2. круг Приче о ИО!

Конкурс > Приче 2015

2. круг Приче о ИО!

<< < (2/5) > >>

ELEMIRAC:
Постојао једном један цар,цар који је имао најбоље вештине ратовања.Умео је да освоји по три четири царства у једном дану.Иако су га красиле неописиве вештине ратовања,особине које би га чиниле човеком нису ни постојале код њега.Цео свет га је знао као највећег тиранина,таквог га је познавала и његова породица.Цар је имао три сина,двојцу који су јако личили на оца и трећег њамлађег који ни мало није потсећао на свог оца.Њега су красиле особине љутскости,никада није хтео силом решавати проблеме.Као такав,претстављао је проблем свом оцу.Једне вечери отац реши да убије свог најмлађег сина,изабра он четири најбоља војника и даде им задатак да до свитања убију младог принца.Међутим та четири војника беху више лојални младом принцу него цару,и уместо да га убију,они заједно са њим побегоше из царства.Млади принц са своја четири верна пратиоца склониште нађе у далеком поларном царству.Када је цар то чуо,он се упути са свом својом војском тамо,али како је водио енормну количину војске тамо је успео стићи тек за дуге четири године.За то време млади принц наврши осамнаест година и пошто владар поларног царства није имао наследнике одлучи младог принца поставити за новог владараpa поларног царство,тим чином млади принц од старог владара преузе вештину 'подизања морала' а како је за четири године које је провео ту успео усавршити и своју вештину 'маневрисања' он постa први владара који је икада користио две вештине.Када је дошао тренутак битке,млади принц или како су га касније прозвали 'Владар Мирног Мача' стаде на зидине свогa царства и погледа војску свога оца,наспрам његове та војска је била далеко већа,али као што сви знамо,'бој не бије свијетло оружје,но бој бије срце у јунака'.Вођен овом милси Владар Мирног Мача не устукну пред огромном војском свога оца него подиже свој 'Мирни Мач' и узвикну 'ЗА ПОПЕДУ САДА ЈАШИMO ПРАВО У SMRT' на шта војници одговорише 'У СМРТ'.Битка је трајала пуна три дана,али на крају Мирни Мач би прекривен крвљу тиранa.Овом победом 'Владар Мирног Мача' доказа целом свету да не постоји не победив противник и да не постоји најбоља вештина вештина,него да је свака вештина достојна имена 'ВЕШТИНЕ ВЕЛИКАНА'.

SrpskiVitez007:
:) Царева кћи(први део) :)

У далеком царству са своја два брата живела је једна принцеза. Од малена је била другачија. Док су се друге девојчице из двора играле луткама она се играла дрвеним штапом и коњићем. Била је очева миљеница јер је волела да слуша његове приче о витезовима , ратовима и његовим пустоловина, из млађих дана. Некада је тако само седела и слушала га непомично и јако концентрисано по 2,3 сата, зато ју је краљ највише и волео. Међутим, њена мајка, краљица и није баш волела то. Није јој се свиђало да њена једина ћерка, будућа принцеза више воли оклоп од хаљине или лук и стрелу од лепезе. Како је принцеза све више расла то ју је мајка све више припремала да буде принцеза, учила ју је манирима, како правилно да једе, да се облачи..Међутим, свакога дана принцеза је имала и мало слободног времена. Одјахала би у шуму на свом коњу и тамо би гађала из лука и увежбавала своје вештине маштајући о томе како ће једног дана и она учествовати у некој великој бици, као што су оне о којима јој је причао отац док је била ма, иако је знала да је то само пуста жеља која се никада неће остварити. Ускоро се ближио и њен осамнаести рођендан, дан када долазе просци са свих страна царства да се такмиче у разним дисциплинама да би освојили руку краљеве кћери и наравно сав мираз који иде уз њу.Дуго су се у двору сви ужурбано припремали да обележе тај велики дан, припремљена је велика церемонија, каква доликује једној принцези, краљевој мезимици. Коначно је дошао и тај дан, јутро је почело нормално, краљица говори принцези како да држи прибор док доручкује и прича јој да никада неће бити права принцеза ако је не буде слушала. Пред церемонију краљица ју је обукла у најлепшу хаљину коју је имала, принцеза је изгледала прелепо и одрасло. Када су је удварачи видели сви су заборавили на мираз и заслепљени њеном лепотом одма кренули да се такмиче. Веселило се и пило,а нарид је уживао у бесплатној храни и пићу гледајући надметање витезова. При крају такмичења било је нерешено између три удварача. Они су требали да се такмиче у последњој дисциплини, гађању луком и стрелом. Први је био очајан, други близу центра а трећи право у центар. Принцеза не желећи да се уда за њега узе свој лук и стрелу и седећи , из ложе погоди центар тако што је пробола стрелу трећег удварача. Мајка ју је одмах ухватича за руку и одвела иза шатора док су јој краљ и остали тапшали. Краљица ју је јако изгрдила, а принцеза у налету беса поцепала хаљину и рекча да неће да се удаје. Краљица јој је на то рекча да је она принцеза и да су таква правила.Принцеза јој је псгпвприла да онда не жели да буде принцеза , узјахала свога коња и отишла далеко од царства..

Beloglavi.Sup.:
Вештине великана.
Док је стари цар лежао у постељи његов млади син уживао је у изобиљу и свему што је желео. Физички је личио на свог оца,нарав је имао на своју покојну мајку,царицу. Знао је да му је отац болестан али не колико озбиљно. Старог цара је стигла старост и ухватила јака грозница. Пред страшан догађај млади дечак је разговарао са својим оцем. Било је то пар речи уз сузе, савети који ће му остати у мислима целог живота. Током тешке ноћи цар је преминуо. Да би се избегао распад и парчање царства,два дана после смрти свога оца млади дечак је крунисан и постављен на дужност. Он,наравно,није могао да влада па су окупљена три намесника који ће га мењати до његовог пунолетства. Живот му се променио из корена и он постаје доста озбиљнији. Често размишља о својим родитељима али зна да је царство сада њему у рукама,и да све од њега зависи. Унајмљује највоље светске гувернере,генерале,војсковође,филозофе,реторичаре,учитеље...Све у циљу стицања вештина ратовања и управљања царством изузев оних талената које већ имао и које је наследио од својих родитеља.Годинама и годинама он је учио,радио,вежбао и тренирао. Повећавао своје вештине на већи ниво. Није могао да чека својих осамнаест година и већ са шеснаест збацио намесништво уз помоћ своје личне гарде и преузео власт. Добио је заклетву од војске на верност и био је спреман да ствара историју о којој се и данас говори.

Martina:
Проглашење победника након 1. пресека 2. круга конкурса!
Кликните овде!

djole44:
Био једном један цар. Он је био највећи мећу великанима и имао је најбоље вештине. Био је толико сигуран у себе да је и био генерал у одбрани, иако је ретко нападао и имао мало војних вештина. Једног дана из далеке царвине кренуо је генерал са огромном војском у напад. Одбрана се спремала. Балтисте су регрутоване и стављене у тврђаву, а остатак војске на поље. Све сировине и злато су послате у другу провинцију. Војска се приближавала царсту... шпијуни су послати и успешно су се инфилтрирали међу непријатељску војску. Тада је у царству настао шок! Војска је била огромна!!! 100 000 паладина, 150 000 елитних стрелаца, 200 000 фаланги и јос много њих!!! И цар је имао добру војску, али ни приближно такву. Царски математичари су почели израцчнавати резултат битке... Нажалост резултат је био пораз у одбрани... Цар је пуно жалио то зашто није правио зидине и тако се заштитио од напада.Цар је већ наредио да се војска повуче, али у задњем тренутку дошао је један млади ратник. Он је имао невероватне вештине које је стекао у свим својим борбама... Имао је вештину цувар тврђаве, његови говори су повећавали морал војника, и његове паметне идеје су дозволиле да се у гарнизон може ставити још балтиста... Али имао је још једну вештину, која се све до тада поаказивала бескорисном- убица генерала. Цар је неимајући другог решења одлучио да постави њега за генерала у одбрани. Резултат се одмах поправио, али је опет у пола случајева показивао пораз... Битка је ускоро почела, нападачка војска се брзо пробијала кроз одбрану под вођством њиховог генерала... Тада је изненада и ни од куда излетео млади ратник и напао противничког генерала. Дуго су се тукли и на крају је противнички генерал оборио нашег јунака на земљу. Спремао се да зада коначи ударац, али одједном је млади ратник подигао свој мач и познавајући древну вештину убица генерала, пробо противничког генерала кроз срце... Нападачка војска је изгубила много морала и разбежала се.Цар је као награду дао младићу своју кћер за удају и подигао му велики споменик који су могла видети сва околна царства. Споменик је назван ГЕНЕРАЛ и још дан данас скраћује обуку војске за 10%. Убрзо после тога цар је умро и поставио младића за место цара и он и царица су живели срећно до краја живота...

Навигација