Конкурс > Приче 2013

Прва недеља конкурса!

(1/2) > >>

Crvena.Zvezda:
У овој теми сви који су заинтересовани, инспиративни могу да поставе своје ''извештаје'' за конкурс... afro

Mozambi:
Mirna vedra noć..meštani spavaju
samo mudri,hrabri vođa nema mira
dok vetar nanosi miris neprijateljstva..
on zamišljeno gladi bradu i gleda u daljinu..
Blagi zemljotres..koji na izgled postaje sve jači..
zemljotres koji stvoriše neprijateljske trupe,uznemiri narod..
meštani poskočiše...beže u skloništa
samo hrabri vojnici stadoše u odbranu
tvrdjave svog naroda i svog Vladara.
Ponovo je sve mirno..vetar postaje sve jači..kada od jednom..
Na hiljade zvezda poče da pada iz vedrog neba
zvezde u obliku katapultova koji pogadjaju tvrdjavu
nemilosrdno i punom snagom kako zapovedi njihov vladar varkis.
Vladar BRANKOROZIC dok pokušava odbraniti svoj narod glasno uzviknu!
"Kiša strela neka krene i krv neprijateljska potekne."
Hiljade i hiljade strela se pomešalo sa neprijateljskim strelama,
katapultovima,pešadija pada,ali ogromna vojska iznova navire i navire
varkis je posebnom taktikom prišao,ali..
BRANKOROZIC je sagradio izuzetno izdržljivu tvrdjavu
neprijateljske trupe su se odbijale od tvrdjavu i odbijale..
Za to vreme su brzim pregrupisanjem
strelci sa zidina,brzinom svetlosti ispaljivali strele
dok su varkisovi vojnici padali jedni preko drugih od oštrih strela..
varkis je u čudu,njegova sada malobrojna vojska počinje da beži
kroz guste šume i polja bogata pšenicom..
Kap koja je prelila času je bila ova bitka
dva saveza su sada jos više neprijateljski nastrojena
i pitanje je vremena,pitanje časa..kada će ponovo
izviriti iznad pašnjaka,glava nekog komandira
i na hiljade i hiljade vojnih trupa..koje ga prate u stopu.
Samo još jedna u nizu,krvava noć i ubijena tišina kricima vojnika,
dva velika saveza..čiji će vladari morati mudro da vode svoja carstva jer..
"Glava bez razmišljanja je tvrđava bez vojske"
( Napoleon )

madjasrbija:
SLUCAJ PACIJENTA D1387


Bio je to lep i suncan dan. Vetar se provlacio kroz grane guste sume, a pticice su cvrkutale svoj prolecni poj. Jos jedan lep dan na klinici za odvikavanje od Imperije. Pacijen poznat kao D1387 primio je svoje jutarnje sledovanje lekova i krenuo je ka biblioteci. Prolazeci kroz hodnik primeti da je u sobi za nadzor ukljucen kompjuter. Pred ocima mu prodjose slike katafrakta, spijuna, porusenih kolonija, praznih kovcega i on zastade na tren. Pogleda levo, pogleda desno, pomisli “ma Imperija bre!!!” i sede za kompjuter. Cim se logovao ukljucio se alarm na klinici. Zabarikadirao je vrata gajbom mleka i pustio je ventilator da duva. Zasto? Nemam pojma. Pacijent D1387 clan je SRB_EMPIRE saveza u svetu 54. Upravo je bio rat protiv nekih Brazilaca. Koristeci svoj spijunski nalog D1387 spijunira neprijateljski savez, dok obezbedjenje lupa na vrata. Svi iz saveza se obradovase povratku D1387, ipak je on stari clan i simpatican je mladic. Obezbedjenje provaljuje barikadu i ulazi u sobu, ali kasno, D1387 je vec poslao napad i pobegao je kroz prozor. Bezeci, seti se da danas za rucak daju sarme. Volsebnim driblingom izbegne cuvare i potrci ka kuhinji. Pored dnevnog sledovanja sarmi otima i kuvaricin iPhone. Sa iPhona-a proverava napad preko infiltriranih spijuna i smanjuje porez na nulu, jer je on i oficir za finansije. Sarme su se jos pusile, a D1387 upada u blok C, gde su smesteni najtezi slucajevi na klinici. Krenuo je da oslobodi svog ortaka, staru kajlu, krvavog borca, nemilosrdnog ubicu druga acufacu. Koga zatice kako se igra sa svojom Barbi lutkom. Aca preko iPhona salje svoju vojsku iz kolonije u glavnu provinciju i obojica krecu ka glavnom izlazu, ka slobodi. Trceci drzali su se za ruke, jedan je nosio vruce sarme, a drugi Barbiku. Morace brzo do najblizeg kompa jer im vojska stize za 2 sata. Razvaljuju vrata i beze niz put…
I dalje su u bekstvu, ako ih vidite javite na Imperia Online Srpska fan strana... ps.nastavice se....

kalunga:
Свиће зора и сунце се полако пробија кроз маглу, обасјавајући дворе вође савеза Гвоздени_пук. Рат против савеза ЕуроУнион је у току и шпијуни већ претражују царства противничких играча у потрази за војском. Један за другим стижу извештаји шпијуна али војске играча ЕуроУнион нема ни на видику. Одједном порука обавештења, први официр сидааа јавља да према њему иде напад водђе савеза ЕуроУнион и да је сачекуша већ спремна и да противнички напад стиже за 6 минута. Брзим рачунањм картиграфије и удаљености покушаћемо га ухватити и у повратку одговара вођа. Трес, сидааа је успео војска играча  ENETICUS је преполовљена и то би требао бити лак плен за 200000 Катафракти које су већ у покрету ка престоници играча ENETICUS. Одједном укрштени црвени мачеви се појављују, ENETICUS је стигао кући пре него сто смо мислили и шаље остатак своје коњице у пљачку провинције 12. Осмех на лицу вође Гвозденог пука, па то су планине, напад коњице је слабији за 20 % а код куће има 150000 елитних стрела и 200000 тешких копљаника. Прасак и још једна добијена битка у одбрани. ENETICUS шаље поруку у којој пише само“ ОВО ЈЕ ПРЕВИШЕ “ и после тога одлази на модул одмор. Још једно лепо јутро је свануло и може се на миру попити кафа у 8 сати ујутро као и обично.

kalungaboy svet tactikal 129

boonko:

ЈУНАК

Неће више...Чврсто сам одлучио. Не купујем дијаманте, немам премијум, све сам постигао захваљујући времену које проводим овде, труду и залагању. Ако ништа друго  унапредићу контрашпијунажу да ти шпијуне хватам. Немам ни милион бодова. Ти их имаш скоро  четири пута више, а већ пету ноћ за редом ми рушиш све провинције и пљачкаш ме. Велики ратниче...колико си велики показује твоја част. Моја је макар у плусу, великом плусу у односу на моје бодове, а и  немам више изгубљених својих, него убијених непријатељских војника. Ратниче....
Империја је игра, али је играју људи, различитих карактера, различите нације, различити полови... Империју сви они играју, већина из задовољства. На велику жалост нас који свакога дана бежимо од сурове реалности све лошијег живота, сивила које се увукло у нашу свакодневницу и многобројних проблема и недоумица, све то гурамо у други план и на тренутке живимо растерећени и опуштени уз неко друго сивило, сивило тврђава наших провинција, уз сивило које више прија нашим очима за разлику од оног које је обојило нашу свакодневницу, ипак постојиш ти и многи други попут тебе. Ти и такви као ти сте ту да мене и сличне мени подсетите на све оно ружно и покварено у људима које срећемо сваки дан на послу, у продавници, у јавном превозу, парку, да нас подсетиш да је новац до крајње мере упропастио ситнице које живот значе.
 Купуј дијаманте, не браним ти, не замерам ти ништа. Чак ти и не узимам за зло чињеницу да би твојих две хиљаде евра које си уложио у једну еру, твојих неколико ковчега из храма које тако олако отвараш, нахранило неколико гладних уста малишана који су новац видели само у рукама других људи. Не замерам ти иако знам да би и трећина твог уложеног новца значила доста оној усамљеној старици из краја која је већ месецима без струје по овом хладном, зимском времену . Не кривим те јер се ти вероватно за тај новац ниси сагињао нити си ломио своја леђа чим га тако олако трошиш.
Не замерам ти ни то што си тако надмен и супериоран у односу на нас „ обичне смртнике „ Империје,  који по цео дан нападамо,  јуримо ратне бодове и ресурсе,  док ти чекаш време отварања храма  и бираш шта желиш од војске или ресурса. Зашто бих ти замерао, то је само сурова реалност, болна истина да све у животу зависи од новца, иста она истина од које сам пре три године побегао у виртуелни свет Империје. Побегао и задржао се овде јер ми је лепо са људима које сам овде срео, са људима који на трибуну збијају шале, заобилазе тешке теме, проблеме и ружне речи, које све више замењују у нашим животима тренутке среће и радости, тренутке које тренутно доживљавам само овде, на Империји. Овде, на месту на које  када устанем прво помислим, пре умивања, пре кафе и цигарете палим свој рачунар да видим шта је са мојим паладинима, не са милион паладина из храма који су купљени са оним твојим еврима већ са стотинак хиљада које сам тако дуго и вредно правио захваљујући овој мојој екипи са којом играм. Захваљујући људима за које могу  да кажем да су ми пријатељи. Да ли ти то можеш да кажеш за људе који играју са тобом јер им поклањаш своје дијаманте?  Да ли  за људе који те тапшу по рамену само док имају користи од тебе можеш рећи да ти је сваки минут проведен са њима у овом виртуелном друштву драгоцен, свака реч куцаним словима као уживо  изговорена?
Али хоћу да знаш да ја волим Империју, волим ову стратегију, волим овај ритам.  Хоћу да знаш да је за мене успех то што ти нисам дозволио да ми убијеш ни једног паладина, ни једну фалангу, па чак ни једна товарна кола. Без обзира на толико срушених,  празних тврђава које сам затицао оволико дуго, на те пљачке иако нисмо у рату. Не можемо ни да будемо јер ми као савез нисмо теби и твојима у домету за рат, ми смо , понављам, само “ обични смрници”  Империје. Али са друге стране ми смо екипа, ми смо друштво, навикли смо једни на друге, навикли смо да прво добро јутро не изговарамо комшији или познанику на путу ка послу, већ добро јутро на трибуну. На нашем трибуну, на нашој Империји. А ти настави и даље, ја знам да је разлог тај што не можеш да ми ухватиш војску.Трудићу се и даље да тако остане и надам се да ћеш се и ти  даље трудити  да губиш  што више части нападајући ме и  на тај начин покажеш какав си ратник Империје. Ипак је ово ратна стратегија….

Буди сигуран да ја нећу одустати, нећу узимати одмор модул, нећу бежати у други свет нити мењати име под којим играм. Напротив бићу још упорнији, још бољи, још јачи, можда те и стигнем….никада се не зна, можда ја тебе будем јурио као ти мене сада.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна