Аутор Тема: Драгутин Гавриловић - Говор упућен браниоцима Београда (1915)  (Прочитано 2905 пута)

0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.

Ван мреже Martina

  • Trusted Member
  • *
  • Поруке: 2864
  • Углед: +785/-54
  • Српски администратор
    • Погледај профил
    • http://www.facebook.com/pages/Imperia-Online
Драгутин Гавриловић рођен је 25. мај 1882. године у Чачку. Војну академију завршио је 1901. године. Учествовао је у скоро свим биткама српске војске у Првом светском рату. Војну каријеру је завршио у чину пуковника. После Војне академије је постављен за команданта 10. пешадијског пука моравске дивизије у Чачку у данашњој касарни Ратко Митровић За разлику од многих сабораца, умро је 19. јула 1945. године у Београду. Носилац је Карађорђеве звезде, француског Ратног крста као и многих других одликовања. У српској историји остаће запамћен по говору који је одржао браниоцима Београда октобра 1915. године непосредно пред јуриш у коме је и сам тешко рањен.



Датум рођења 25. мај 1882.
Место рођења    Чачак (Краљевина Србија)
Датум смрти   19. јул 1945.
Место смрти   Београд (ДФЈ)


Говор упућен браниоцима Београда (1915)



У току борби за одбрану Београда 6-7. октобра 1915. године, Аустрија је форсирала Дунав и искрцала се на делу обале који је држао 2. батаљон 10 кадровског пука којим је командовао мајор Драгутин Гавриловић. Аустријске јединице утврдиле су се иза железничког насипа на самој обали. Жестоко дејство аустријске артиљерије претворило је српске положаје у Банатској улици у хрпу рушевина, али су храбри браниоци и даље пружали отпор. Растојање између српских и аустријских положаја на неким местима није било веће од 30 m.
Непријатељу се никако није смело дозволити да утврди мостобран. Прво је у напад кренуо жандармеријски одред који упркос тешким губицима није успео да потисне непријатеља. Једино решење било је да све расположиве српске јединице на овом сектору фронта изврше општи контранапад.

Око 14.30 мајор Гавриловић је прикупио своја три вода, два вода 3. батаљона и Сремски одред и пред кафаном „Јасеницом“ издао следећу заповест:

“   Јунаци!
Тачно у 15 часова непријатеља треба разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао.
Војници! Јунаци!
Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје.
Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!


Уз громогласни поклич српски војници су кренули у контранапад. Међутим, снажна ватра аустријских јединица на насипу подржана ураганским дејством аустријске артиљерије одбила је и овај напад. Мајор Гавриловић је тешко рањен.
Жестоки напади српске војске су се наставили све до сумрака. Аустријски положај на насипу је био угрожен и само је ноћ спасила аустријске јединице од пораза. У току ноћи 7-8. октобра Аустријанци су наставили да пребацују појачања преко Дунава.
Између 8-9. октобра јединице Комбинованог одреда више нису браниле прелазе преко Саве и Дунава већ су се извлачиле на резервне положаје. Аустријске снаге су 9. октобра 1915. године истакле Аустро-угарску и Немачку заставу на згради Старог двора.

Пуковник Гавриловић је после капитулације у Априлском рату одведен у заробљеништво. И заробљеништва се вратио тек 1945. тешко болестан. Умро је 19. јула 1945


''Браћо, силна је војска на Косову... Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака. Не дајмо да нашом земљом гази туђинска нога... Ал' кад се облак туђински надвије над српским кровом, сви се ми опашемо и намажемо опанке. Сви. Пољуби младу, благослови децу, прекрсти чедо у колевци па у бој.... Силна је клетва нашега честитога кнеза:

Ко не дошо у бој на Косово од руке му ништа не родило...

Тешко оном на чију се главу сручи презир рода рођенога, предака и потомства. Од тога горе казне нема! Рођени моји, браћо моја, војници, јунаци...

Ваши животи више не постоје. Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања . Нико се од нас више неће вратити. Много ће мајки обући црнину, много ће удовица расплести косу, много сестра изрезати лица, али победа ће бити наша. Зато што је правда на нашој страни. Бог је на нашој страни. Наш народ је уз нас. Непобедива је она војска која уз себе има свој народ. Изникла из народа.

Синови моји, соколови моји, не будите срца удовичка, но будите срца јуначкога. Нема тога што се не може приложити на олтар отаџбине, нема цене кад је образ и част отаџбине у питању. Рођени моји, ако неко хоће да нам оџаке погаси, отме гробове и преврне колевке, за њега нема милости!

Према непријатељу будите немилосрдни, према заробљенику милостиви. Важније је чојство од јунаштва... Свакоме коме је до српске земље добиће је - пуна уста! Рођени моји, пред нама је неизвесност, непријатељ, глад, смрт, али час коначне победе је близу. Ми своје не дамо. Туђе нам не треба. Ништа није драже од Србије. Зато напред у славу! За отаџбину, за православље. За крст часни и слободу златну. У бој, у слободу у смрт!''


U boj na Kosovo monolog † † †

Драгутин Гавриловић


Martina
Srpski Community Manager

Кликните овде како бисте прочитали правила форума и  овде како бисте видели ко може да вам одговара на питања. Молимo, немојте пријављивати играче јавно већ слањем е-поруке на support_rs@imperialsupport.org