Прикажи поруке

Овај одељак вам дозвољава да видите све поруке овог члана. Имајте на уму да можете да видите само поруке из оних области којима имате приступ.


Поруке - iko-iko

Странице: [1]
1
Приче 2014 / Одг: 12. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« послато: октобар 30, 2014, 20:13:29 поподне »
Јесен је лепа. Дрвеће се обојило у прекрасну лепезу боја. Дани су и даље били лепи и топли али су зато ноћи постајале све хладније и хладније. Све је мирисало на скору зиму. Требало је спремити дрва за огрев, спремити храну. Али становници Имперграда на то нису мислили. Њиховом граду је претило уништење и све своје мисли и снагу су окренули у правцу обуке и припреме за напорне и тешке дане рата који је из дана у дан био све ближи.
Сваког дана, шпијуни су јављали о незаустављивом напредовању огромне војске номада који су долазили само са једним циљем.... Да униште Имперград. Да униште њихов дом.
И дошао је и тај дан. На хоризонту се небо зацрнело. Али, нису то били тамни, злосутни облаци који носи град да им уништи летину. Небо се црнело од прашине коју су дизале стотине и стотине хиљада номада....
Цар Срећко је окупио своје генрале и свој народ. Жамор у народу је утихнуо када им се обратио...
„Браћо и сестре, обратио им се цар Срећко, над нашом домовином, над нашим градом, над нашим породицама и животом, надвила се опасност какву до сада нисмо имали. Ја се данас обраћам свима јер многи од нас неће сутра дочекати да виде излазак сунца.   Непријатеља је много више од нас, бројчано су јачи, боље обучени и опремљени и долазе да нам униште земљу, да униште наш град. Али ми смо сложни, и ми имамо разлог за шта ће мо да се боримо. Браћо и сестре, ми се данас нећемо борити ни за свој град, ни за наше куће. Ми ће мо се данас борити за нашу децу и њихову будућност. Данас, оставите по страни све неспоразуме, све планове које сте имали. Данас ће мо се борити се за нашу домовину. Зато немојмо се бојати неверника него се помолимо нашем Господу да нам да снаге да издржимо и овај његов тест као што смо издржали све тестове до сада. Подигните главе, обришите сузе и последњи пут се поздравите са својом децом. И станите уз мене, браћо и сестре, са вером у бога, као што сте увек стајали.“
На царев знак, развиле су се заставе. Добошари су се огласили. Сви грађани су узели своје оружје и стали на грудобране. Испод тешких ратних шлемова, гледали су свога цара који је стајао испред њих поносно и неустраживо и као да је са својим ставом на све њих преносио део своје неустраживости.
И, битка је почела... Напади номада, наилазили су у таласима, сваки талас све јачи и јачи, али храбра војска Имперграда се добро борила и сваки тај напад одбијала...
Пролазили су дани и ноћи а номади нису одустајали... Плодну земљу је прекрило хиљаде мртвих ратника, крв је текла као поток између палих у боју...
Једно предвече, номади су покренули најмасовнији и најачи напад до сада. Нападали су са све четири стране. Цар Срећко је морао да подели војску и то га је бринуло. Осећао је да се спрема одлучујућа битка. Његова војска је већ била изморена и поприлично умањена. Оно што га је храбрило, било је то што су му још увек веровали и што им морал и поред великих губитака није пао...
Та борба је била најкрвавија до сада и трајала је сатима. Са свих страна се чуо звекет мачева, крици рањених и оних који су умирали. Копља су се ломила а од огромног броја стрела понекад се чинило да су се ноћ и дан смењивали сваких пар минута. У центру боја, цар Срећко се храбро борио са својом војском. Око њега су падали номади један за другим. Са бокова, његова коњица је косила номадску војску јаким и храбрим јуришима. Номадски копљаши их нису могли да зауставе и убрзо, бокови ноада су били пробијени.
Када су номади видели да су им бокови разбијени, у центру је настала паника. До тада неустрашиви номади, почели су прво један по један а онда и масовно да беже са бојног поља.

Страховит крик се проломио из грла хиљада уморних бораца Имперграда
ПОБЕДААААААААА !!!!!!!!!!!!!

Уморно и поносно, цар Срећко је погелдом прелазио преко свог народа. Преко своје браће и сестара који су са њим заједно пролили крв зарад одбране оног најсветијег... за одбрану своје домовине и својих породица...

„Браћо и сестре, још једном им се обратио цар Срећко, данас сте сви хероји и јунаци. Данас сте показали шта вам је највредније у животу. Опасност је прошла, номади су поражени и сигурно је да се дуго неће опоравити од овог пораза. Али нама сада престоји обнова уништеног и оно што је најпрече. Ми не смемо да заборавимо на нашу браћу и сестре који су положили животе на бојном пољу. Ми не смемо да заборавимо на њихове породице, на њихову децу јер су они положили животе да би и њихова и наша деца у будућности срећно живела. Зато вас молим, немојте никад да заборавите оне који су платили највишу цену за живот наше деце и за наш живот. Учите своју децу да памате да су потомци једног храброг народа који се вековима храбро борио  и поносно стварао ову земљу. НАШУ ЗЕМЉУ... НАШУ ДОМОВИНУ.... „

2
Приче 2014 / Одг: 12. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« послато: октобар 22, 2014, 01:48:48 пре подне »
Становници Имперграда су били срећни. Царство, вођено чврстом али правичном руком цара Срећка, је свакога дана све више и више напредовало. У царство је почело да долази све више и више становника јер је мудри цар много пажње полагао на здравље и срећу својих поданика. Уз царство су се припојиле и нове, околне провинције, јер су увидели да само заједно могу сви брже и боље да напредују.
Цар Срећко се није штедео у пословима који су водили бољем и лепшем животу његових поданика. Развијао је медицину да би становници били здравији, развијао је фарме да би сви становници имали довољно хране. Све већим прирастом становништва, развијао је и повећавао тврђаве које су чувале вишкове хране и  осталих ресурса. Такође тврђаве су биле ту и да би браниле становништво од напада пљачкаша и оних којима је срећан живот у Имперграду сметао.
Пошто је већ неколико пута успео да одбрани свој град и своје царство, цар Срећко је упоредо са развијањем економије развијао и војску јер је знао да ће се кад тад нека нова сила, са неким новим владаром жељним ратова и пљачки, појавити пред капијама његовог царства.
Своје тмурне мисли, није делио ни са ким, осим са својом царицом која је била љегова десна рука, његов једини прави ослонац у животу. Иако је се увек поајвљивао неки проблем, цар Срећко се трудио, да макар пред својим поданицима и пријатељима увек буде насмејан и срећан. Јер управљање царством, које је из дана у дан постајало све веће и веће, изискивало је све више и више врмена од цара, који је из дана у дан био и све старији и старији.
На срећу, царица му је подарила троје деце. Две прелепе ћерке и сина. Чим су деца порасла, цар Срећко их је поставио за гувернере провинција, да би се тамо развијали и показали достојним наследницима престола. У прво време, цар Срећко се бринуо, да ли ће његова деца успети да воде своје провинције на прави начин, али уз његову помоћ и савете, све троје је брзо напредовало и увећавало своје вештине. Једног дана, пред царем ће бити тешка одлука којем од своје деце ће предати царство после своје смрти.
Били су то заиста срећни дани....
А онда, једног дана, као и пре неколико година, немир се увукао у цареве груди. Њгови верни граничари, први чувари његовог царства су му донели лоше вести...
Номади долазе....
Била је то огромна војска, већа него икада, добро опремњена. Прашина коју су дизали номадски коњаници је прекрила сунце и тамни облак се полако надвијао над идиличан живот у Имперграду....
Где ће напасти? Када ће напасти? Са коликом војском долазе? Какав је састав војске? Била су то кључна питања која су морила цара Срећка. Питања, на која је морао што пре да добије одговор ако мисли да добро организује и постави одбрану свога царства.
Шпијуни су разаслани на све стране царства а највише њих у правцу одакле је војска номада напредовала.
Не губећи време, цар је сазвао своје генерале и гувернере, да се заједно организују и ураде основне припреме за одбрану, док од својих шпијуна не сазнају каква и колика то сила иде на њих. Знао је цар Срећко да су те информације кључне у будућој борби...
Народ је веровао своме цару. Одазвали су се сви, и мушкарци и жене. Сви су храбро иступили пред свога цара и показали му да није сам и да ће сви мачем бранити своју децу и то парче земље коју зову дом...
Магацини са оружјем су оворени. Подељени су мачеви, стреле, копља... Скупљени су сви јахачи из царства који су престављали ударну силу цареве војске... Сада је свима било јасно, зашто је њихов цар од њих тражио сталну вежбу. Зашто је стално унапређивао оружје и спремао свој народ за рат...
И нису се плашили. Знали су да су увежбани и што је најбитније, знали су да ће испред њих у борби стајати њихов цар... Њихов Срећко.... А они га неће напустити... до самога краја, ако буде потребно....

Крај другог дела трилогије
наставак следи

3
Приче 2014 / Одг: 12. круг конкурса - приче о Империји Онлајн!
« послато: октобар 13, 2014, 14:13:09 поподне »
Освануо је још један сунчан октобарски дан у Имперграду. Град као и сваки други, лепо уређен, са великим тргом на коме су се редовно организовале забаве, са прелепом царском палатом у којој је са својом породицом живео добар и омиљен цар Срећко. Изнад палате и самог града, уздизала се велика и прелепа тврђава коју је још давно почео да прави Срећков отац а коју и сам цар Срећко са својим поданицима, из гдине у годину надограђује да би била што већа и јача и да ако затреба одбрани становништва Имперграда и свога цара Срећка од напада свих оних који им завиде на тако лепом и срећном животу.

Тог јутра, цар Срећко је изашао на терасу своје прелепе палате али на његовом увек веселом лицу могла је да се примети забринутост. Јутрос су га пробудили његови шпијуни који су му јавили да се ка граду креће огромна војска злих и дивљих номада који су кренули да сруше град, побију становништво и опљачкају царски трезор.

Шта учинити када времена нема пуно? Како спасити град и становнике? Те су мисли мориле доброг цара Срећка... До сада је увек имао успеха да одбрани град од тих злих номада, али никада до сада таква сила није претила његовом граду и царству... Напдача је скоро дупло више и били су спремни и пуни морала да униште град....

Времена није било на претек. Морало се одмах одлучити. Зато је цар Срећко сазвао своје гувернере и генерале и издао наредбу. ПОД ХИТНО ПОВЕЋАТИ НИВО ТВРЂАВЕ као задњу одбрану града и становништва. Генерали су се сложили али гувернери су се побунили јер нису имали довољно ресурса за подизање тврђаве... А није било ни довољно времена да се произведу...

После кратког размишљања, цар Срећко је нашао решење. Из трезора царства је изнео ратни плен добијен из претходних борби али пошто и то није било довољно из свог приватног трезора је извадио 10 прелепих светлуцавих дијаманата и код путујућих трговаца за те дијаманте купио ресурсе потребне за изградњу новог нивоа тврђаве.

Сво становништво Имперграда се одазвало на позив свога цара и почело са изградњом.

Стојећи на својој тераси, одакле је имао одличан поглед на радове који су се изводили, цар је само на тренутак одахнуо. Стићи ће... Тврђава ће бити готова на време да заустави те зле номаде...

Али то није било довољно. Морао је да унајми још стрелаца који ће бранити град. А то је могао да уради само ако узме и последње дијаманте из свог трезора.... Али, очувати царство је било на првом месту и цар Срећко је још једном завукао руку у свој трезор и узео последње дијаманте који су му остали од покојног оца и све их заложио да би унајмио довољно искусних стрелаца који ће одбранити град.

На хоризонту се појавио велики облак прашине, баш у моменту када је тврђава била готова. Становништво се брзо склонило у тврђаву са царском породицом а сам цар је са својом војском стао храбро на бедеме тврђаве. Били су спремни....

Била је то крвава битка. Битка у којој је настрадао велики број храбрих царевих стрелаца али и још много већи број номада.  У тој битки и сам цар Срећко је био лакше рањен док се борио са својим војницима у првим редовима. Била је то битка у којој је победу однела сложност и поверење војске у свог цара Срећка. Номади су и овај пут поражени....

Док је ноћ полако падала на измучене становнике Имперграда, цар Срећко је са своје терасе гледао у даљину. Прошао је још један дан. Али шта нас чека сутра јер номади неће одустати. Вратиће се они у још већем броју и поново покушати да униште град.

Из размишљања га је тргла нежна рука његове царице спуштена на његову уморну главу. Лаган пољубац у образ и мио царицин осмех били су довољни да прену из мисли уморног цара. Уз своје поданике и своју породицу, не плашимо се никога. Нека дођу – опет ће мо бити спремни за њих. Јер ми имамо оно што они немају – разлог за кога се боримо.

Узео је царицу за руку и повео је на заслужени починак...

Није знао да иза његових леђа, у даљини, једна друга још већа војска креће се према граду...

Још једна битка је на помолу....

4
Генерална дискусија / Do kada će Tiger da trenira strogoću?
« послато: мај 06, 2014, 16:32:28 поподне »
Do kada će veliki Tiger na Srpskom forumu da trenira strogoću?
Umesto da rešava probleme igrača, on koristi situaciju da se sveti pojedincima.... Nikako ne može da zaboravi svet r105... Svet u kome je tako nesebično pomagao svojim hrvatima a na štetu nas srba, samo da bi oni osvojili svet....

I TADA JE MARTINA BILA NA ODMORU....

Kada nam se vraća Martina?.... Dok je ona tu, svi problemi se rešavaju lagano, bez tenzija....

Ovako, držte gaće srbi, tu je čuveni veliki Mario...

I Martina.... Ako budeš slučajno čitala ovaj topic, ubuduće i na igri da najaviš kada ideš na odmor, da se svi mi lepo zaključamo i odmorimo kad i ti, jer od "ove tvoje zamene" nema vajde..... Nije ti on ni za.... šta....

Sa velikim poštovanjem prema Martini i svim igračima IO bilo koje nacionalnosti...

iko-iko, V6 161

5
Пријава проблема / Одг: Bug ili sta vec
« послато: фебруар 27, 2014, 20:21:28 поподне »
http://screencast.com/t/xaweijv0g  Šta je bre ovo.... Kako ja da priđem ovim nevestama... :D

6
Пријава проблема / Одг: Bug ili sta vec
« послато: фебруар 16, 2014, 14:25:14 поподне »
Moj nik u v6 161 je iko-iko.... Danas mi je nestalo oko 700 kolica???? Kako da rešim taj problem? I da li uopšte može to da se reši?
Jutros sam imao ovo: http://clip2net.com/s/6PS49q
a kada sam počeo da prebacujem vojsku iz v.s. u provincije, u fortove, veći deo kolica je nestao...
sada imam samo ovo: http://clip2net.com/s/6PS605
I još da kažem, da sam skupljao zlato za druga iz saveza koji je trebalo danas da psuti C6.... i to zlato sada ne mogu da mu pošaljem.... :(

Странице: [1]