1
Генерална дискусија / Одг: Za android...
« послато: мај 13, 2013, 16:01:44 поподне »
nemojte ni da skidate,ocajno je odradjena aplikacija,a i nije original
Прикажи поруке
Овај одељак вам дозвољава да видите све поруке овог члана. Имајте на уму да можете да видите само поруке из оних области којима имате приступ.
Странице: [1]
2
Генерална дискусија / Одг: Za android...
« послато: мај 12, 2013, 01:06:28 пре подне »
izasla je neka imperija online na google play prodavnici,al msm da to nije to,previse je slabo odradjeno
3
Приче 2013 / Одг: Четврта недеља конкурса!
« послато: април 22, 2013, 23:48:30 поподне »
Био је то још један сасвим обичан дан.Док други кад устану оду да се умију,па лепо доручкују,ја прво укључујем компјутер и логујем се на Империју,срећан што имам прилику да се дружим и разговарам са екипом каква је Corleone.Пре отприлике 2 године сам први пут почео да играм Империју,наравно нисам ништа знао о игрици,само нешто што сам видео преко рекламе.Почео сам да играм,ушао у неки савез,дружио се са доста људи,међутим једноставно то није било то! Одлучио сам да престанем да играм. Све до прошле године када сам опет видео рекламу,и рекао себи,зашто не би пробао опет,ко зна како ће сада бити 
Кренуо сам са игром,овај пут сам отпочетка знао неке ствари,и релативно брзо се развио.Добио сам позив од савеза СЕРБОН,и радо га прихватио.Био сам одушевљен људима који су играли у том савезу,то су све људи који имају породицу,али опет и поред тога нађу времена за дружење на игрици,морам да им одам поштовање за то Нажалост та дружина се распала,неки су одустали због обавеза,док су други прешли у неке друге савезе.Опет сам остао сам. Послао сам поруке многим вођама разних савеза,али сам само од пар њих добио одоговор.Један од тих савеза је био и савез
Corleone.Kада сам ушао у савез,наравно нисам знао какви су као људи,али као ратници су били изванредни,због тога се нисам ни двоумио.Сва срећа,овде је екипа била још боља,прихватили су ме као да сам ту од самог почетка,и трудили су се да ми помогну на све могуће начине,желели су да се осетим као да сам један од њих.Са њима сам видео шта значи право другарство,због њих сам толико сати провео на империји,шалећи се ,ратујући и једноставно уживаујући.Дуго сам размишљао какав извештај да напишем,да ли да опишем неку битку или тако нешто,међутим,хтео сам да људима покажем да ова игрица није само пуко ратовање,већ и место где можеш да стекнеш много пријатеља,како виртуелних,тако и стварном животу.Наравно као у свакој игрици,проћићете све и свашта,имаћете неке ситуације повољне за вас,као и неке мање повољне,али осећај који добијете,ако наиђете на праву дружину,тај осећај је једноставно незаменљив! Мало сам написао подужи текст,што се мене тиче,могао сам још много ,много више,али за крај само желим да поздравим моју дружину са реалма 23,савез CORLEONE,Don Donna,the.Stefana,weflexa,dejana1979,cecucecu,Wirus2,serbonavgusta и још доста њих,оваква дружина се само једном рађа!
Кренуо сам са игром,овај пут сам отпочетка знао неке ствари,и релативно брзо се развио.Добио сам позив од савеза СЕРБОН,и радо га прихватио.Био сам одушевљен људима који су играли у том савезу,то су све људи који имају породицу,али опет и поред тога нађу времена за дружење на игрици,морам да им одам поштовање за то Нажалост та дружина се распала,неки су одустали због обавеза,док су други прешли у неке друге савезе.Опет сам остао сам. Послао сам поруке многим вођама разних савеза,али сам само од пар њих добио одоговор.Један од тих савеза је био и савез Corleone.Kада сам ушао у савез,наравно нисам знао какви су као људи,али као ратници су били изванредни,због тога се нисам ни двоумио.Сва срећа,овде је екипа била још боља,прихватили су ме као да сам ту од самог почетка,и трудили су се да ми помогну на све могуће начине,желели су да се осетим као да сам један од њих.Са њима сам видео шта значи право другарство,због њих сам толико сати провео на империји,шалећи се ,ратујући и једноставно уживаујући.Дуго сам размишљао какав извештај да напишем,да ли да опишем неку битку или тако нешто,међутим,хтео сам да људима покажем да ова игрица није само пуко ратовање,већ и место где можеш да стекнеш много пријатеља,како виртуелних,тако и стварном животу.Наравно као у свакој игрици,проћићете све и свашта,имаћете неке ситуације повољне за вас,као и неке мање повољне,али осећај који добијете,ако наиђете на праву дружину,тај осећај је једноставно незаменљив! Мало сам написао подужи текст,што се мене тиче,могао сам још много ,много више,али за крај само желим да поздравим моју дружину са реалма 23,савез CORLEONE,Don Donna,the.Stefana,weflexa,dejana1979,cecucecu,Wirus2,serbonavgusta и још доста њих,оваква дружина се само једном рађа!
4
Приче 2013 / Одг: Трећа недеља конкурса!
« послато: април 01, 2013, 01:14:34 пре подне »
Свиће још један дан.Онако сањив устајем из кревета и прва ствар коју радим,укључујем компјутер и Империју.Моји савезници су већ будни и договарају се коме ће следећем да објаве рат,али мени је главна окупација освета играчу Магром,играчу који ме је нападао када ми је било најтеже,и због тога ће моја освета бити страшна.Шпујунирам га,ни не слутећи да он ради исту ствар,и кроз пар минута видим његов напад.Шаље 200к катафракта,мислећи да ми је оно сва војска у главној провинцији,али се преварио.Сва срећа па ми је колонија близу.
На лицу ми се појављује огроман осмех,али знам да још ништа није готово.До напада има још 17 минута,планирам време и колико војске да му поставим,на тачно 10 минута шаљем војску из колоније,војска ми се враћа 5 секунди испред њега,ваљда неће видети.Не трошим ресурсе,трудим се да не види да сам онлине,нестрпљиво чекам исход овог напада...минути пролазе,а нервоза је све већа,срце убрзано куца,почињем да гледам да ли сам све добро одрадио,радим симулатор изнова и изнова,а он увек показује моју победу...још 20 секунди.Не смем ни да гледам ,мислим у себи,како буде биће,напад је све ближи и БУМММ...појављује се црвена коверта.Отварам је и сав срећан скачем јер видим да сам га убедљиво добио,а самим тим му се и осветио.Две муве једним ударцем,освета и можда чак и медаља.Дан није могао боље да почне.Сад видим да је ово један од разлога због којих играм ову игру већ три године,ово узбуђење ме вуче да је играм све више и више!
На лицу ми се појављује огроман осмех,али знам да још ништа није готово.До напада има још 17 минута,планирам време и колико војске да му поставим,на тачно 10 минута шаљем војску из колоније,војска ми се враћа 5 секунди испред њега,ваљда неће видети.Не трошим ресурсе,трудим се да не види да сам онлине,нестрпљиво чекам исход овог напада...минути пролазе,а нервоза је све већа,срце убрзано куца,почињем да гледам да ли сам све добро одрадио,радим симулатор изнова и изнова,а он увек показује моју победу...још 20 секунди.Не смем ни да гледам ,мислим у себи,како буде биће,напад је све ближи и БУМММ...појављује се црвена коверта.Отварам је и сав срећан скачем јер видим да сам га убедљиво добио,а самим тим му се и осветио.Две муве једним ударцем,освета и можда чак и медаља.Дан није могао боље да почне.Сад видим да је ово један од разлога због којих играм ову игру већ три године,ово узбуђење ме вуче да је играм све више и више!
Странице: [1]