15
« послато: мај 10, 2013, 14:58:57 поподне »
Залазак сунца, заиста изгледа прелепо са највише куле помисли стражар.Њиве,пашњаци шуме као на длану
протегли се докле поглед досеже.На западној падини брда још сунце умива господареве винограде на далеко чувене
по свом роду.Ја додуше нисам имао прилике да пробам краљевско вино ал господа га пуно хвале а богами и тросе.
Кад бих за тренутак смео да скинем шлем да ми овај ветар продје кроз косу,чини ми се да бих лакше носио ову
стражарску спрему и дрзао копље.
Али времена нису за уживање у крајолику.Колико су нас само костале ове плодне земље,густе шуме и бистре реке.
Све је то мачем и копљем освојено.Колико је само сребрњака и златника господар исковао да се унајми и опреми
сила која не зна за пораз.Сви смо платили свој део.Господар златом а ми главама.Од кад је света и века,тако се
плаћало.
Мир неће дуго трајати.Знају и други шта су добра вина,шуме пуне дивљачи и реке пуне рибе.Оваква земља носи
проклетство лепе жене.Глас о њеној лепоти се шири брзином муње и на крају свако пожели да је има.Е зато ја мој
шлем не скидам.Господар каже да нас чека још много бојева и ратова да потврдимо право на све провинције у којима су
наше посаде.И сам,сам јуче видео хиљаде фаланги као се распоређују на поља одакле се очекује коњица.Паладини
се прикупљају и формирају таласе,спремни за контранападе.Стрелци распоредјени у тврђави спремни да изађу и
заштите паладине.Видео сам то већ много пута, као кад видим муњу пре него што чујем гром.Судбина,коју смо сами
изабрали.Да освајамо,бранимо,служимо,гинемо...Да будемо империани....
Прикажи поруке