Конкурс > Приче 2013

Тринаести круг конкурса-приче о Империји Онлајн

(1/3) > >>

Normal:
У овој теми сви заинтересовани писци могу да поставе своје приче на тему Империје Онлајн. 

Martina:
Е расплаках се од смеха. Свака част да си се усудила да напишеш овако нешто.  afro  8)  ;)  ;D

Vidovdan1389:
Bilo je to pre 2 godine kad sam igrao cro/srb2 ..Bio je avgust mesec,napolju 40 stepeni bazen 1 km od moje kuce al nisam ga posetio ni jednom..Zbog cega?! Zbog Imperije koja mi je usla u krv i dovidjena..Tad je bio pocetak ere imao sam oko 70,80 k bodova bio je mega blic svet i hrvati su me napadali svaki dan pljackajuci mi sve sto je ostalo u carstvu .Taman podignem tvrdjavu kao ono napad na mene i to 2..Bio sam se smorio i vec sam krenuo da batalim IO zbog toga sto uopste nisam mogao da se  razvijem ni na trenutak kad ono stigne poruka od hrvoje koja glasi ne znam bas tacno al evo:Hahah koja si budala..Eee ta poruka me je vratila u zivot trazio sam osvetu napadali su i dalje ali ja sam krenuo potajno da se razvijam u provinciji 6 onda je usledila praznicna zastita kao porucena i zahvaljujuci njoj napravio sam oko 10 k kopljanika 5 k teske konjice i 3 k strelaca teskih..Cim je istekla i zastita krenu je odmah napad (vrv su pomislili da sa stekao rese za centru tokom zastite) brzo potrosim rese mada oni i bez njih oce da me napadnu ..Kazu:nisu vazne rese vazan si ti..Neki hrvat od 50 k napada sa 50 0vnova i 3 k teskih maceva i oko 400 tovarnih kola.. Tvrdjava mi je bila 6 i onda ja sve spremin na sacekusu ne pomeram bodove i cekam i cekam kad je bilo 5 i 10 sek do mog carstva ja stavim strele u tvrdjavu on ocito nista ne primecuje i BOMMM zakuco seda je puko 1700 bodova a ja dobio cat i 170 ojnih bio sma jako srecan i naravno odgovorio sma njima mojim porukama..Onda krece drugi napad mnogo jaci od lika koji ima 100 k bodova 4 k tese konjice 50 katapulta i 100 balista i 3 k teskih maceva ..Kazem u sebi izgubicu dosta vojke al najvaznije je da cu da pobedim i o5 zakucavanje ovog puta dobijam 500 vojnih i 20 castiI tako se ja resim tih napasti jednom za svagda..Al onda dolazi fakultet 1. godina -.- I naravno u gradu sam od 8 ujutru do 4 popdne -.- kad se vratim moram da ucim i tako ja batalim Imperiju ..Sledece godine u maju neki zov me zove i zove i ja odlucim o5 da krenem ..Bio je mesec maj i nisam imao mnogo ispita a jos malo ce i raspust i odlucim da igram 4 meseca do kraja avgusta . Krenem da igram prvo u mnogo saveza dok nisam osnovo moj KingSiez savez koji je definitivno harao svuda .SerbiaMaster ,Srdjan ,I onad sve vise saveznika ..Bio je kraj ere  ali  mi smo imali skor ratova 12:1 ..Sledece godine smo krenuli zajedno pridruzila nam se i Ana ko ju svu znate kao MK110 ovde na formumu (ako je tako registrovana :D ) i nasoj sreci nema kraja..Ali o5 dolazi septembar i ja igram pimalo ali ne kao pre i o5 sledece godine krecem cro srb 6 tako da je zasigurno Imperija deo mog zivota... Kraj.Nisam mogao vise da pisem jer me keva zove na dorucak :D                                       

serbiankiller:
Одакле да почнем своју причу?Како да вам објасним?
Ајде овако да кренем ја од почетка  ;) од свих грађевина у мом
царству мени се највише свиђа ова крчма.
 (Да ли сам луд? Не, не, не то је најбоља грађевина
(верујете вишегодишњим играчима империје увек али баш увек!),
поред забаве можеш ставити и злата унутра док те нападају :D)

Како је све почело?
Уђем вам ја у одбрамбене грађевине да их мало надоградим
(да мало нервирам непријатеље ;) ) кад оно трезор,
помислим у себи ово ми баш треба да чува ресурсе кад ме нападну,
и тако ја изградим максималан ниво трезора...
Наравно сада могу да уплатим много више злата у крчму,
коју свакодневно посећујем, због рулета :D
И тако вам ја драги моји уживам целе прве недеље од почетка реалма,
продавајући све ресе, уплаћивајући залто у крчму, играјући рулет,
и наравно слушајући многобројне претње вође и осталих у савезу:
"Летећеш напоље,погледај своје бодове,шта радиш ти са толиким ресама и златом???"
Како да им кажем да уживам играјући рулет? Мало је незгодно зар не?
Реко дај да дигнем ја кредит и покренем центру уместо да продам ресе.
Дигнем ја велики кредит али сам се у том тренутку баш замислио:
"Зар није боље да уплатим ја лепо све то на рулет па да
удвостручим или чак утростручим цифру?, паметна идеја помислих и уплатих све то."
Била је то сума која је била намењена за покрећање центре 5,
зато сам пола кредита ставио на црвено 5, гледам како скакуће лоптица
а руке ми се тресу.. кад она стане на црно 17... Помислих у себи:
"Шта ћу сад? Није прошло ни 5 минута а ја изгубио пола злата од кредита..
Нема сад одустајања остало је још пола и даље имам шансе да повратим
изгубљено злато." Узмем сво злато и ставим на црно, двојку
( логиком ово ми је друга шанса),Руке се тресу, лопта скакуће..
(у тим тренуцима сам гледао како ми се лоптица смеје онако подло...
вероватно од нервозе  :( ) кад она сад стане на црвено 5..
У себи мислим: "Оде све у *****" Седнем запалим једну и размишљам..
Шта сад? Мора да постоји неки начин да нађем злато..
У том тренутку ми прође кроз главу да се  налазим у моментално
најјачем савезу у реалму, па да могу тражити злата од саиграча.
Напишем на трибуну да ми треба злата за центру а они бесни..
кажу: "Ево ти коначно да и ти кренеш озбиљно, али ово
ти је последња шанса да останеш у савезу!"
Али мене опет ђаво наводи на размишљање пре покретања центре:
" Човече па ја сам изгубио сво злато од кредита, како год
да окренем ја нисам у добром положају... ЗНАМ ШТА ЋУ ДА УРАДИМ,
сад ћу опет све да ставим на црвено 5, трећа срећа, после 10 секудни
схватим да сам прокоцкао и кредит и злато савезинака...
Невиђени бедак за мене... Да све буде још горе наравно моји
су ме избацили из савеза пошто сам много заостајао за њима..
Одем да спавам да мало охладим главу и да се одморим од свега овога.
Сутрадан се будим узмем картицу и одем да купим дијаманте.
Дијаманти уплаћени на мој рачун за неколико минута.
Дигнем 10h производње и отворим све ковчеге у храму,
тада сам био пун реса и са још пар дијаманата који су
нестали за 5 минута, све ресе продам царском трговцу и поново
сво злато уплатим у крчму.. Свако НОРМАЛАН би помислио да
је то најлошија идеја коју су икад видели али добијем ја ту некако
дупло већу суму од које сам имао пре играња рулета.. окренем још
пар пута, тада је сума већ била веома велика скоро 10 пута више од
почетне суме! Покренем много истраживања и сутрадан се одједном појавим
на првом месту ранг листе! Тада добијам десетак порука 9 од разних савеза
који ме желе у њиховом тиму а једну од мог бившег савеза који
се извињава и позива ме да им се вратим. Наравно прихватам без
много размишљања. Играм рулет сво ово време и напредујем као и остали
у савезу некад чак и више од њих!
Да ли вам је чудан крај? Мислите да сам га измислио?
Ако ми не верујете свратите до оближње коцкарнице у граду
и питајте људе на рулету да вам испричају да ли им иде добро.
Све у свему после овога сваку еру почињем изградњом највишег нивоа
трезора и играњем рулета и сваку еру се нађем у топ 20 после
првог дана, ту и останем до краја еру, увек у првих 20 најбољих играча!

orthodox88so:
Prica od dva crvena maca.

Moje igranje ove nerealno zarazne igrice pocelo je u maju mesecu kada sam odlucio da se registrujem na Imperia Online, i izaberem da igram imperijnca zbog cinjenice da su na onoj pocetnoj slici izgledali kulturnije I da nomada ne vredi igrati. Par nedelja kasnije nomadi su bili ti koji su mi uzimali sve resurse iz glavne jer jadan nisam zanao da mogu da se preselim u planine i lepo da napravim jaku tvrdjavu pa sam siguran, i tu padne odluka da batalim imperijanca I krenem da igram cisto ratncikog nomada, gde i pocinje moja zaraza.

Sve sam gurao u vojsku svaki zadnji resurs koji sam nasao sve islo u vojsku normalno to sto gubim dvesta do trista hiljada zlata na sat koga briga uzecu od nekog, i tako nalazim svoj prvi savez objavi se rati i krenem da ratujem, vojska stalno u pokretu kada nisam pored kompjutera cak i kada idem da jedem ili da popijem kafu vojska mora biti u pokretu bar 15 minuta jer sam stalno imao opsesiju da sam nekome na 10 minuta udaljenosti i da me vec spijunira i da ce me napasti. Kako bih povecao svoju efektivnost u ratu odlucim da pocnem da igram imperiju i na poslu sta me boli briga radim kao pripravnik u javnom tuzilastvu imam svoju kancelariju svoj racunar i udri, nahvatavacu ja njih ceo dan cu biti online.

Ovde krecu problemi  pocinjem da slabim sa efektivnoscu na poslu, stalno sam online gledam napustena gledam igrace sa kojima smo u ratu mislim koga boli briga ko je kriv u onih desetak predmeta sto mi stoje na stolu, vazno je da se dobije rat, ratni prihod I da vojska nije kuci nikada. Silazim na saslusanja osumnjicenih lica vojska ide na off pola sata to je otprilike vreme potrebno da se to odradi. Pogresna kalkulacija osumnjiceni krenuo da prica stvari koje nemaju veze sa predmetom, odugovlaci postupak, a meni polako u glavi pocinje da se mota da je vojska kuci za jedan minut a ja sam I dalje kod istraznog sudije I slusam nepotrebne informacije, deset minuta kasnije uopste me nije briga u kojoj ruci je drzao noz vec razmisljam kako u imperiji gore vec svetle dva crvena maca I da mi neko gazi vojsku na polju, ajaoooo gotovo je ode mesec dana pravljenja vojske, letim iz saveza, dzaba sam navijao one silne alarme u 4 ujutro iako radim od 8 kuku sta sad, trcim gore za racunar kad ono nista sve mirno, olaksanje ko kada kockar ulozi mnogo I dobije.

Krecem kuci vojska na off 45 minuta taman koliko mi treba da peske stignem do kuce, srecem drugaricu tacnije simpatiju iz detinjstva, poziva me na kafu I naravno prihvatam, posle 20 minuta sedenja u kaficu sa njom pali se lampica ajaooo vojska stize kuci za 15 minuta a ja peske imam jos pola sata do kuce plus pola sata jos razgovora sa njom ode sve opet iste crne misli. Rastajem se od drugarice ne znam ni o cemu smo pricali mozda mi je izmedju redova ponudila da se ponovo vidimo, to ja neznam niti trazim broj telefona samo se ustajem pozdravljam se i trk na taksi. Kuci stizem za 5 minuta palim racunar I ono opet nista vojska citava I opet ono staro dobro olaksanje.

Zvoni alarm 6 ujutro ulazi majka u sobu “pa sine sto ti zvoni alarm ti pa ti si na godisnjem’’, I kako onda ja magarac od 25 godina da kazem zeni od 50 da moram vojsku da pomeram da mi je ne nahvataju, nema smilsa. Ali najvise ma plasi cinjenica da za par meseci odlazim sa radnog mesta placeno na ucenje, sto znaci da cu biti kuci cetiri meseca uceci za pravosudni ispit minimu 7 do 8 sati na dan, ali kuci je I kompjuter a u kompjuteru je imperija, kako cu izdrzati da se usresredim na ucenje da ne razmisljam da li se stvorilo novo napusteno carstvo ili da li mi je neko srusio bazu dok je vojska u pokretu pa moram da prodajem rese da ne bi usao u minus e to da vam budem iskren ni sam ne znam jer sam u ovoj igrici stekao prijateljstva veliki broj kontakata sto me jednostavno drzi zakovanog za kompjuter nekada po citav boziji dan.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна