32
« послато: април 23, 2014, 01:32:47 пре подне »
Јутро ко јутро мирно беше,
Сељак у руднику гвожђе клеше,
По шумама дрво се спрема,
За будуће ратове проблема да нема.
Ал на царском двору нешто у реду није,
Поче киша из ведрог неба да лије,
Изађе стари цар на балкон да размисли мало,
Па схвати да му од царевања није много остало.
Пуче гром из ведра неба,
Прободе копље цара по сред ребра,
То копље катарпхатово беше,
Огрому војску чувари испред тврђаве видеше.
Овнови капију брзо сломише,
Кате цареве чуваре још брже побише.
Гори двор ко да је од папира,
Стари гуслар у гусле засвира.
Испева песму тако тужну и дугу,
Да је чуше и савезници на југу,
Из јужног двора крену коњица да бије,
Стаде киша из ведрог неба да лије.
Док се нови цар у двору одмарао
не зна да савезна војска ка њему пичи,
Сву војску има да му спичи,
Прерано се цар понадао,
Да је централним двором обвладао.
Те налете војска страшна,
Те на све што наиђе она то и поби,
Ал беше централни сад у добрим рукама,
Умреће зли цар на тешким мукама.
Тако дође једном царству крај,
И оде стари цар право у рај.
Прикажи поруке
