Отели су ме номади!!! Нисам могао да куцам извештај!!!! Рекли су да трујем омладину и трудне жене и да ће они мене научити памети. Везали су ме за тотем и запалили логорску ватру. "неће ваљда да ме спале као на ломачи" помислих. Куд се ухватих да пишем ове извештаје, доћи ће ме главе. Могао сам да играм игрице на фејсу и Бог да ме види. Или монопол са бабом да опичим, дерем је сваки пут, не зна правила. А сада ћу да смукнем као сува травка. "Ееееее животе" прође ми кроз главу. Могао сам много, али џаба све, сада сам везан за тотем. Ни на концерт Бед Копија не одох. Хиљаду му сарми. Упркос свему, држао сам се поносно. Нисам хтео да молим за живот, само сам тражио мало пива суво ми је грло. Нису ме чули или су се правили да не чују. Како бих изуо једну пивчугу, ова ватра мирише на роштиљ. Чекај бре да се нисам запалио, сунце ли ти жарко!!!! Добро је нисам ја, у ватру је улетела веверица и сада лепо мирише. Док сам мирисао веверицу, из мрака ми је пришла номадска девојка. "Послали су жену да ми скрати муке. Знао сам да ће ми жена доћи главе" мислим се ја. "Caxo ме је послао да те припремим за ритуално жртвовање" рече девојка. Није било никога около, сви из племена су се веселили око главног шатора. Кренем ја ту неку причу са њом, немам шта да изгубим. Обећам јој најмодернија крзна и шатор са погледом на плаветнило језера у ноћи. Видим ја да се она премишља. Лажем ја ту још мало и успем да је приволим на моју страну. Одвеже она мене и поведе ме до најближег корала са коњима. Ухватим најближег. И кренемо да јашемо коња. Нисам прешао ни 200 метара, а узбуна се дигла у кампу номада. Caxo је сакупио све војнике и крећу у потеру за мном. Због мрака нису видели на коју страну сам побегао, па је послао три напада. Успео сам да побегнем, јер су номади у потеру повели и опсадне справе, које су их успориле узбрдо. Е тако је настао 20 талас.