Прикажи поруке

Овај одељак вам дозвољава да видите све поруке овог члана. Имајте на уму да можете да видите само поруке из оних области којима имате приступ.


Поруке - lovre

Странице: [1]
2
Стихови 2013 / Одг: 14. круг конкурса - Стихови о ИО!
« послато: септембар 09, 2013, 03:46:01 пре подне »
Муко моја пређи на другога....

Да прекратим време... почело је тако,
искочила реклама, регистровао сам се лако,
играо пар дана, од компа се нисам мак' o ,
гледао и чудио се како ме напада свако.

Нисам схватао од првога дана како то иде,
није ми било јасно како ми сировине виде,
са војске оно мало нисам се мицао нигде.

Трудио сам се, мучио, из упутства читао,
давио у "Питај играча", по двадесет пута дневно питао,
отварао глобалну, по царству свом скитао.

И тако неко време док нисам схватио ствари неке,
после свих силних грешка, које су биле, признајем, тешке,
после много дана на столици, срећом подлоге меке,
кренуо сам да играм другачије мало,
у мојој глави сада се више знало,
са нападима са свих страна тада се стало.

Онда сам купио и дијаманата пар,
кренули и неки поклони, добио сам и по неки дар,
схватио шта је центра, контра и која ми војска треба,
схватио како се неко пљачка, руши и по ноћи вреба.

И ево већ три године за Империјом седим,
као играч за разлику од оног почетка надам се да више вредим,
не нападају ме сада више тако често,
столица је и даље мека, не мењам моје царско престо.

Једино што сада више дању спавам,
ноћу пушим цигаре, пијем кафу и другима војску гањам,
заменио сам дан за ноћ због игрице ове,
она је увек уз мене, чак ми долази и у снове.

Предлажем админима да отворе за неке од нас помоћ стручну,
неког стручњака, психолога, да нас натера да повучемо ручну,
да нас макар мало одвоји од компа, од Империје лечи,
да нам стручно објасни да од овога има неко пречи.

3
Моја срећна породица пет чланова има,
ту је и шести члан, омиљен је свима.
Две или три године она је са нама,
драга нам је и мила, а верујем и вама.

Некада нас изнервира па ја будем љут а жена бесна,
а некада је толико пожелимо да нам је једна столица тесна,
док је нисмо заволели један смо рачунар имали само,
а сада имамо два, али и комшијски да окупирамо знамо.
Нарочито најмлађи ми син, који говори да фармер му је тата,
има само 6 година, али око ње све конта и схвата.

Ово моје средње дете, добар је ђак до скоро био,
умиљат, паметан, спортиста, ништа од мене није крио,
а сада од када је она у нашу породицу дошла попустио је у школи,
али нека је, чува ми је ноћу, воли то, чак ме и моли.

Она се зове Империја, и ноћу је мој средњи син чува,
овај најмлађи ми фарма, тражи напуштена, и само се дува,
ћеркица, најстарија, причува налог али ретко када,
нећу да је навлачим на игру, она је татина нада.

Жена је најгора, нападала би само, убијала војску, пљачкала , рушила,
заузимала дворце, узимала медаље, поред ње сва друга царства би се пушила,
када после ње дођем на налог црвене коверте само гледам,
пратим колико ми је отишло војске и зато јој много да игра недам.

И тако ми смо једна породица срећна, играмо се са Империјом већ дуже време,
имамо увек о чему да причамо, да се смејемо, Империја нам пружа многе теме,
волимо је и пружа нам доста тога, некада нас мучи, али доста нас има,
да чувамо налог, играмо, задовољство је свима.

Странице: [1]