Конкурс > Стихови 2013

Трећа недеља конкурса!

<< < (2/2)

nidjobre:
svanuo je novi dan
stanovnici sela sanjali su tuzan san
Jutros je vojska pevajuci  krenula
I sa puta ka sigurnu smrt ona nije skrenula

Zemlja se tresla od marsa konjice
Od oklopa na glavi nevidi se lice
Seljaci su celu noc  ostrili maceve svoje
I sad se za svoj zivota  ne boje

Kopljarnici spremni u prvom redu stoje
A strelci svoje strele  jednu po jednu  broje
Sa druge strane dvesta hiljada konjice je bilo
70 hiljada cinilo je desno krilo

Konjica sad u juris je krenula
Macevalace je kao seno denula
Strleci ispalise na hiljade strela
Sa pet hiljada konja padose mrtva tela

Desno krilo konjice na koplja se natakose
A centralno zbog straha ni koraka makose
Desno krilo puce ko vaza od stakla
A desno je pobesnelo ko djavoli iz pakla

Ljudi zbog bola poceli su na sav glas derati
I neprijatelje sa bojnog polja pokusali terati
Posle bitke mrtva tela leze
A oni zivi u oblizne sume beze

Dusmani su selo do temelja spalili
A zene I decu  su davili
Mrtvih je u selu bilo deset hiljada I dvesta
A konjica dusmana iz splaljenog sela skloni se smesta

Kraljina101:
    Sviće zora

Sviće zora,
odlazi noć tamna,
ulazi život,
u polja ravna.

Al' svako predoseća,
da će doći što dobro nije,
i ko ne oseća
zlo što poljem bije?

I tad,
začu se bojna truba,
i pojavi se vojska
naoružana do zuba.

S' druge se strane,
pojavi vojska,
vojska slabih,
vojska jadnika.

Al' deset puta
njih više beše
odlučiše oni
zlog gospodara
da se reše.

Vojska je snažna
gospodaru služila,
i zla je kob
međ' njima kružila.

Nasta boj strašni,
jezivi, krvavi,
na kraju vojska naroda
sa zemljom sve sravni.

I tek se pred jutro
boj svrši,
i prolivanje se krvi
završi.


I na polju bi
leševa mora,
al' opet na kraju
sviće zora.


Prijatan dan!   :)

Dixi:
На царство се спустила тама нека,
Запаљене бакље вире из далека...
Селом страх сеје своје семе,
Војска на пољу тешко носи бреме...

Да ли ће први напад проћи,
Колико ће балиста са стрелама доћи,
Да ли ће коњаници на време стићи,
Да ли ће непријатељ зидинама прићи.

Црне мисли вођи у глави стоје,
Копљаници су испред, природно се боје,
Судбину сада велике војске кроје,
Да заштите царство, становништво своје.

Осећа се већ крв на пољани испред дворца,
Чују се у одјеку ветра мисли сваког борца.
Пригушеним гласом син зове свога оца,
Моли се за себе, не боји се изаћи пред свога Творца.

Јурнуше војске, полетеше стреле,
Укрстише се мачеви, полетеше кугле вреле,
Обе би стране победу хтеле,
Обе су стране храбре и смеле.

Један ће вођа као јунак из битке да се врати,
Један ће вођа због пораза да пати,
На обе ће стране војска жртвама да плати,
Неће рат на овоме стати....

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна