Конкурс > Приче 2015

1. круг Приче о ИО

<< < (5/5)

ELEMIRAC:
На далеком северу живело је познато варварско племе 'Трговци робљем',док су на крањем југу живели 'Освајачи' а између севера и југа налазило се племе под именom 'Разарачи'.То су била три најсвирепија племена на свету,једно племе је могло поразити читаво царство.Ти племенима су управљаља три најсвирепија ратника тога века.Зарад мира у њиховим племенима били су склапани бракови између принчева и принцеза различитих варварских племена.Све је ишло својим током,док се једног дана млада варварска принцеза није заљубила у принца 'Северног царства',млада принцеза је била толико заљубљена да је једне ноћи побегла у 'Северно царство'.Када је за то чуо њен отац био је веома разјарен и позвао је вође остала два племена да му се придруже у походу на 'Северно царство'.Цар сверног царства је молио варваре за опроштај али они нису хтели ни да чују,желели су да спале царство до темеља.Цар је пре почетка битке кукавички побегаo,а њего место заузео је његов син.Он се није уплашио варвара него је поставио стреле на бедеме а копљанике коњанике и мачеваоце извео испред капије и командовао 'ЗА МНОМ'.Била је то јако крвава битка у којој је победу однело 'Северно царство'.Губитци су били велики,али уз помоћом блага које је било пронађено међ варварским зидинама,губитци се успешно покрише,а млади цар ожени варварску принцезу и заједно са њом створи свет у којем су сви народи срећно живели.

SrpskiVitez007:
Чудна је јесен то била. Свега се сећам као да је јуче. Као и обично враћао сам се кући са посла. Био сам шегрт и изучавао сам трговину у занатској радњи пријатеља мог оца, мајка ми је умрла још кад сам био мали. Међутим тамо нисам био баш пожељан. Када сам дошао кући отац је поново био пијан, и у изливу беса ме је избацио из куће. Нисам имао где да идем,одлучио сам да одем у суседни град. На путу ка тамо сам пролазо кроз шуму, било је глуво доба ноћи. Стално ми је изгледало као да ме неко прати, био сам близу изласка из шуме када ме је неко напао, било их је 10-ак, једино чега се сећам је да сам добио јак ударац у главу и да сам се сутрадан пробудио у кревету у некаквом кампу. Схватио сам да су то варвари, затим сам видео како ме она 10-орица служе.Били су кажњени од стране њиховог вође што су ме напали јер како он каже 'није часно борити се 10 на 1', тада нисам ни слутио шта ће се све издешавати нити колико ћу тамо остати. Током дана ме је варварски вође позвао код њега у шатор. Видео сам да је врло мудар и паметан, а и дружељубив. Убрзо ми је постао пријатељ. Јутру сам рано устајао и помагао осталима на пољу око послова. Током дана сам био са мојим пријатељем. Често смо се такмичили у стрељаштву, увек ме је побеђивао, био је најпрецизнија особа коју сам познавао. Пили смо чајеве и разговарали. Након месец дана тамо сам почео да схватам менталитет варвара и њихов начин понашања, постали су ми нова породица. Све је било добро док након 3 месеца нису кренули у походе на нове територије и богатства. Након завршеног кошења траве сам био код мог пријатеља и уз уобичајену шољу чаја од нане разговарао о том походу, рекао ми је које ће место напасти, то је било село где сам ја живео, покушао сам да га убедим да не чини то али није хтео ни да чује, желео је ту територију због тога што је богата рудама гвожђа. Чак ме је и поставио да водим напад. Сви су у кампу били ужурбани, спремали су се за напад. Око 2000 нас је кренуло на коњима ка циљном месту. По плану ја сам требао да на дати сигнал поведем војску напред и било је веома важно да то урадим са правим тајмингом. Када сам чуо сигнал нисам наредио напад, већ сам повукао војску. Варварски вође се тада разљутио и избацио ме из племена. Схватио сам да иако сам веома сличан са варварима имам једну велику разлику, не могу да убијам невине људе из сопствених разлога. Отишао сам назад оцу, када ме је видео био је пресрећан, мислио је да се никада нећу вратити. Рекао ми је да му је јако жао због свега што се десило и да се то више неће поновити. Оцу сам рекао да знајући свог пријатеља очекујем да ће ускоро напасти. Цело село је било обавештено. Жене су са децом отишле из села а ми остали, око 700 нас смо спремили заседу. Са обзиром да сам знао тактику варварског вође и да су бројчано три пута јачи а још и на коњима, одлучио сам да клопку поставимо на једном малом брду где ће све њихове предности бити знатно умањене. Клопка је била постављена и чекали смо. Док су се пели уз брдо скотрљали смо камење ка доле и залетели се иза њих, битка је почела, ја сам био очи у очи са мој пријатељем , варварским вођом. Борили смо се дуго, коначно ме је оборио. Међутим тад је схватио колико је његових војника погинуло и да ће изгубити битку, поштедео ми је живот и повукао се. Након тога нас више никада није нападао...

Martina:
Проглашење победника након 4. пресека 1. круга конкурса!

4. Пресек: 25.02.2015.

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна