42
« послато: мај 19, 2013, 17:26:39 поподне »
Моја песма о члану
Кад уђеш у савез ти си само члан
и зато си акиван скоро читав дан.
Од жеље за напредовањем ти сав гориш
и у сваком рату до краја се бориш.
Онлајн ћеш бити ти даноноћно,
јер осетити напредак, то је тако моћно.
Обичан члан? Шта ти то вреди,
кад знаш да неко мора, да те унапреди.
Спазиће те вођа ако имаш срећу,
и добићеш позицију већу.
Тако командир постаћеш,
и бонус морал ти добићеш.
Захвалност ка савезу осећаш сад,
ал' за даљим напредовањем још увек си рад!
Водиће се битке, склапаће се мир,
а ти ћеш следити сваки вођин хир!
Једнога дана, уочићеш већа ти је плата,
проверићеш одмах да ниси дипломата.
Још једно унапређење чекало је тебе,
сад радиш за савез, не само за себе.
Склапаћеш федове, само оне добре
и сви чланови савеза тебе ће да бодре.
Тако кенућете на медаљу право,
и вођа ће ти рећи: '' Дипломато браво!''.
Но, на тој позицији не бих остао ни ја,
кад од врха те дели место или два.
Први официр рад твој воли,
и кандидатуру твоју хоће да избори.
Вођа стари само себе гледа,
и круну своју неће да ти преда.
Ал' тада побуниће се савезници сви,
и за вођу бићеш проглашен баш ти.
Савез водићеш до краја, и узећеш злато,
немој да си важан, јер због чланова то је баш зато.
И ти си некад био исти такав члан,
то је моја прича, бар за овај дан.