106
Генерална дискусија / Одг: Српски спам!
« послато: новембар 21, 2013, 02:37:09 пре подне »
ubedljivo naj prica tamo u konkurskoj temi
Некада давно беше један свет, моћно царство непрегледно пространство насељено људима различитих верa и националности. Царство ратника и фармера, земља вечитих борби за територију, власт и славу. Свакога дана у том царству чули су се звуци топота коња, звекета металних оклопа, ратнички повици.
Империјанским миљама простирали су се звуци мачева који секу ваздух пре него што се зарију у непријатељска тела.
Осећао се мирис ватре и беживотних тела сељака која су остајала непомично да леже иза бесомучних пљачки.
Ратови су избијали на свим странама, југу и западу, северу и на истоку...гореле су куће, фармe, рушене су тврђаве Победници су носили ратни плен, славу и осмехе са собом. Упркос томе поражени нису одустајали, нису се предавали.
За част и славу, сви су се борили, за сваког војника, сваки златник који су тако пажљиво чували
Некада су успевали да сачувају своје злато, становништво. Некада би се просто склањали, спашавали што би било могуће спасити.
Некада је непријатељ превише јак, моћан, богат дијамантима- валутом која доноси превагу у ратничком и економском погледу.
Ипак сваки део бескрајног царства има своје најбоље људе, искусне ратнике, који су намењени за велике вође, стратегије освајања и одбране.
И тако, некада давно постојало је једно царство,,,звало се Империја... много је људи прошло кроз исто, нема броја биткама које су се водиле на тим зеленим бескрајним површинама, нема броја медаљама које су ратници носили поред својих имена,,,
Некада давно беше један свет, моћно царство непрегледно пространство насељено људима различитих верa и националности. Царство ратника и фармера, земља вечитих борби за територију, власт и славу. Свакога дана у том царству чули су се звуци топота коња, звекета металних оклопа, ратнички повици.
Империјанским миљама простирали су се звуци мачева који секу ваздух пре него што се зарију у непријатељска тела.
Осећао се мирис ватре и беживотних тела сељака која су остајала непомично да леже иза бесомучних пљачки.
Ратови су избијали на свим странама, југу и западу, северу и на истоку...гореле су куће, фармe, рушене су тврђаве Победници су носили ратни плен, славу и осмехе са собом. Упркос томе поражени нису одустајали, нису се предавали.
За част и славу, сви су се борили, за сваког војника, сваки златник који су тако пажљиво чували
Некада су успевали да сачувају своје злато, становништво. Некада би се просто склањали, спашавали што би било могуће спасити.
Некада је непријатељ превише јак, моћан, богат дијамантима- валутом која доноси превагу у ратничком и економском погледу.
Ипак сваки део бескрајног царства има своје најбоље људе, искусне ратнике, који су намењени за велике вође, стратегије освајања и одбране.
И тако, некада давно постојало је једно царство,,,звало се Империја... много је људи прошло кроз исто, нема броја биткама које су се водиле на тим зеленим бескрајним површинама, нема броја медаљама које су ратници носили поред својих имена,,,