Година је 2013. , месец јул...трећи дан Светског првенства Империје Онлајн. Грозница тресе српску породицу Миливојевић у Београду. Прецизни да будемо не тресе целу породицу, већ сина јединца Петра, двадесетосмогодишњег вечитог студента Економског факултета, момка кога отац Мирослав и мајка Светлана свакога дана питају исто "Када ћеш завршити факултет? Када ћеш престати да блејиш у компјутер сваку ноћ? Када ћеш се оженити да и ми дочекамо да шетамо унуке? " .
Како изгледа разговор чланова породице Миливојевић треће јутро од почетка Светског првенства уз јутарњу кафу? Хајде да чујемо...
Отац Мирослав: "Светлана, опет си мени дала слатку кафу, као да сам сркнуо отров."
Мајка Светлана: "То је Перина кафа, где трчиш први да узмеш кафу, тако ти и треба, остави дететову шољу!"
Репрезентативац Пера: "Јутро народе."
Отац Мирослав: "Мислиш подне ранораниоче, опет си блејао у оно твоје сокоћало целу ноћ?"
Репрезентативац Пера: "Јој матори немој да ме смараш свако јутро мајке ти, пусти ме да попијем кафу с миром!"
Мајка Светлана: " Перо сине, је ли ти колоквијум данас или сутра?"
Репрезентативац Пера: "Кево сутра је, али нећу изаћи, не могу усред светског да се бакћем са тим, после светског ћу то да откачим. "
Отац Мирослав ( узима даљински, шалта канале на телевизору, тражи утакмице, ништа му није јасно ! ): "Какво светско овај помиње, Светлана! Перо јеси ти почео да се дрогираш, о каквом светском ти причаш, нема нигде никакве утакмице???!!!!"
Репрезентативац Пера ( отпија гутљај кафе, пали цигару и смирено одговара ) : "Има ћале, не знаш ти ништа, твој син је репрезентативац Србије и боље би ти било да ми данас даш 100 евра да узмем пакет дијаманата да могу нешто да урадим тамо... ако остваримо успех поред оних Бразилаца и Бугара можда будем ишао и у Софију. Ако даш кинту повешћу те са собом. "
Отац Мирослав ( хвата Перу за руку, загледа му вене, унео му се у лице и гледа му очи ) : "Јој Светлана, увек сам говорио да се само плашим да ми син не буде педер или наркоман, педер није, али за наркомана нисам сигуран. Нема ништа по рукама, мада ова данашња деца и не знају да се боду него шмрчу, куку мени шта ме снађе! Чујеш ти њега, он репрезентативац! Шта користиш мајмуне један! Сто евра! Даћу ти ја сто шамара магарче и Бразилце и Бугаре само да узмем неку мотку! "
Мајка Светлана: "Перо сине, немој да те бије овај, лепо реци твојој мајци шта узимаш, ти знаш да мајци можеш све да кажеш? "
Репрезентативац Пера ( гледа ћала који је побеснео и већ спреман да га баци са петог спрата зграде из стана у којем живе ): "Ћале каква дрога, дођи овамо самном у собу да ти покажем о каквом светском причам, немој одмах да скачеш, дођи овамо!"
Отац Мирослав и син Петар, репрезентативац, одлазе у собу и седају за комп... остали су тамо више од сат времена.....
Сутрадан....
Пера зове маторог на мобилни:
Пера: "Ћале, јеси одрадио шта смо се договорили?"
Отац Мирослав: "Јесам Перо, ево центра 10 ти је покренута и дигао сам ти архитектуру, реци ми шта су ова чуда, видим да неки Бразилци имају нека чуда, хоћу да и ми то имамо."
Пера: "Их ћале за то требају дијаманти, то ти је оно што сам ти причао, ту у менију премијум... "
Отац Мирослав: "Светлана! Дај ми картицу тамо испод душека, морам да купим дијаманте! Перо, ја ћу да нападам ове Турке сада, пуни су сировина...ајде чујемо се после...Светлана дај ту картицу више шта си зинула у те турске серије који ђаво пожури мало хитно је! " ( прекида везу )...
Пера: "Ало ћале, не дирај Турке,,,ало, ало......"