3. круг конкурса Стихови о ИО

[srbhristov1]

Немилосрдан је Алек Сан Дар Кан, напада све жешће, али не и чешће,
Ограничавају га више силе, па мора да напада на сваких 20 сати.
Нападао би он сваки час, да што више смањи храбрих и одважних учешће,
И баш га је брига за тамо неки народ, да ли добро живи, да ли пати.

Водећи се стручном литературом, ово није хоризонтални, већ рат вертикални,
Не бију се више битке за нафтна поља и друге ресурсе, већ за људске душе и умове.
То је модеран рат, најмодернији који постоји, да се уништи систем церебрални,
Да се заведе, зомбира, простије речено да се затуца да следи заповести Канове.

Писане су већ анализе, писани су већ редови о „Уочавању сличности“,
Где се могу препознати и препознавати намере осталих Канова, нижих по чину.
Такође су писане и речи о супротстављању Сличности и Идентичности,
Када између виралног и стварног треба извести математичку једначину.

О чему се заправо ради? – питање је сваког иоле нормалног, жељног истине,
Који жели да загребе површину, скине прашину и погледа мало дубље.
Дакле, сви су канови сада задовољни, да л` је то избор народа или је Кан геније?
Прича се да су у игри велике суме долара, али... прича се да су ту и рубље.

Велики великани, то су они храбри и одважни, епски бране своју земљу,
Чувају своја огњишта, своје породице, и оно најважније, свој образ и своју душу.
Са молитвом на уснама, са мачем у рукама, опиру се овом безумљу и једноумљу.
Јуначки бране своје бедеме, док помахнитали и бесни номади кидишу.

И нису сами, ту је руски цар Влад и Мир, који им је обећао дијаманте из Сибира,
Који из прикрајка, са стране све посматра и мудро чека прави трен за своју Инвазију.
Руски цар само чека крај тридесетог напада номада, иако Кан мисли да он блефира,
Да ако он намазано лаже народ да ће боље бити, да и цар Влад исто тако ствара илузију.

Зато Велики Кан напада све јаче и страшније, што би старе баке рекле: „Мир си нема!“
Опасада, пљачке, битке, никада неће престати да деморалише и витешку душу погуби.
Као рањена звер, последњи напад ће бити најсилнији и највећи без икаквих дилема.
Тада ће се знати ко је себе сачувао, ко су прави витезови, храбри и одважни родољуби.

[srbhristov1]

Легендарна Инвазија Номада једанаесте ере у највећем је јеку,
Нема времена ни за чашицу ракије, ни места било каквом дернеку.
Велике се борбе, рођо мој, или боље рећи одбране царства овде воде,
Сви се боре за дијаманте, те фамозне империјанске нус-производе.

Гледам овог allinhoj, често га у својим текстовима помињем, уобразиће се човек,
Далеко на првом месту, као да се такмичи сам са собом, да надмаши свој просек.
Вице шампион risaris и британац loshotia љуту борбу воде за друго и треће место,
Из часа у час се смењују на тим позицијама, хм, то се не виђа баш тако често.

Одмах из њих је ivicakum, који из прикрајка вреба, чека грешку ове двојице,
Па да зауземе њихово место и дочепа се сребрне или бронзане столице.
Ма нису толико у питању те столице колико поменути нус-производи – дијаманти,
За којима сваки играч на такмичењу Инвазије Номада толико жуди, толико пати.

Не би се толико играча пријавило и 20 дијаманата за овај турнир пукло
Да нису вредне награде и ваучери за неколико стотина дија, то их је навукло.
4152 пријављених, скоро 2х више него у претходној Инвазији Номада
И било је за очекивати да се највише играча боре за 500 дија сада.

Завирио сам мало у империјанско царство todi123, другар из тактичког света,
Реко`: „ Рођени, мало сам обишао твоје царство, надам се да ти не смета...“
А оно тамо, истражују се неке војне вештине, углавном Стреличарство и Оклоп,
Па се граде трвђаве, ровови, нападају се дано-ноћно варварски кампови нон стоп.

„Мамбо!“ тако га од милоште зовемо, рек`о: „Регрутуј војску! Војска је закон!
Ем ће имаш одбрану, ем ће набијеш бодове, ако мислиш за дије да добијеш купон“
На то ће Мамба: „Ти бе, Срб, мислиш то тако овај онако, то мож` баш тако лако,
Па изволте бе, засучи бе рукави, зазној се мало, овде бе математика ти треба само тако.

А сав си по цимање и под тензију, зачас ти прође 20h кад си под основну математику,
Мора дигнеш неко војно истраживање, па мало војску, да направиш добру тактику.
Нападају те по прове, час опсаду, час пљачку, час битка на поље, ма читава стратегија,
И ако све то добро не сабереш, џабе си се све време исцимавао, зачас буде трагедија.“

Има право todi123, свакако да је веома тешко, нама је лако када са стране гледамо,
Када новинарски анализирамо или као софистицирано о инвазији распредамо.
Јесте да се само о одбрани мисли, али није нимало лако бити у 50 првих на ранг листи,
Е онда може да се каже да су тата-мате и за Империју Онлајн врхунски специјалисти.

[Martina]

Проглашење победника након 3. пресека 3. круга конкурса!
Кликните овде!

[dadolp]

аллизнхој на првом месту убдељиво стоји
медаље на његовом профилу свако покуша да броји
ивицакум са 60м бодова лепо га следи
од њега се и барбарину срце леди
са лосхтиа завршавају прва три места
како и када ће инвазији крај питања су честа

против барбара они,борили су се лако
сви знамо да то неможе свако
док су прољетне лиле кише
они су желели своју победу све више и више

један за другога у ватру је скочио
барбарско срце,на своје фаланге он је подбочио
скинули цу шљем и кренули у бој
овде је свако ратник сам и свој

свирале песме победника сваког дана
а њих је пекла само једна рана
што нису заузели позицију бољу
јер сви знамо да имали су вољу

[Mozambi]

Инвазија Номада кренула је сада,нападају силно и без ката
пастир на пашњаку остаје без стада,сви трче,пусти врага.
Ован предводи овце у дубоку шуму,пастир са шубаром у чуду
куда сада,лево или десно ма идем ја за овцама тамо ми је место.

Пролазе Номади тик поред шуме,пастир овце прстом смирује
тишину у крошњама прекину сврака,пролете поред Номада
на Номаду је кака,птица беше лака па поведе и ортака
сада по свим Номадима бомбе из неба,тако им и треба.

Пастир се са овцама у шуми смеје,почели су да блеје
Номади изнервирани кренуше ка царству,кад упадоше у башту.
Башта беше пуна осица које их покосише као косица
дође и страшни стршљен Номади су намирисали отровни бршљен.

Номади цели у отоку прођоше башту,прилазе потоку
стадоше да се умију кад угледаше водену змију.
За њом још њих на стотине,Номадима се очи склопиле
то им беше доста,не стигоше ни до царског моста.

Враћају се Номади а цар се смеје,овце блеје
свраке гачу,Номади нису више на ранчу.
Осице своје цветове пазе,змијице се са водом мазе
а пастир и ован се Номадима плазе.

[srbhristov1]

сада нешто мало озбиљније 

ЛАМЕНТ ЗА ВИТЕЗОВЕ

Наше је огњиште далеко иза нас,
Толико путева још морамо проћи,
Далеко иза таштине овог света,
Након сенке на рубу ове ноћи.

Пурпурне измаглице и тамне сенке,
Тмруни облаци и велики хлад,
Све ће утихнути, све ће избледети,
Страх, храброст, сан и глад.

Зла смрт мимоишла је праведне и јаке,
Нема више места за радости  сада,
Овај ламент је тужбалица за племените и храбре,
Нема утехе за остале након Инвазије Номада.

Тугују за браћом земље на западу,
Наричу драгане за одважним јунацима,
Што их усмртише номади са истока
Па ходају сада по вечним ловиштима.

Ни најмудрији немају праве речи,
Праве речи немају ни најпросвећенији,
Да опишу храброст и част витезова,
Да се узвеличају мужеви највољенији.

Одајмо пошту, погнутих глава,
Заставе на пола копља нека падају,
Први зраци сунца након суморних дана
Кажу нам да им се анђели са неба сада радују.

[srbhristov1]

и наравно нешто мало непзбиљније   

Дурланцу је мало фалило да уђе у Топ 50 такмичења „Инвазија Номада XI ера“. За то су му били потребни дијаманти за инстант регрутацију војске, како би мобилисао нове војне јединице и тиме повећао нето економске бодове. А за дијаманте је био потребан новац, који је потражио од оца. Ево каква је била његова реакција у епилогу овог турнира.
(напомена: у питању је аутентичан дијалект са посебним нагласком из нишког насеља Дурлан)

50 ЕВРИЋА

Дурланац:
„E ћале, дај ми 50 еврића, молим те.“

Ћале:
„Море марш, какви бе 50 еврића бе.
Ради бе, па заради бе!
Куј ги мени дава је...(бип!)...ем ли ти фамилију сељачку у д...(бип!)...пе!
Набио си 25 године у гузицу, гузицу си утего у фарменку...
Па дај ми 50 мостића!
Да л’ ми бе неко давао у твоје године, него сам радео у предузеће?
Па да ви’ш кад се вратим из треће бе,
пита ли ме неко бе дал ми лако.
А господин неће, господин игра игрице, по цел` дан, и цел` ноћ кад се спије.
А овамо – ћале, дај ми нешто паре, ћале, дај за ово… ћале, дај за оно…
Па дај за цигаре, дај за дије...
Море марш, је...(бип!)...ем ли ти коске старе!
Шта си бе ти? Најпаметнији?
Ми по кућу, сви смо будале?
Ради бе, вучи, сецај, засучи бе рукаве, а не… дај 10 еврића, дај 20 еврића, дај 5… 5 по 5, 25… пута трие’с дана бе, кол`ко је бе то?
А, де је струја, вода, храна???
Па, мож ли тако да се живи???
Па, де би ми завршили, да смо исти такви били, а?
Да л’ би се луксузирали у стан од седамдес` квадрата,
па једна соба за господина, друга за његовог брата.
За једног лаптоп, за другог лаптоп.
Још вам и то мало, ма обојицу ћу вас ставим у топ.
А, бе, молим… ако ти се не свиђа, знаш де су ти врата, па си тражи боље.
Неки људи и за ово кукају и моле.
Е, мој синко… теби све мало…
у дуп...(бип!)...нце те аздисало.

А ел сам ти лепо причао, батали то играње…
Нема ‘леба од то ср...(бип!)...ње!
Њива, њива је за тебе!
То теби треба, кичма да ти се савије за парче ‘леба…
Па, да ви’ш кад те сунце утепа у главу!
А не по цел` ноћ, с’ они твоји наркомани, да пушите бе… оно бе… како се бе вика бе… ону дрогу бе…
Па, ја ли да гу пушим, не могу, а?
Још и та Империја, па још Инвазија Номада,
Смеку ли ти твоју, докле ће бе то играш, до када?

Шта? Држава ти не даје пос`о?
А они вам били фини?
Ништа нису ваљали, збутавали, много крали, а?
Дошли ови ваши, па да ви’м где су паре, шта вам па они бе дали?
Све продаше, па се накраше.
Море, Слоба беше златан, ал’ га пре’ебаше!
Онако красног човека, ал’ нека, нека…
Ће дође из ду...(бип!)...пе у главу!
Па ће кажеш: море, онај мој ћале… беше у праву…
Ће дође маца на вратанца!

Е, мој синко!
А сад ти и Александар крив!?
Онако поштен човек, да ми је здрав и жив.
Ел ти и Александар крив што свако јутро лежиш у пет,
ел ти Александар крив што ниси завршио факултет,
ел ти Александар крив што се цео дан зајебаваш,
а ел ти Александар крив што дању спаваш, ноћу лудујеш, с’ ђаволом се коцкаш, с’ душом тргујеш?
А, бе, ако је крив, дај бе ће га тужимо бе, ће тражимо бе одштету бе…
како ми је сина упропастио…
Како ни на Инвазију Номада дије није добио.“

Дурланац:
„Ма за то ми треба, само за Империју, за Инвазију номада, сад је епилог.“

Ћале:
„Шта? Каква бе Империја? Какви бе номади?
Још и епилог?!?! `Оћеш ја теби епитаф да ставим?

Море, кад ће те отерају у војску, да ми се мозак мало одмори…
Јао, да бе… И њу гу преје...(бип!)...аше, начисто гу укинуше!
Данас, сутра… ће заратимо с’ американци бе…
Ко ће нас брани кад с једне стране опале бугари, а с друге албанци… а?
Море, да нам нису руси…
Јели би глогиње…
Ако, ако… само се ти смеј, сине… само се смеј.“

Дурланац:
„Добро бе, ћале бе! Не треба ми бе! `Ајде здраво!“

Ћале:
„Шта бе ајд’ здраво?
Долази, бе, овамо… пи...(бип!)...ка ти материна сељачка!
Тако ли ће ми се извлачиш?
Море, долази овамо!
Је...(бип!)...ем ти педес’ мостића!
И теби… и све по кућу сад да ви покршим!
Шта сам бе рађао, шта сам ранио бе?
Па, мож’ ли тако да се живи ?
Како бе тако живите бе, а?“

[Martina]

Проглашење победника након 4. пресека 3. круга конкурса!
Кликните овде!