Imperia Online Serbia

Конкурс => Стихови о Империји Онлајн => Стихови 2013 => Тему започео: Martina новембар 26, 2013, 13:42:41 поподне

Наслов: 20. круг конкурса - Стихови о ИО!
Порука од: Martina новембар 26, 2013, 13:42:41 поподне
(http://prikachi.com/images/327/6791327b.png)
Наслов: Одг: 20. круг конкурса - Стихови о ИО!
Порука од: nellebre децембар 06, 2013, 15:28:40 поподне
Савез нам се Црни Ђорђе зове,
вођа млад је и нема бркове,
ал заведе ред и дисциплину,
па личимо на складну целину.

Можда сте и за Tасиња чули,
да се не би случајно дрзнули,
опомињем,са њим нема шале,
до њега је Волкхуд звани Брале.

У савезу министар је први,
да ратује то му је у крви,
он у глави рачунаљку има,
у повратку војску хвата свима.

Ја сам тамо, где је било злато,
зашто било, е па ето зато,
порез дижем па кад се побуне,
препоручим колоније вуне.

Политику Миша спољну води,
ратове нам стално производи,
суптилан је,добре живце има
па нас скоро завадио са свима.

И да кажем мало наше бруке,
Гокси нам је министар науке.
Кад се ратник бавио науком,
није био срећан том одлуком.

Лигњослав је главни архитекта,
ко машина ради без дефекта.
Све заврши често и пре рока,
редован је и нема порока.

Командири Ацика и Мики,
дају стварно допринос велики.
Да нам савез буде како треба,
увек ту су кад год да затреба.

За сваког би могао да кажем,
с ким се мање или више слажем.
Да опишем коју црту има,
ал би онда, трајало сатима.

То не могу јер Асил кан јурим,
у рату смо, поздрављам вас, журим.
Наслов: Одг: 20. круг конкурса - Стихови о ИО!
Порука од: AleksandarJeremic децембар 08, 2013, 01:24:22 пре подне
Битка дана

Низ падину планине
ношен ветром у крилима
сури се орао у понор обрушава
да би се на ивици амбиса
гордо усправио
и с аветним дахом смрти
у силноме замаху борбе
самом ђаволу
у брк насмејао.

Ваздух трепери јутарњом росом;
писак победе
разлеже се нашом душом
у слободу.
Орловска је наша суштина!
У немој је поворци
уским планинским пролазом
ритмичан ехо
наших срца
музика наших јуришних бубњева.

Тамо, са друге стране превоја
гола ће брада нашег младог краља
свом оцу хлеб раздужити.
Силна се армија ваља долином.
Престо не сме пасти!
-металним звуком јечи
одлучност наших оклопа
док наши коњи
златним везом царских кројача
најскупље тканине наших колонија
провалији дарују
последњим сјајем јутарњег сунца
у својим уплашеним очима.

Корачамо у смрт, а тамо,
кад у страшном судару
елитних армија
падну наши први редови
постаћемо ветар у крилима орлова
што назад нашим кућама
носе нашу славу
да вековима залију темење наших тврђава.
Данас неће пасти!