кључеве од бембаре. И тако пођем у ту нову дискотеку, а не да сам јурио, значи 200 на сат, сви стали и гледали, сви се усрали како сам га возио. И ту испред дискотеке ја направим полицајку, опет сви гледали, а ја онако излазим из кола и улазим у дискотеку. Оно унутра лудница, пичи Колонија, а девојке само мешају. Ови моји већ заузели место, већ наручили по две боце Џонија Шетача и Џека Данијела. Реко`: « Ли, супер!» Ту се изљубим с` ови моји другари, седосмо у централни део, ја на сто бацим кључеве од бембаре и најновији Самсун` Галаксу еС III Нео. Савремена дискотека, има ВиФи, па сам си одма` укључио Империју, нисам хтео да си укључујем Празничну заштиту, мислим се то је за п..чки.е. Ал` зент ми, морам да бацам поглед тако повремено. И тако један, други круг, оно већ отшила по једна флаша Џонија и Џека. А девојке тако испред нас играју, онако дигле руке у вис, фигура да се види, а ја не знам `де ћу пре да гледам. Кад прилази ми једна плавуша, ау, бате не да је изгледала. Видим смешка ми се, пружа руку, види се негована, на нокти ударила френч ноктиће, а мирише на Долче. Значи одлепио сам...значи пружа руку, пружим и ја, кад она према мој Самсун` Галаксу. Леле, не да ми направила мошу.

Реко`, шта бе ова `оће сад?
Кад она, онако се смешка као Шерон Стоун, ка`е: «Империја, а?»

Ал` ми направила сечку, ал` сам се и одушевио, реко`: «Како ти је име?»

Каже: « Хурем!»

Реко` ова ме зајебава жешће, реко` ае и ја ћу се зајебавам, реко`: «Ја сам Сулејман јбт!»

Кад она на тоуч скрин са свој френч: «Овде пише Дурланац!? Мој име на Империји је Хурем!»

Леле бате, ала ми ова плавка прави сечке. Не знам шта да мислим, ова музика дрнда, људи викају на све стране, 5 Џонија сам окренуо, и сад ми ова прави сечке са ник-наме. Реко`: «Значи драго ми је...знаш нисам узео Празничну, овде има ВиФи, па да пратим....»

Опет се она онако мачкасто смеје и вади из торбице свој Самсун` исти к`о овај мој: « Знам, и ја исто...Овде је тако досадно, хоћеш да идемо на неко мирније место да дочекамо Нову Годину?»

Ааа, ова ми само сечке прави, добра плавуша, нема шта, игра Империју јбт, ма који Клен, Дијабола и остали, реко` одо ја са њом.

И упаднемо у бембару, па код мене на гајбу, укључим онај електрични камин, наспем Сангрију и завалимо се у онај мој ј...чки двосед, а у позадину сам пустио компилацију Амадеус бенд. Ја реко сад ће се мало мазимо, кад она извадила Самсун` и поче да ми прича од Империју. Ја је гледам, ништа је не чујем, гледам мало доле, па мало горе, у деколте, па кад ме она погледа, ја је онда погледам у очи. И тако прича она, мало по мало, поче ја да је чујем. Игра Империју верзију шес` од кад је изашла, прича како брже да развијеш царство, па како коме особине да доделиш, да буду наследне, па како да поставиш одбрану...Реко ова права професионалка!...Е, нисам мислео професионалка у том смислу, него да је профи за Империју. Прича она, Амадеус бенд иде лаганица, оно почело напоље да пуцају петарде и ватормети, а ја само њу чујем. Одједном она прекиде и пољуби ме у уста, додуше без језик, и каже: « Срећна ти Нова!» Бате, одма` сам се заљубио у њу, значи флеширао сам. Са екстра рибом, која разбија Империју, сами у гајбу, дочекали смо Нову Годину у својим Царствима Империје Онлајн. Ето како сам се провео, значи лудница, хаос, депресија.

mrzigolo:
У светове Империје Онлајн и наших чувених Великана стижу празници, Нова година и Божић су ту пред капијама палата Великана широм земаља Империје. У духу празника сви владари су прогласили стање мировања у својим земљама у погледу ратних дејстава и сукоба са члановима других царских породица. Такође у складу са празницима, како то доликује Великанима, владарима царског рода, једни другима су упутили честитке за празнике.

Великан Миливоје Ристић, чувени предводник хорде немилосрдник ратника кога занимају само ратови и ратни плен, послао је цару Георгију Дивкову, владару царства које је познато по високим приходима и порезима, следећу честитку : „ Георгије, уважени фармеру, срећни ти празници и да уживаш са својом породицом и поданицима у ових пар дана одушка. Немој много да се опустиш, чим прођу празници одмах те палимо. П.С. Рекао ми је Деда Мраз, али ово ти у поверењу кажем, ако капитулираш, следеће године од њега нећеш да добијеш ништа, јер је увео нову политику поделе поклона за Нову Годину – само дечаци добијају поклоне, девојчице не добијају ништа, нека нађу другу будалу која ће да их спонзорише. „

Генерал Јурица Петронијевић, из царске породице Аксентијевић, послао је честитку Царици Катарини Јурић, из суседног царства. Честитку је послао по једном од својих шпијуна, кришом и од својих великана, а и кришом од уваженог владара Јурића : „Драга Катарина, желим ти срећне празнике, искрено од срца... теби и твојој деци, а том дебелом што само једе и седи на престолу да што пре напуни 60 година и оде у вечна ловишта, па да може овај мој цар да жени неког свог генерала ( неког лепог и паметног и храброг, овако баш као ја ) са тобом на пример, да се измире наше царске породице у новој години и да кренемо из почетка. Доста је било ратова и нападања, време је празника па у духу ових празника чекам те вечерас на истом месту да ти објасним неке ствари. „

Принцеза Жулија Ројат, из чувене породице Француских великана послала је честитку цару Михајлу Обилићу : „Монсијер Михајло, ја хтела вама честитати нову годину и празнике и рећи да сам ја, принцеза ове царске породице, овлашћена да испред моје породице одмах по прекиду празничне заштите преговарам са вама о примирју. Рат који је тренутно прекинут није у интересу моје породице и мојих пудлица да буде настављен. Тако да бих волела да за нову годину пристуствујем забави у вашој палати и да присуствујем вашој свечаној вечери на којој би могли да се договоримо око свих будућих детаља. „

AleksandarJeremic:
Снага је у вери

Голе гране крошњи укрстиле су се и ухватиле у нераскидиви загрљај. Попут младог света што на прославама и светковинама игра у заносу нагињући се час на једну, час на другу стану, шума се њише на благом поветарцу. Младић набораног чела и озбиљног израза лица спусти поглед и рукавом обриса лице влажно од снега и зноја.
Луг одјекује тупим ударцима секире. Никад као на бадњи дан младићи нису тако смерни. Када се скупе друго до граје и неваљалих, неретко и опасних игара не може се од њих очекивати, али данас има у њиховим покретима и гласу нечег дубоко продуховљеног. Једино данас они сами себе коре не дозвољавајући свом младалачком немиру да увреди празник. Величанствен је тај призор – одише снагом заједничког позива и циља. У једној вери што је деле многи живи и на небеском престолу суверено влада Бог. Младићи то разумеју.
- Није добро када се гране укрсте - тако су га старији учили – јер када стабло крене да пада немогуће је проценити на коју ће страну пасти. Може чак и да остане у дубећем положају и тада је мало шта могуће учинити.
Поред храста младић стоји и размишља. Док остали момци јурцају шумом у потрази за младицама великим тек довољно да имају пар грана и понеки сасушени лист он се намерио на стогодишње стабло – његов бадњак гореће на тргу и мора бити довољно велики.
Господару – заусти један дечак у пролазу – то вам је дрво на лошем месту. Овде је страновито и чак и да га оборимо крошњом низбрдо неокресаног га ни сто волова не може извући. Покушаћемо са неким којe је ближе рубу шуме.-
-Не не, то мора бити овај Храст. Видиш ли белег на њему?-
-Х?-
-Х као Христ. Х као Храстодар.-
-Имате право. Али, како ћемо га одвући до града. Погледајте како су се гране испреплетале, можда не успемо ни да га оборимо.-
-Оборићемо га, не брини ништа. Иди ми зови Илију.-
Дечак се повинова наређењу и потрча кроз снег. Након неког времена врати се са омаленим, слабашним и неуредно одевеним младићем рашчупане косе. Изгледао је као да се тек пробудио.
-Илија?! Јеси ли добро?
-Пааа... Добро сам. Хвала на питању. Мало ме боли глава, а и синоћ сам појео нешто пок...-
-Како да ово дрво са крошњом извучемо из шуме? – не сачека крај одговара Небојша.
Илија се загледа у крошњу, скупи очи као да нешто размишља, почеша се по бради и прелете погледом около. Затим се поносито усправи, шмркну као да тиме указује на сопствену важност и кратко изусти:
-Требаће нам све вренгије које можемо да скупимо.
Пред мрак механизам је био спреман. Користећи остала стабла као стубове Илија је конопцима направио висећу мрежу и сајлама везао Храст. Испред шуме група младића довела је волове са каменолома и чека наређење да вуче. Испод Храста Бранко Набусић и Драгоје Отресић, два најјача момка, спремају дворучну тестеру.
-Можемо ли да почнемо?- упита Небојша и на лицу му заигра смешак. Био је срећан што је успео да окупи и организује банду ветропира око задатка готово немогућег. У том тренутку није размишљао о исходу; било му је неважно хоће ли напори уродити плодом. Заједнички рад чак је и вечно незаинтересованог Илију разгалио и осоколио. Цело поподне он без предаха трчкара шумом надгледајући како његов наум напредује.
-Мислим да бисмо могли почети- одговори и са нарочитом озбиљношћу климну главом.
-Онда да сечемо. Почните.-
И тестера запева. Већ након неколико покрета Бранко и Драгоје схватише да сечиво необично лако задире у стабло. Када завршише дебло се покрену тачно онако како је Илија испланирао, обеси се о конопце и крошња га својом тежином подиже увис. Младићи га спремно дочекаше, завезаше и звиждуком јавише запрегама на почетку шуме да вуку. Волови се покренуше и стабло у водоравном положају крете преко конопаца. Сваки пут када би се крошња примакла најближој сајли почетак стабла већ је наседао на следећу. Младићи су развезивали оне које сметају и будно пратили понашање дрвета у покрету.
Унапред договорени поступак настави да се одвија и за пола часа дрво и младићи изгубише се из видокруга. На месту где је стабло посечено задржаше се само Небојша и Бранко. Храст је био шупаљ, а пањ који је остао на његовом месту изгледа је био улаз у подземну просторију. Вођен радозналошћу Набусић је морао да завири унутра, а Небојша је остао да помогне ако нешто крене по злу. Већ је падао мрак и краљ је пожуривао свог пријатеља док је он у потпуној тами посртао ударајући у предмете под земљом.
- Ово је нешто метално, неки лавор изгледа.-
-Пожури.-
-Дај ми неко светло!-
Небојша вади кремен и пружа му у рупу. Чује се кресање.
-Ау брате рођени...-
-Шта је? Шта си нашао?
-Дођи да видиш.-
Он се надвири и пред њим се указа просторија са чврстим каменим зидовима и оклопом у средини. Раскошно украшен, на слабој светлости заложене ватре изгледао је величанствено. Шлем је са уским прорезима за очи и кићанком на потику потпуно штитио главу, док су троструке нараменице, метална кошуља под грудним штитником, подлактице, појас, штитници за бутине и подколенице власника оклопа чинили готово нерањивим. Испод леве руке на поду је лежао штит, а поред десне на зиду био је закачен разним мотивима изрезбарен мач.
-Свака част, Бранко. Ово си ти нашао, твоје је.-
-Гее...р...гааа....ју.....с. Ово је припадало неком Гее'-р-Гајусу, муком прочита Бранко слова утиснута на сечиво. Сада је моје, хехе.
Стабло је стигло до обода шуме. Убрзо за њим дођоше и двојица младића са деловима оклопа у рукама. Велики шлем облетао је Бранку око главе, док је муком вукао тежак мач за собом. Испричаше осталима шта су пронашли и показаше им. Дечаци су били одушевљени оклопом, док је Илија, гледајући за стаблом које сада волови вуку по снегу, негде у свом свету конструисао кранове и скеле за највише одбранбене торњеве икад саграђене. Размере успеха који су остварили постаће им јасне тек кроз неколико година, можда чак деценију. Млади вођа ујединио је памет и снагу својих другова и постигао наизглед немогуће. Инспирисани празником они се данас нису тукли и свађали. Јединствени у вери и циљу, осмислили су начин како да помере границе остваривог, а то је рецепт за изградњу царства какво још није виђено, царства чија ће војска границе померити најдаље и чији ће се одбрамбени торњеви видети и иза тих граница.

Martina:
Направљен је други пресек. Објављена су имена победника!

Проглашење победника након другог пресека 14. круга конкурса!

Навигација