Конкурс > Приче 2013

Трећа недеља конкурса!

(1/2) > >>

Normal:
У овој теми сви који су заинтересовани, инспиративни могу да поставе своје ''извештаје'' за конкурс...  ;)

HuligandzaCorleone:
Свиће још један дан.Онако сањив устајем из кревета и прва ствар коју радим,укључујем компјутер и Империју.Моји савезници су већ будни и договарају се коме ће следећем да објаве рат,али мени је главна окупација освета играчу Магром,играчу који ме је нападао када ми је било најтеже,и због тога ће моја освета бити страшна.Шпујунирам га,ни не слутећи да он ради исту ствар,и кроз пар минута видим његов напад.Шаље 200к катафракта,мислећи да ми је оно сва војска у главној провинцији,али се преварио.Сва срећа па ми је колонија близу.
На лицу ми се појављује огроман осмех,али знам да још ништа није готово.До напада има још 17 минута,планирам време и колико војске да му поставим,на тачно 10 минута шаљем војску из колоније,војска ми се враћа 5 секунди испред њега,ваљда неће видети.Не трошим ресурсе,трудим се да не види да сам онлине,нестрпљиво чекам исход овог напада...минути пролазе,а нервоза је све већа,срце убрзано куца,почињем да гледам да ли сам све добро одрадио,радим симулатор изнова и изнова,а он увек показује моју победу...још 20 секунди.Не смем ни да гледам ,мислим у себи,како буде биће,напад је све ближи и БУМММ...појављује се црвена коверта.Отварам је и сав срећан скачем јер видим да сам га убедљиво добио,а самим тим му се и осветио.Две муве једним ударцем,освета и можда чак и медаља.Дан није могао боље да почне.Сад видим да је ово један од разлога због којих играм ову игру већ три године,ово узбуђење ме вуче да је играм све више и више!

GRIFIN1:
Tražo si nešto na netu, bilo je to davno. Šta je ovo? Hajde baš da probaš. Ime i lozinka? Daj nešto bezveze samo da baciš pogled na igricu. Pojavi se neki deda, te uradi ovo, te napravi ono. Malo je bio dosadan i taman da prekineš, on se izgubi. Prvi dan, drugi dan, peti, treći...Pa i ovo nije loše. Posle par dana stigne ti poziv u savez. Koji su sad ovi? Prihvatiš poziv, dosadno je kad si sam.„Zdravo drugari“ kažeš im, „poz“ kažu oni. Kreneš da se dopisuješ na tribunu, pokazaše ti kako da igraš, kako da napadaš i kako da se braniš. I sve ti uz šalu, da ne kažem zezanje. Nedelja jedna, nedelja druga, peta, treća... Druženja postaje intenzivnije, a samim tim i igranje. Bitke jedna za drugom. Ratovi svako malo. Društvo sada već polako postaje kao porodica. Dišete ko jedan, u borbu ko jedan. Ne poznaješ lično nikog, ali srce mi bije za svakog od njih. Šalješ im vojske u šetnju kad nisu tu i organizuješ kontre ako neko krene na nekog od tvojih. Era prve, era druga, treća, peta... I dalje si tu.
Naravoučenije teksta. Pažljivo birajte ime i lozinku. Možda se zadržite duže nego što ste mislili ;)

SAJONAC:
Da li ste culi za Dolinu Starog Katafrakta? To vam je dalje od najdalje kolonije. Dalje od Šume Prokletih i Usamljene Tvrđave. Kada se pređe preko vrha palnine Aiwa. Tamo postoji jedna mala zaravan gde smo se sakrili kada su nas napali _Blood_ Ne povlačimo se, ali treba znati kada ne ići u rat. Izgubili smo nešto vojske u povlačenju, nije strašno.
U tu dolinu odlaze stari katafrakti kada ih vreme pregazi i umore se svih tih bitaka i ratova. Ulogorili smo se i sate provodili pored vatre čekajući da se rat završi. Ipak, nismo se svi iz saveza povukli ovde. Neki su raspustili vojsku, a neki su se snalazili kako su znali. Samo da im niko ne uhvati vojsku. Ostavili smo izvidnicu na vrh planine Aiwa za svaki slučaj. I sve je izgledalo sigurno i da nemamo razloga za preterani oprez. Međutim, preko noći, neprijateljski špijuni neprimećeno su se spustili u kamp. Svi su spavali i naravno niko ništa nije primetio. Laka meta. Neprijateljska konjica, kao furija, sjurila se u dolinu. Topot kopita probudio nas je i izgledalo je da nam nema spasa. Sve se odigravalo munjevitom brzinom. Posle nekoliko napada kamp je potpuno uništen is vi smo krenuli ka svojim tvrđavama, jer je od naše sigurnosti ovde nije ostalo ništa. Pri povratku, deo vojske je dočekan na mač. Zasede su dobro postavljene i nije im bilo spasa. Nemamo više šta da izgibimo, okreći vojsku i u napad. Protiv njihovih najjačih nemamo šanse, ali zato ovi slabiji će da plate. Izbegavajući jače i udarajući slabije približili smo se u poenima. Napadali smo se kao da sutra ne postoji. Ko će koga uhvatiti u raskoraku. Nekoliko vezanih pobeda i skoro da smo ih pobedili. Ali samo skoro. Sudija svirao kraj. Pobedićemo drugi put. Sad kad nam znaju odstupnicu, nema nazad. Mač u ruke, na konja i napred.

Mozambi:
Bio je sa nama dva meseca,ministar spoljnih poslova,covek kojem smo slepo verovali,
sve nase poteze,nase planove on je znao,teske ratove sa nama je prosao,ali ipak..ipak..
on nas je izdao.Ni slutili nismo da je on spijun,nismo mogli da verujemo kako nas je obmanuo
i usred velikog rata nasim najvecim protivnicima je davao informacije,stanja vojske raznih nasih
casnih vladara.Posle rata napustio je savez i pridruzio se neprijatelju,bez trunke stida,bez reci..
Izgubili smo rat.Poremecena je cela koncepcija i sustina naseg saveza,pitanje je kome mozemo verovati?Nas hrabri i casni vodja nam je ulivao nadu za boljim sutra,govorio reci koje su nas smirivale.."Ono sto nas ne ubije,to nas ojaca!" Jedan izdajnik,jedan..dovoljno je reci spijun,jedna rec govori vise od hiljadu.Od rata je proslo 7 dana,smiruje se polako situacija u savezu,smejali su se neprijatelji,podsmevali nasem poverenju coveku koji je to poverenje izdao..punih 5 dana,za to vreme vodja je samo sa tri coveka kovao plan..plan osvete.
Proslo je jos 7 dana a vodja je svakog vladara posebno ispitivao,nedostajalo mu je poverenje.
Napokon posle vise od dve nedelje,svi clanovi naseg saveza su se slozili i glasali za osvetu,posecivani su hramovi,odrzavane molitve,saslusane su bile sve ideje i sklopljen je mozaik,skovan je plan,neprijatelj ce goreti,a spijun i njegovo carstvo...
vise nikada nece moci mirno da spavaju,gorele su i gorece kuce,tvrdjave,narod ce biti okovan lancima.Vreme je za osvetu.
Negde oko 2 sata posle ponoci u gluvo doba noci gde se mogla cuti tek po koja sova,objavljujemo rat,spremamo se..vojske se okupljaju,konjanici,kopljanici,macevaoci,strelci..opsadne masine..narod je u sklonistima.Ranom zorom,petlovi probudise cara..koji je ipak sklopio oci na deset minuta minuta..sanjao je pobedu,sanjao je osvetu..
svi vladari,clanovi saveza,ujedinjeni bdeli su cele noci..i cekali rat! Rat od kojeg se ledi krv u zilama,dobro protiv zla.Vodja Loter naredjuje 8 napada od jednom na naseg skorasnjeg saveznika,a sada naseg neprijatelja..Niko nije znao da je vodju najvise bolela izdaja Renea,on ga je postavio za Ministra Spoljnih poslova,uvek mu je pomagao..i stitio ga..
Ja saljem napade na njihovog komandira,mnogobrojna vojska mu je na polju..lici mi na zasedu..ali ne mogu podneti da ne napadnem,i unistim ih sve,zbog izdaje,zbog podsemavanja,zbog toga sto nisu casni..saljem duplo vise vojske,trebace mi sreca ali kazu da sreca prati hrabre.Tako je i bilo unistio sam ga,stekli smo veliku prednost,vodja je popalio i sravnio izdajniku,
sve provincije,nasi komandiri su takodje popalili ostale..uspavali su se,nisu bili tu..kada su onako lenji ipak ustali, i videli sta se desilo..mogu samo da kazem da ne verujem da su se osecali dobro,ni malo dobro..rat je tek poceo..
Pokusavali su sa njihovim napadima ali su bili bezuspesni,do kraja rata smo ih unistavali iznova i iznova,slali smo napade a da nismo ni spijune ubacivali u njihova carstva,zeleli smo samo da budu izbrisani,da ne postoje..Dobili smo rat,vratili smo sebi osmeh na lice..casno smo dobili rat,svojim trudom i svojim teskim radom..a sada tek pocinje pravi rat..rat koji ce trajati do kraja ere,palice se i rusiti tvrdjave,neprijatelj ce goreti..a spijun koji nas je izdao sada moli za oprostaj.
Kako samo moze,zapitah se u sebi..niko u savezu nije za prihvatanje izvinjenja,ta rana ne zarasta lako.Kada mu je saopsteno da nema oprostaja,poceo je da preti,rekao bih da je to bila so koju je dodao na ranu.Spustio se toliko nisko i jos jednom pokazao kakav je covek,ako to i moze biti.Izvestaj o jednom spijunu,o ratu koji je on zapoceo,posle kojeg je usledio drugi..
nije nas boleo poraz koliko njegova izdaja,ali sto kazu..ko drugome jamu kopa sam u nju upada.
P.s. nadam se da vam se svidela ova prica i da ste naucili vaznu lekciju,nikada nemojte verovati sto posto ni jednom coveku,proveravajte cak i onda kada mislite da nema potrebe za tim,ako to ne zelite,postoji mogucnost da se i  u vase redove usunja spijun.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна