Увек има нешто ново
За пар минута почиње рат , једина ствар која ову игру подиже на виши ниво. Чекамо са спремним наређењима, да одјекну бојне трубе и да се завиоре ратне заставе. Почели смо са нападима, војни бодови савеза расту са сваким нападом, кад одједном као гром из ведра неба,појави се плава коверта, увек лош предзнак кад сте у рату . Наш савезник, до пре пар минута, искористио је прилику за бесплатним ратом. На жалост, иако имамо само два играча који им се могу супроставити, не пада нам морал. Настављамо са нападима и разматрамо могућности које су пред нама, шта урадити како надмудрити доста јачег противника. Шта год урадимо у овом рату неће се рачунати ако нам ухвате војску. Отежавајућа околност је што рат почиње у 3 сата после поноћи, за већину наших играча то је време кад увелико одрађују оff. Пар нас је остало до почетка рата, остали су послали војске у шетњу, али шта ће се десити у јутро ако се не извуку из минуса, то ћемо видети тад. Прошло је пар сати, ништа се не дешава, као да је наш дојучерашњи савезник одлучио да нас исцрпи до крајњих граница издржљивости и да нас онда прегази у пар напада. Почело је да излази сунце, очи ме пеку од гледања у монитор, умор ме стигао, концентрација је равна нули. Одлучио сам да пошаљем војску на три сата да бар мало одспавам, послао сам их и поздравио се са браћом. Најкраћа три сата у мом животу, једина ствар коју сам успео да урадим је да мало одморим очи. Након непуна три сата поново сам на налогу и имам ста да видим, све су тврђаве порушене идем полако у минус а војска се враћа за пар минута. Вођа ми шаље злато али дали ће стићи на време, видећемо. Вратила ми се војска, још пет минута до доласка злата. За сада нема напада, што ме чуди јер имам шпијуне у свим провинцијама, једино ми колоније нису нашли. Таман сам мислио да неће нападати , кад се појављује позната црвена застава, па друга. Оба напада су од истог играча, скоро три пута јачег од мене по економским. Послао је два напада са по 350 к војника, чекам да видим са чим ме напада, али извештаја нема , па нема , остало је још минут до напада. Шта да радим не видим шта шаље, у договору са побратитмима, одлучио сам да се поставим па шта буде. Још тридесет секунди, двадесет, десет , пет , три , једна БУМ . Не отварам извештај битке , чекам и други па шта буде биће сад не могу ништа да променим . Стиже и други удар, БУМ. Отварам известаје предпостављајући шта ћу видети, задовољство ми је пало. Имам шта да видим, први удар сам одбио уз занемариве губитке, али у другом ме је преполовио . Разлика је наизглед недостижна, али идемо даље, сви ме бодре, подршка пријатеља је потребна у оваквим ситуацијама. Лако је после битке бити генерал, али кад на брзину мораш донети одлуку, лако се може погрешити или прерачунати. Прегледавам поново битке, и није мо јасно како сам могао да наседнем на фору, једина добра ствар је што сам научио нешто ново, али прескупо ме је коштало.
Размишњам шта да урадим да поправим ситуацију, знате и сами да је тешко кад вам је преполовљена војска – а јесте. Улазимо у задњих 6 сати рата, вођа избацује да иду три напада на њега, одмах сам га упозорио ако није сигуран да не ризикује, требаће му војска и после рата. Када је поставио да су то у ствари три контра напада од којих му само једам хвата војску у повратку, лакнуло ми је , ако су послали само коњицу онда је добро, а ако су ту и стрелци онда нема шансе. На његову и моју срећу , у нападу није било стрелаца па су хиљаде копљаника однеле превагу у овој бици. Одмах након битке стиже наређење, СВА ВОЈСКА ДА СЕ ПОШАЉЕ У ШЕТЊУ НА 6 САТИ. Сви смо послали војску, тад смо осетили сав бес непријатеља због преокренутог рата, крећу пљачке и рушења али није нам сметало јер смо захваљујући вођи преокренули рат. Зезамо се преко трибуна и чекамо крај, који ће ускоро доћи. Коначно стигао је и тај момент. Рат је готов. Честитао сам противницима на одличном рату и захвалио им се на још једној ствари коју сам научио. Колико год дуго играо ову игру, увек ме изненади нечим новим. То је, поред дружења са саборцима, једна од најинтересантнијих ствари који нам не дозвољавају да напустимо ову игру.
Нека нам богови рата увек буду наклоњени, и учите из туђих грешака, а не из својих.
