676
Генерална дискусија / Одг: Kaladont
« послато: август 05, 2013, 21:01:08 поподне »
iaKO
Прикажи поруке
Овај одељак вам дозвољава да видите све поруке овог члана. Имајте на уму да можете да видите само поруке из оних области којима имате приступ.
678
Стихови 2013 / Одг: Једанаести круг конкурса - стихови о Империји Онлајн
« послато: август 04, 2013, 21:23:14 поподне »
Српски војници један пут су пратили
Свици су им тај пут обасјавали
Ништа њих одвратити није могло
Све пред њима је падало
У 40 дана мукотрпних битки
Својој земљи славу из рата су донели
Показали су своју моћ
Иако нису имали дијамантску испомоћ
Судбина иза храбрости прати нас
Без икаквих шанси ми смо осветлили наш образ
Подсмех били можда јесмо
Ал руглу подлегли нисмо
Доказ још један колико је моћна армија наша
Армијо, не дај се до судбоноснога дана
Плава крв тече вашим венама
Донесите плиму у свету са месечевим менама
Свици су им тај пут обасјавали
Ништа њих одвратити није могло
Све пред њима је падало
У 40 дана мукотрпних битки
Својој земљи славу из рата су донели
Показали су своју моћ
Иако нису имали дијамантску испомоћ
Судбина иза храбрости прати нас
Без икаквих шанси ми смо осветлили наш образ
Подсмех били можда јесмо
Ал руглу подлегли нисмо
Доказ још један колико је моћна армија наша
Армијо, не дај се до судбоноснога дана
Плава крв тече вашим венама
Донесите плиму у свету са месечевим менама
679
Приче 2013 / Одг: Једанаести круг конкурса - приче о Империји Онлајн
« послато: август 04, 2013, 03:34:06 пре подне »
"Драги гледаоци то је све од нас у овој емисији. Гледајте нас и наредне седмице уколико желите да чујете најновије вести из наше земље. Сада преузима наш колега Лука који је задужен, као и увек, за спорт. Лука..."
"Хвала Зоране.
Драги гледаоци, као што већ знате ово је била веома бурна недеља за српску нацију...
Млађа генерација Орлова је остварила ненадмашив успех на европском првенству у фудбалу! ПРВО МЕСТО НАРОДЕ!!! Након веома дугог времена смо се вратили у пуном сјају! Исплатио се рад младих репрезентативаца као и тренера коме скидам капу на истрајности.
Такође не треба заборавити ни пливање драги моји. Иван Ленђер је освојио 12 место на сведском такмичењу! Запањујућ резултат за тако младу звезду која је још у успону!
Ове недеље, као и прошле, нема пуно вети о Ђоваку. Последњи извештаји нам говоре да је још увек у својој приватној теретани у Монаку и да се тамо спрема за свој следећи турнир.
А сада, да вас више не бих држао у неизвесности, дошао је ред на вест коју сви чекате. Завршило се и треће Светско првенство у Империји Онлајн! Имамо победника, а то је Хрватска, која је заслужено примила своје медаље и похвале! Од самог почетка су се борили за прво место и успели су да га задрже.
На другом месту, одмах иза Хрватске се налази репрезентација Пољске, иако је било заиста тесно последња 2 дана игре.
Треће место, али не мање важно, је припало Италији !Италијани нису били фаворити, али су се ипак изборили за своје треће место.
Знам да се већина вас пита шта се догодило са 2 главна фаворита, Бугарском и Бразилом. Братил је на почетку такмичења био велики фаворит, али се успавао у каснијој игри и то их је коштало медаље. Што се тиче бугара, они су пробали да преузму замкове од Пољске репрезентације али у томе нису успели. Бесни због пораза, почели су да окривљују једни друге за неуспех и одлучили су да се потпуно предају.
Репрезентација Србије је завршила на осмом месту! Веома добар просек, пошто је у турниру учествовало више десетина темаља широм света! Иако су у почетку пробали да узму замкове, та тактика је брзо пропала због мањка војске. Поред тога што су се пласирали у топ 10 играча, такође су остварили завидан резултат у ратовима! 12 победа и о пораза! У војном погледу се највише истакао играч bichboziji од кога је страховало пола света! Својом неустрашивом војском је косио све што се креће и тиме остварио веома велик број медаља.
Драги гледаоци то је све од емисије за ову недељу. Укључите се и следеће недеље да видите резултате ратова на Српско/Хрватским серверима као и ко има највише утицаја.
Довиђења и лаку нођ вам желим."
"Хвала Зоране.
Драги гледаоци, као што већ знате ово је била веома бурна недеља за српску нацију...
Млађа генерација Орлова је остварила ненадмашив успех на европском првенству у фудбалу! ПРВО МЕСТО НАРОДЕ!!! Након веома дугог времена смо се вратили у пуном сјају! Исплатио се рад младих репрезентативаца као и тренера коме скидам капу на истрајности.
Такође не треба заборавити ни пливање драги моји. Иван Ленђер је освојио 12 место на сведском такмичењу! Запањујућ резултат за тако младу звезду која је још у успону!
Ове недеље, као и прошле, нема пуно вети о Ђоваку. Последњи извештаји нам говоре да је још увек у својој приватној теретани у Монаку и да се тамо спрема за свој следећи турнир.
А сада, да вас више не бих држао у неизвесности, дошао је ред на вест коју сви чекате. Завршило се и треће Светско првенство у Империји Онлајн! Имамо победника, а то је Хрватска, која је заслужено примила своје медаље и похвале! Од самог почетка су се борили за прво место и успели су да га задрже.
На другом месту, одмах иза Хрватске се налази репрезентација Пољске, иако је било заиста тесно последња 2 дана игре.
Треће место, али не мање важно, је припало Италији !Италијани нису били фаворити, али су се ипак изборили за своје треће место.
Знам да се већина вас пита шта се догодило са 2 главна фаворита, Бугарском и Бразилом. Братил је на почетку такмичења био велики фаворит, али се успавао у каснијој игри и то их је коштало медаље. Што се тиче бугара, они су пробали да преузму замкове од Пољске репрезентације али у томе нису успели. Бесни због пораза, почели су да окривљују једни друге за неуспех и одлучили су да се потпуно предају.
Репрезентација Србије је завршила на осмом месту! Веома добар просек, пошто је у турниру учествовало више десетина темаља широм света! Иако су у почетку пробали да узму замкове, та тактика је брзо пропала због мањка војске. Поред тога што су се пласирали у топ 10 играча, такође су остварили завидан резултат у ратовима! 12 победа и о пораза! У војном погледу се највише истакао играч bichboziji од кога је страховало пола света! Својом неустрашивом војском је косио све што се креће и тиме остварио веома велик број медаља.
Драги гледаоци то је све од емисије за ову недељу. Укључите се и следеће недеље да видите резултате ратова на Српско/Хрватским серверима као и ко има највише утицаја.
Довиђења и лаку нођ вам желим."
680
Приче 2013 / Одг: Девети круг - Приче о ИО
« послато: јул 08, 2013, 00:51:32 пре подне »
Дошао је напокон и тај тренутак у години. Време је да се одлучи која земља има најбоље играче! Само, гре'ота је што се све опет своди на дијаманте. Све зависи од тога колико ко поједе дијаманата и оствари више бодова.... нема оне старе поштене макљаже око медаље. Али да се не удаљавамо од теме, напокон је почело оно што са нестрпљењем чекамо већ дуже времена. Играчи су трошили дане и дане свога живота трудећи се да победе у квалификацијама и представљају своју земљу на сведском првенству.
Бразил и даље држи прво место са тренутних 22 797 011 бодова, што је веома фасцинантно. До сада се нико није брзо тако развијао, али то се могло исчекивати пошто на ком год серверу да почну за пар дана развију и до 120 милиона бодова!
Одмах за њима на другом месту стоји бугарска са солидних 8 229 225 бодова. Примети се веома велика разлика између првог и другог места, али има времена до краја такмичења да се та разлика надокнади.
На трећем месту се тренутно налази репрезентација Румуније са 6 625 854 бодова. Њихови репрезентативци су упорни и не предај усе тако лако. Али морају да развијање убаце у брзину пошто се иза њих налази репрезентација Турске са 6 440 434 бодова. Из приложеног се да видети да је разлика мања од 200к бодова! Ово ће бити веома занимљива борба за позицију на табели...
Репрезентативци Србије се тренутно налазе на 6. месту са 4 302 288 бодова! Веома добар успех са обзиром да учествује 94 репрезентација! Веома добар успех српских орлова! Али, надамо се да ће ускоро појединци престати да толико једу дијаманте и почну нормално да играју и повећају нашим тигровима шамсу да освоје медаље, па можда чак и Пехар Јединственог!
Подаци преузети са сајта за праћење светског првенства једно 20 мин пре, кад сам почео да пишем.
Бразил и даље држи прво место са тренутних 22 797 011 бодова, што је веома фасцинантно. До сада се нико није брзо тако развијао, али то се могло исчекивати пошто на ком год серверу да почну за пар дана развију и до 120 милиона бодова!
Одмах за њима на другом месту стоји бугарска са солидних 8 229 225 бодова. Примети се веома велика разлика између првог и другог места, али има времена до краја такмичења да се та разлика надокнади.
На трећем месту се тренутно налази репрезентација Румуније са 6 625 854 бодова. Њихови репрезентативци су упорни и не предај усе тако лако. Али морају да развијање убаце у брзину пошто се иза њих налази репрезентација Турске са 6 440 434 бодова. Из приложеног се да видети да је разлика мања од 200к бодова! Ово ће бити веома занимљива борба за позицију на табели...
Репрезентативци Србије се тренутно налазе на 6. месту са 4 302 288 бодова! Веома добар успех са обзиром да учествује 94 репрезентација! Веома добар успех српских орлова! Али, надамо се да ће ускоро појединци престати да толико једу дијаманте и почну нормално да играју и повећају нашим тигровима шамсу да освоје медаље, па можда чак и Пехар Јединственог!
Подаци преузети са сајта за праћење светског првенства једно 20 мин пре, кад сам почео да пишем.
681
Свет HR/RS 2(R107) [x2] / Одг: Dupli, trodupli nalozi ...
« послато: јул 01, 2013, 20:56:14 поподне »
Ja i dalje ponosno stojim iza svog predloga da se uvede 1 igrac 1 nalog po svetu ko u ikarijamu...
Šta fali da ako neko ima brata, sestru, cimera lepo prijavi administratoru i onda lepo može 2 naloga ali da se malo pažljivije prati da ne bude čisto farmerski...
Šta fali da ako neko ima brata, sestru, cimera lepo prijavi administratoru i onda lepo može 2 naloga ali da se malo pažljivije prati da ne bude čisto farmerski...
682
Свет HR/RS 2(R107) [x2] / Špijunaža
« послато: јул 01, 2013, 20:35:56 поподне »
To sam tek sad skontao da kada posaljem napad na nekog i posaljem spijune sve je ok. Ali ako nekim slučajem povučem te špijune, moram da refreš stranicu da bih mogao opet da ih posaljem.... nzm da li je tako i vama 
683
Свет HR/RS 2(R107) [x2] / Одг: Dupli, trodupli nalozi ...
« послато: јун 25, 2013, 17:27:13 поподне »
Mozda ovo zvuci kretenski, ali da li postoji mogucnost da se uvede 1 racun 1 ip adresa?? 
684
Свет HR/RS 2(R107) [x2] / Одг: Dupli, trodupli nalozi ...
« послато: јун 25, 2013, 17:12:38 поподне »
Vodite uzaludnu bitku... Mislim realno, svi znamo ko ima vise multinaloga...
Ne znam za vas, al meni je tako zanimljivije, lepo se trudis da provalis ciji je profil...
Ne znam za vas, al meni je tako zanimljivije, lepo se trudis da provalis ciji je profil...
686
Стихови 2013 / Одг: Седми круг конкурса!
« послато: јун 09, 2013, 22:00:23 поподне »
Битка
Сваке ноћи када легнем да спавам
Питање о Империји ме држи будним сатима
Плашим се да ме нико не опљачка
Те устајем да видим шта се дешава
Често будим се без разлога
Јер паника ме хвата
Али понекад ухватим неког манијака
Те онда његовој војсци следи успаванка
У сну сањам битке велике
Битке велике и моћне
Битке о којима ће историја да пише
Битке у којим непријатеља нема више
Битке моћне, победе, пораз
Царство спаљено, опљачкано
Људи убијени, гаврани ка царству јуришају
Свакодневна прича на радију
Сваке ноћи када легнем да спавам
Питање о Империји ме држи будним сатима
Плашим се да ме нико не опљачка
Те устајем да видим шта се дешава
Често будим се без разлога
Јер паника ме хвата
Али понекад ухватим неког манијака
Те онда његовој војсци следи успаванка
У сну сањам битке велике
Битке велике и моћне
Битке о којима ће историја да пише
Битке у којим непријатеља нема више
Битке моћне, победе, пораз
Царство спаљено, опљачкано
Људи убијени, гаврани ка царству јуришају
Свакодневна прича на радију
687
Приче 2013 / Одг: Седми круг конкурса!
« послато: јун 07, 2013, 22:22:54 поподне »
Ово је један веома дугачак извештај, о постанку и паду савеза KingSiez на свету Срб/Хр 2. Надам се да ће вам се прича свидети (бар онима које не мрзи да читају).
Крчма. Напокон сам је угледао после три дана пута по овој пустоши. Рат је потпуно уништио ово царство. Успут сам наилазио на многе спаљене куће. Заиста језиви призори. Нико није сахранио мртве, сви су побегли у паници. Ова крчма је прва зграда у којој има људи. То ме је више обрадовало него оброк и сигуран кров над главом. Коња сам оставио у штали. Из крчме допиру звуци весеља. Највероватније славе победу у рату.
Унутрашњост је гора него што сам очекивао. Догореле лампе, слојеви масноће на столовима које нико није месецима чистио, устајала слама на поду... Ова крчма је сигурно видела и боље дане. Али и поред овог грозног изгледа, крчма је пуна људи. Велика група војника се окупила за највећим столом и славе победу у рату. Једина ствар која се издваја у целој овој причи је седокоси човек који седи сам у углу крчме и пије. Обучен је у сељачке рите али га изглед одаје. Широка рамена, крут став, мрк поглед, шаке као цепанице, лице пуно ожиљака. Изгледа као војник који има доста искуства. Он ме је заинтресовао највише од свих. Желео сам да саслушам његову животну причу и искуства да бих допунио своју књигу.
Сео сам тачно преко пута од њега. Нисам имао довољно храбрости да започнем разговор бојећи се да га не наљутим. Време је полако пролазило али ме он ниједном није погледао. Од чекања сам огладнео. Наручио сам вечеру и пар врчева пива чекајући да проговори. Али он никако није дизао свој сетни поглед са његовог врча пива... као да га прошлост прогони.
У међувремену, разговор за "војничким" се све више расмпласавао. Разговарали су о бившем савезу који је раније господарио овим крајевима, KingSiez-у. Савезу који је у то време био веома утицајан. Сви осим двојице војника су говорили како су војници и владари тог савеза били кукавице и слабићи наспрам њих, који су преузели ове земље после распада савеза. Она двојица су ћутала. Претпоставам да су они војници који су ратовали за тај савез и да не желе да вређају и омаловажавају своје бивше савезнике. Али нисам успео да чујем више од тога пошто је разговор прешао брзо на наредну тему. Победу у рату. Ускоро су почеле здравице и хвалоспеви о победи у рату као и о владару који их је довео до победе.
"Жутокљунци. Још нису победили а већ славе. Никад се незна да ли непријатељ има скривене одреде који су спремни да нападну у било ком тренутку."
Изненадо сам погледао у старца. Први пут је проговорио неке речи од кад сам ушао у крчму. Мора да га је прича о рату повредила. Можда има неке везе са тим савезом KingSiez...
"Знате ли ви нешто о том савезу?" упитао сам га стрепећи да га не увредим нечим.
"Да ли знам нешто о њему? Младићу ја сам био један од утицајнијих људи тод савеза."
Одговор ме је запрепастио. Како је могуће да утицајан човек у тако моћном савезу спадне на просјачки штап?
Наручио сам му врч пива да бих га натерао да прича. Прво сам ја морам да му испричам моју причу. Како сам писац, један од малобројних који путују по ратним подручјима и записују приче војника...то је дугачка прича и не желим да вам досађујем са њом. Ускоро је дошао ред на њега. Узео сам папире и спремио мастило. Нисам могао да нађем перо. али ми је крчмар дао једно.
"Дакле желиш да чујеш моју животну причу. Добро, испричаћу ти је, али ти мораш да урадиш нешто за мене. Не желим да се моје име спомене ни на једној страници. А такође желим још један врч пива. Прича је дугачка, грло ће ми се осушити."
Без размишљања сам пристао на све. Желео сам ту прићу више од свега. Прича, коју ћеш драги читаоче моћи да прочиташ на следећој страници ове књиге, је једна стварно потресна али истинита прича. Одлучио сам све да запишем, чак и оне најмање детаље које је старац спомињао. Драги читаоче, надам се да ће ти се прича свидети колико и мени...
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Живео сам у нормалној сеоској породици. Отац ми је био кмет а мајка ми је била куварица у палати. Осим њих двоје имао сам и млађег брата, чије име такође нећу спомињати.
Имали смо веома тешко детињство. Велика оскудица је била свуда. Сва срећа па је мајка радила као куварица. Тајно нам је доносила отпатке или прегорелу храну за јело. Иако ми је било свега 10 година, размишљао сам унапред. Био сам згрожен таквим начином живота. Желео сам више. Желео сам да избавим породицу из сиромаштва. Тада сам одлучио да постанем ратник. Желео сам славу, титулу, земљу...све што иде једном војнику. Одлучио сам да са собом поведем и млађег брата. У почетку се противио али сам га на крају ипак убедио да пође са мном да гледамо витезове како вежбају...
Звуци дрвених мачева су се чули из даљине. Много пре што смо их видели. То је био тренутак који ћу памтити до краја свог бедног живота. Први део вежбања је био прилично досадан за мене. Мачеваоци, копљаници, стрелци... све горе до горег. Међутим. брат је био фасциниран мачеваоцима. Будала! У чему је задовољство да носиш штит који је дупло тежи од тебе и да истовремено висташ мачем? Никада га нисам разумео.
После свих ових лакрдија и будалаштина на вежбалиште су дошли они. Катрафакти. Били су величанствени у свом сјајном оклопу док јашу своје моћне коње који се не плаше ни лавова! Заиста, призор који Ћу памтити до краја живота. Тада сам одлучио шта ћу бити кад одрастем. Одлучио сам да постанем катрафакт...
Наредних 5 година је прошло а да сам то једва и приметио. Свакодневна вежбања и рад чине да време брже пролази. Ситуација се такође много променила. Нема више оскудице. Све иде на боље у овом царству. Становништво расте, број становника се повећава....заиста предивно! Још 3 месеца па ћу моћи да приступим војсци. Не могу да дочекам тај тренутак када ћу добити личну опрему и свог властитог коња. Брата виђам све ређе. Мачеваоце примају доста раније...отишсао је од куће још пре годину дана. Одлучио је да својим штитем брани недужне уместо да се бори у биткама....каква будала! То уопште није занимљиво! Нема ничек лепшег када јашеш на свом коњу у битку, без икаквих оптерећења ко ће погинути од твојих сабораца. Најбитније је да ти преживиш.
Коначно сам примљен у конјицу! Успео сам! Један од малобројних који је прошао. Од 200 младића само је нас 20 прошло. Церемонија је такође била упечатљива. Добио сам мој првимач и једно ждребе. То је једино што ме је разочарало. Очекивао сам правог ратног коња а не неко смрдљиво ждребе! Али убрзо сам променио мишљење. Ово ждребе могу да тренирам одмалена како ја хоћу...чуди ме како то нисам схватио на почетку!
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Старац је прекинуо своју причу. Брзо сам подигао поглед молећи се да је све у реду. Не може сада престати да прича! Не када је постало занимљиво!
Отпио је један велики гутљај пива и ћутао. Очигледно му је било тешко да настави.
"Хеј матори, шта се даље десило?"
Био сам запрепашћен. "Војнички" сто је био потпуно тих. Мува се могла чути. Сви су ћутке слушали старчеву причу. Чак је и крчмар запоставио рибање столова и сео да би чуо остатак.
Старац дубоко удахну и настави своју причу
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Следећих пар година је протекло јако брзо. Непрестани походи и освајања, победе у ратовима. Повремено се чујем са братом. Постао је царев телохранитељ. Највећи чин који један мачевалац може добити. Постали смо једна угледна породица. Родитељи су били веома поносни на нас. Боље није могло бити. Све док нису дошли они....
Погодили су нас као гром из ведра неба. Први пут се десило да нисмо ми објавили рат. Нама је објављен, од стране кукавичног савеза чије име не желим чак ни да изговорим. Били су јачи. Мој господар је тада био у савезу _Rakuni_ на свету Срб/Хр 2. Ухватили су нас неспремне. Неки околни господари нису послали војску него су је оставили кући. Ускоро их је непријате сравнио са земљом. Али, неки се нису дали. Мој господар и неколицина су непрестано нападали и повлачили се. Герислки рат. Знам да је то кукавички али то је једино што смо могли да урадимо. Али ни то није помогло. Рат је био изгубљен. Добро се сећам свих битака. Тада сам био припадник теше коњице и имао сам под мојом командом одред од 20 људи. Успели смо да преживимо. Али дошло је до великих промена. Господар, бесан због изгубљеног рата је одлучио да напусти овај савез и са својим пријатељима оснује нови. Одлучили су да свој савез назову KingSiez. Био је то мали савез од свега 6 играча. Многи су се смејали њиховој одлуци. Али су чланови остали упорни. Понобо су изградили своју војску и кренули у нова освајања. Све се то догодило у журби зато што је ускоро почињало такмичење за Господара света. Савез је одлучио да не узима себи замкове. Одлучили су да ратују, да буду упамћени. Тако је и било. Први рат је ускоро био објављен. Непрестани походи против непријатеља. Али гле чуда!!! Непријатељеви пријатељи су нам такође објавили рата. Тако смо се нашли на 3 фронта! И победили смо на сва 3! Ускоро је било сваког дана борби, нови ратови, нови изазови. Савез је постао веома познат. Сви су страховали да им се нађу на поту сем најутицајнијих 5. Наши господари су наставили да воде ратове не обазирући се на опомене. Отишли су предалеко...
Тада сам већ био катрафакт. Командир. Добио сам сопствену чету од 4000 коњаника д ањима управљам, а тај број се сваког дана повећавао. Постајао сам све утицајнији. Желео сма моћ. Желео сам новац.
Тај рат је све преокренуо. Био нам је објављен од непријатеља два пута јачег и бројнијег од нас. Морал нам је опао, али су нас наши краљеви охрабрили. Нису бежали. Остали су и борили се као лавови. Без повлачења, без предаје. Већ смо могли да осетимо победу, водили смо преко 10000 бодова у рату! Све док нисмо начинили велику грешку. Краљ нас је послао да опљачкамо непријатељево царство. Кренула је смао коњица, пошто смо бржи и убитачнији од осталих. Та пљачка је све упропастила. Убили смо гомилу сељака, добили много злата. Више него што смо могли да понесемо. Ипак смо одлучили све да понесемо. Коњи су једва носили терет на леђима. Галоп није долазио у обзир. Кренули смо полако назад ка царству. После 2 дана смо видели шпијуна како брзо хита ка напа са потуком која је гласила : "Тврђава је нападнута. Брзо се вратите да помогнете у одбрани иначе ћемо изгубити."! Била је то порука од краља. Сви су гледали у мене и чекали наређење да похитамо назад ка тврђави и помогнемо нашој браћи у борби. Али сам другачије одлучио. Одлучио сам да наставимо овим темпом, са свим златом на коњима. Тада сам био сувише похлепан. Желео сам да то злато донесем кући. После целог дана пута, видели смо дим. Велики стуб дима како се диже у небо. Сви смо почели унапред да славимо. Тврђава је била одбрањена без нас и то гори непријатељски логор. Али. истина је била мого суровија...
Дим није долазио од непријатељског логора. Долазио је из наше тврђаве. Била је сравњена са земљом. Али ипак су се наши стрелци показали као мајстори. Поље је било прекривено лешевима непријатељских војника. Заиста језив призор. Али тада нисам марио за то. Мислио сам како да се оправдам краљу што смо закаснили. Изговора није било....ја сам за све крив. Ја и моја похлепа.
Касније те вечери добио сам страшне ноћи. Брат и родитељи су погинули такође. Брат је умро бранећи краља до последњег даха, Родитељима је спаљена кућа, заједно са њима унутра. Изгубио сам све што сам волео. Сви они су могли бити спашени само да сам оставио злато. Проклето злато! Још да ствари буду горе, сви су мене кривили за порез. Нисам могао да погледам људе у очи. Тада сам учинио највећу промену у мом животу.
Одлучио сам да напустим војску. Иако је крај ере био близу, ја сам је напустио. Почео сам да живим као кмет, нашао себи жену. Очекујемо прво дете... молим Бога да личи на њу. Никако не желим дете које ће личити и понашати се као ја. То бибила још једна пропаст. И даље кривим себе. Рат је изгубљен због моје похлепе. Моја породица је умрла због тога. Све је моја кривица...
Ера се завршила. Ускоро је требало да почне нова. Одлучио сам да останем са женом и ћерком. Нисам желео да поново дотакнем мач. Чак ни да га видим.
Цар је одабрао сељаке који ће му помоћи да поново сагради своје царство. Нисам желео да учествујем у томе, али ме је ипак занимало шта ће се десити.
Нова ера је почела. Савез је добро напредовао. Све док нису почели да ратују... Овај пут их је било много више. Чак 18 чланова! Нису сви били тако активни као прошле ере....порази су почели да се нижу један за другим. Непрестане свађе и бес због губитка ратова су учинили своје. Савез се распадао. Неки су покушали да га задрже, али нису успели. KingSiez, савез који је засијао као најсјајнија звезда, угасио се.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
"Ето то је моја прича. Овај последњи део сам испричао зато што ће те можда санимати. Иди сад. Остави ме да утопим своју тугу у пићу. Пусти ме да заборавим..."
Ово дугујем свим члановима овог савеза. Желео сам да остану запамћени по својој храбрости.
Ваш SerbiaMaster (SM), са света Срб/Хр 2. Највероватније има пуно граматичких и правописних грешака, али ме мрзи да тражим
Уколико нађете неку, обавестите ме па ћемо је брзо исправити
Крчма. Напокон сам је угледао после три дана пута по овој пустоши. Рат је потпуно уништио ово царство. Успут сам наилазио на многе спаљене куће. Заиста језиви призори. Нико није сахранио мртве, сви су побегли у паници. Ова крчма је прва зграда у којој има људи. То ме је више обрадовало него оброк и сигуран кров над главом. Коња сам оставио у штали. Из крчме допиру звуци весеља. Највероватније славе победу у рату.
Унутрашњост је гора него што сам очекивао. Догореле лампе, слојеви масноће на столовима које нико није месецима чистио, устајала слама на поду... Ова крчма је сигурно видела и боље дане. Али и поред овог грозног изгледа, крчма је пуна људи. Велика група војника се окупила за највећим столом и славе победу у рату. Једина ствар која се издваја у целој овој причи је седокоси човек који седи сам у углу крчме и пије. Обучен је у сељачке рите али га изглед одаје. Широка рамена, крут став, мрк поглед, шаке као цепанице, лице пуно ожиљака. Изгледа као војник који има доста искуства. Он ме је заинтресовао највише од свих. Желео сам да саслушам његову животну причу и искуства да бих допунио своју књигу.
Сео сам тачно преко пута од њега. Нисам имао довољно храбрости да започнем разговор бојећи се да га не наљутим. Време је полако пролазило али ме он ниједном није погледао. Од чекања сам огладнео. Наручио сам вечеру и пар врчева пива чекајући да проговори. Али он никако није дизао свој сетни поглед са његовог врча пива... као да га прошлост прогони.
У међувремену, разговор за "војничким" се све више расмпласавао. Разговарали су о бившем савезу који је раније господарио овим крајевима, KingSiez-у. Савезу који је у то време био веома утицајан. Сви осим двојице војника су говорили како су војници и владари тог савеза били кукавице и слабићи наспрам њих, који су преузели ове земље после распада савеза. Она двојица су ћутала. Претпоставам да су они војници који су ратовали за тај савез и да не желе да вређају и омаловажавају своје бивше савезнике. Али нисам успео да чујем више од тога пошто је разговор прешао брзо на наредну тему. Победу у рату. Ускоро су почеле здравице и хвалоспеви о победи у рату као и о владару који их је довео до победе.
"Жутокљунци. Још нису победили а већ славе. Никад се незна да ли непријатељ има скривене одреде који су спремни да нападну у било ком тренутку."
Изненадо сам погледао у старца. Први пут је проговорио неке речи од кад сам ушао у крчму. Мора да га је прича о рату повредила. Можда има неке везе са тим савезом KingSiez...
"Знате ли ви нешто о том савезу?" упитао сам га стрепећи да га не увредим нечим.
"Да ли знам нешто о њему? Младићу ја сам био један од утицајнијих људи тод савеза."
Одговор ме је запрепастио. Како је могуће да утицајан човек у тако моћном савезу спадне на просјачки штап?
Наручио сам му врч пива да бих га натерао да прича. Прво сам ја морам да му испричам моју причу. Како сам писац, један од малобројних који путују по ратним подручјима и записују приче војника...то је дугачка прича и не желим да вам досађујем са њом. Ускоро је дошао ред на њега. Узео сам папире и спремио мастило. Нисам могао да нађем перо. али ми је крчмар дао једно.
"Дакле желиш да чујеш моју животну причу. Добро, испричаћу ти је, али ти мораш да урадиш нешто за мене. Не желим да се моје име спомене ни на једној страници. А такође желим још један врч пива. Прича је дугачка, грло ће ми се осушити."
Без размишљања сам пристао на све. Желео сам ту прићу више од свега. Прича, коју ћеш драги читаоче моћи да прочиташ на следећој страници ове књиге, је једна стварно потресна али истинита прича. Одлучио сам све да запишем, чак и оне најмање детаље које је старац спомињао. Драги читаоче, надам се да ће ти се прича свидети колико и мени...
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Живео сам у нормалној сеоској породици. Отац ми је био кмет а мајка ми је била куварица у палати. Осим њих двоје имао сам и млађег брата, чије име такође нећу спомињати.
Имали смо веома тешко детињство. Велика оскудица је била свуда. Сва срећа па је мајка радила као куварица. Тајно нам је доносила отпатке или прегорелу храну за јело. Иако ми је било свега 10 година, размишљао сам унапред. Био сам згрожен таквим начином живота. Желео сам више. Желео сам да избавим породицу из сиромаштва. Тада сам одлучио да постанем ратник. Желео сам славу, титулу, земљу...све што иде једном војнику. Одлучио сам да са собом поведем и млађег брата. У почетку се противио али сам га на крају ипак убедио да пође са мном да гледамо витезове како вежбају...
Звуци дрвених мачева су се чули из даљине. Много пре што смо их видели. То је био тренутак који ћу памтити до краја свог бедног живота. Први део вежбања је био прилично досадан за мене. Мачеваоци, копљаници, стрелци... све горе до горег. Међутим. брат је био фасциниран мачеваоцима. Будала! У чему је задовољство да носиш штит који је дупло тежи од тебе и да истовремено висташ мачем? Никада га нисам разумео.
После свих ових лакрдија и будалаштина на вежбалиште су дошли они. Катрафакти. Били су величанствени у свом сјајном оклопу док јашу своје моћне коње који се не плаше ни лавова! Заиста, призор који Ћу памтити до краја живота. Тада сам одлучио шта ћу бити кад одрастем. Одлучио сам да постанем катрафакт...
Наредних 5 година је прошло а да сам то једва и приметио. Свакодневна вежбања и рад чине да време брже пролази. Ситуација се такође много променила. Нема више оскудице. Све иде на боље у овом царству. Становништво расте, број становника се повећава....заиста предивно! Још 3 месеца па ћу моћи да приступим војсци. Не могу да дочекам тај тренутак када ћу добити личну опрему и свог властитог коња. Брата виђам све ређе. Мачеваоце примају доста раније...отишсао је од куће још пре годину дана. Одлучио је да својим штитем брани недужне уместо да се бори у биткама....каква будала! То уопште није занимљиво! Нема ничек лепшег када јашеш на свом коњу у битку, без икаквих оптерећења ко ће погинути од твојих сабораца. Најбитније је да ти преживиш.
Коначно сам примљен у конјицу! Успео сам! Један од малобројних који је прошао. Од 200 младића само је нас 20 прошло. Церемонија је такође била упечатљива. Добио сам мој првимач и једно ждребе. То је једино што ме је разочарало. Очекивао сам правог ратног коња а не неко смрдљиво ждребе! Али убрзо сам променио мишљење. Ово ждребе могу да тренирам одмалена како ја хоћу...чуди ме како то нисам схватио на почетку!
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Старац је прекинуо своју причу. Брзо сам подигао поглед молећи се да је све у реду. Не може сада престати да прича! Не када је постало занимљиво!
Отпио је један велики гутљај пива и ћутао. Очигледно му је било тешко да настави.
"Хеј матори, шта се даље десило?"
Био сам запрепашћен. "Војнички" сто је био потпуно тих. Мува се могла чути. Сви су ћутке слушали старчеву причу. Чак је и крчмар запоставио рибање столова и сео да би чуо остатак.
Старац дубоко удахну и настави своју причу
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Следећих пар година је протекло јако брзо. Непрестани походи и освајања, победе у ратовима. Повремено се чујем са братом. Постао је царев телохранитељ. Највећи чин који један мачевалац може добити. Постали смо једна угледна породица. Родитељи су били веома поносни на нас. Боље није могло бити. Све док нису дошли они....
Погодили су нас као гром из ведра неба. Први пут се десило да нисмо ми објавили рат. Нама је објављен, од стране кукавичног савеза чије име не желим чак ни да изговорим. Били су јачи. Мој господар је тада био у савезу _Rakuni_ на свету Срб/Хр 2. Ухватили су нас неспремне. Неки околни господари нису послали војску него су је оставили кући. Ускоро их је непријате сравнио са земљом. Али, неки се нису дали. Мој господар и неколицина су непрестано нападали и повлачили се. Герислки рат. Знам да је то кукавички али то је једино што смо могли да урадимо. Али ни то није помогло. Рат је био изгубљен. Добро се сећам свих битака. Тада сам био припадник теше коњице и имао сам под мојом командом одред од 20 људи. Успели смо да преживимо. Али дошло је до великих промена. Господар, бесан због изгубљеног рата је одлучио да напусти овај савез и са својим пријатељима оснује нови. Одлучили су да свој савез назову KingSiez. Био је то мали савез од свега 6 играча. Многи су се смејали њиховој одлуци. Али су чланови остали упорни. Понобо су изградили своју војску и кренули у нова освајања. Све се то догодило у журби зато што је ускоро почињало такмичење за Господара света. Савез је одлучио да не узима себи замкове. Одлучили су да ратују, да буду упамћени. Тако је и било. Први рат је ускоро био објављен. Непрестани походи против непријатеља. Али гле чуда!!! Непријатељеви пријатељи су нам такође објавили рата. Тако смо се нашли на 3 фронта! И победили смо на сва 3! Ускоро је било сваког дана борби, нови ратови, нови изазови. Савез је постао веома познат. Сви су страховали да им се нађу на поту сем најутицајнијих 5. Наши господари су наставили да воде ратове не обазирући се на опомене. Отишли су предалеко...
Тада сам већ био катрафакт. Командир. Добио сам сопствену чету од 4000 коњаника д ањима управљам, а тај број се сваког дана повећавао. Постајао сам све утицајнији. Желео сма моћ. Желео сам новац.
Тај рат је све преокренуо. Био нам је објављен од непријатеља два пута јачег и бројнијег од нас. Морал нам је опао, али су нас наши краљеви охрабрили. Нису бежали. Остали су и борили се као лавови. Без повлачења, без предаје. Већ смо могли да осетимо победу, водили смо преко 10000 бодова у рату! Све док нисмо начинили велику грешку. Краљ нас је послао да опљачкамо непријатељево царство. Кренула је смао коњица, пошто смо бржи и убитачнији од осталих. Та пљачка је све упропастила. Убили смо гомилу сељака, добили много злата. Више него што смо могли да понесемо. Ипак смо одлучили све да понесемо. Коњи су једва носили терет на леђима. Галоп није долазио у обзир. Кренули смо полако назад ка царству. После 2 дана смо видели шпијуна како брзо хита ка напа са потуком која је гласила : "Тврђава је нападнута. Брзо се вратите да помогнете у одбрани иначе ћемо изгубити."! Била је то порука од краља. Сви су гледали у мене и чекали наређење да похитамо назад ка тврђави и помогнемо нашој браћи у борби. Али сам другачије одлучио. Одлучио сам да наставимо овим темпом, са свим златом на коњима. Тада сам био сувише похлепан. Желео сам да то злато донесем кући. После целог дана пута, видели смо дим. Велики стуб дима како се диже у небо. Сви смо почели унапред да славимо. Тврђава је била одбрањена без нас и то гори непријатељски логор. Али. истина је била мого суровија...
Дим није долазио од непријатељског логора. Долазио је из наше тврђаве. Била је сравњена са земљом. Али ипак су се наши стрелци показали као мајстори. Поље је било прекривено лешевима непријатељских војника. Заиста језив призор. Али тада нисам марио за то. Мислио сам како да се оправдам краљу што смо закаснили. Изговора није било....ја сам за све крив. Ја и моја похлепа.
Касније те вечери добио сам страшне ноћи. Брат и родитељи су погинули такође. Брат је умро бранећи краља до последњег даха, Родитељима је спаљена кућа, заједно са њима унутра. Изгубио сам све што сам волео. Сви они су могли бити спашени само да сам оставио злато. Проклето злато! Још да ствари буду горе, сви су мене кривили за порез. Нисам могао да погледам људе у очи. Тада сам учинио највећу промену у мом животу.
Одлучио сам да напустим војску. Иако је крај ере био близу, ја сам је напустио. Почео сам да живим као кмет, нашао себи жену. Очекујемо прво дете... молим Бога да личи на њу. Никако не желим дете које ће личити и понашати се као ја. То бибила још једна пропаст. И даље кривим себе. Рат је изгубљен због моје похлепе. Моја породица је умрла због тога. Све је моја кривица...
Ера се завршила. Ускоро је требало да почне нова. Одлучио сам да останем са женом и ћерком. Нисам желео да поново дотакнем мач. Чак ни да га видим.
Цар је одабрао сељаке који ће му помоћи да поново сагради своје царство. Нисам желео да учествујем у томе, али ме је ипак занимало шта ће се десити.
Нова ера је почела. Савез је добро напредовао. Све док нису почели да ратују... Овај пут их је било много више. Чак 18 чланова! Нису сви били тако активни као прошле ере....порази су почели да се нижу један за другим. Непрестане свађе и бес због губитка ратова су учинили своје. Савез се распадао. Неки су покушали да га задрже, али нису успели. KingSiez, савез који је засијао као најсјајнија звезда, угасио се.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
"Ето то је моја прича. Овај последњи део сам испричао зато што ће те можда санимати. Иди сад. Остави ме да утопим своју тугу у пићу. Пусти ме да заборавим..."
Ово дугујем свим члановима овог савеза. Желео сам да остану запамћени по својој храбрости.
Ваш SerbiaMaster (SM), са света Срб/Хр 2. Највероватније има пуно граматичких и правописних грешака, али ме мрзи да тражим
Уколико нађете неку, обавестите ме па ћемо је брзо исправити 688
Пример / Одг: Пример
« послато: мај 17, 2013, 23:28:35 поподне »
meni je normalno preko opere...
http://prntscr.com/15d22k
http://prntscr.com/15d22k
689
Репортаже 2012 / Одг: reporter sasa
« послато: мај 16, 2013, 22:05:55 поподне »
Ne...to sam vec shvatio al u tome je poenta....mozes da pises sta oces i niko ti nista nece reci....sem ako nije na Normalovom ili Martininom postu
al u tome je poenta....mozes da pises sta oces i niko ti nista nece reci....sem ako nije na Normalovom ili Martininom postu
690
Репортаже 2012 / Одг: reporter sasa
« послато: мај 15, 2013, 22:37:01 поподне »
Ne bih da zvucim kreticki i pokvareno, ali imas malo vise pravopisnih...