9
« послато: октобар 22, 2014, 00:21:57 пре подне »
Седео сам на обали мора, загледан у пучину смишљао сам нови текст за Империју. Испијао сам ладно пивце, док ми је Бразилка у топлесу доносила гурманску пљескавицу са све, мислим на додатке, који се иначе не наплаћују, а не као у Београду, али нема везе. А што се тиче додатака, и Бразилка је имала све додатке, хе, хе. Села ми је у крило, пружила ми гурманску са осмехом који топи санте леда на Исланду. Таман да загризем ту пљеку и зазвони ми телефон. Изцимах се само тако, опет су ме пробудили кад је најзанимљивије. Па шта је сад толико битно, мајка му стара, остало ми је још два сата да одрадим смену и одох кући да заслужено одмарам.
Хало, Хало!
Ко је то!
Прекида нешто!
Жиле ти ли си?!
Окрени нулу братко, не разбирам те!
Репортери шта?!
Добили отказ!?
Хало, Хало!
Прекину се веза. Отказ? Па зашто, кад свој лебац поштено зарађујем, са ови десет прсти. Е па неће да може. Нећу више да пискарам, остављам оловку и лаћам се мача. Сад ће Муса да куса оно што се не једе. Који Муса? Све Мусе! Немам коња, па ћу да зајашем столицу. Ђиха, ђиха четри ноге... Припашем миша око деснице руке, у леву `ладно пиво зграбих, обрисах прашину са монитора, визира ми и истрчах на пространство Империе са бесом у оку и пивом у руци. Кад тамо нешто није како треба. Погледам лево, шарено. Погледам десно, шарено. Шта је ово хиљаду му пачића малих! В6 - рече један што је стајао поред. Какав бре Б6! Није Б него В ово је ћирилица. Ауууу , ово нисам очекив`о. Неће ме омести ове душманске провокације и манипулације. Са групом земљака, крећемо лагано кроз земљу квалификација. Циљ нам је познат, а и пут нам није стран. Ове године ОТИМАМО медаљу.
Живи били па видели!