Трећа недеља конкурса!

[Normal]

У овој теми сви који су заинтересовани, инспиративни могу да поставе своје ''извештаје'' за конкурс... 

[HuligandzaCorleone]

Свиће још један дан.Онако сањив устајем из кревета и прва ствар коју радим,укључујем компјутер и Империју.Моји савезници су већ будни и договарају се коме ће следећем да објаве рат,али мени је главна окупација освета играчу Магром,играчу који ме је нападао када ми је било најтеже,и због тога ће моја освета бити страшна.Шпујунирам га,ни не слутећи да он ради исту ствар,и кроз пар минута видим његов напад.Шаље 200к катафракта,мислећи да ми је оно сва војска у главној провинцији,али се преварио.Сва срећа па ми је колонија близу.
На лицу ми се појављује огроман осмех,али знам да још ништа није готово.До напада има још 17 минута,планирам време и колико војске да му поставим,на тачно 10 минута шаљем војску из колоније,војска ми се враћа 5 секунди испред њега,ваљда неће видети.Не трошим ресурсе,трудим се да не види да сам онлине,нестрпљиво чекам исход овог напада...минути пролазе,а нервоза је све већа,срце убрзано куца,почињем да гледам да ли сам све добро одрадио,радим симулатор изнова и изнова,а он увек показује моју победу...још 20 секунди.Не смем ни да гледам ,мислим у себи,како буде биће,напад је све ближи и БУМММ...појављује се црвена коверта.Отварам је и сав срећан скачем јер видим да сам га убедљиво добио,а самим тим му се и осветио.Две муве једним ударцем,освета и можда чак и медаља.Дан није могао боље да почне.Сад видим да је ово један од разлога због којих играм ову игру већ три године,ово узбуђење ме вуче да је играм све више и више!

[GRIFIN1]

Tražo si nešto na netu, bilo je to davno. Šta je ovo? Hajde baš da probaš. Ime i lozinka? Daj nešto bezveze samo da baciš pogled na igricu. Pojavi se neki deda, te uradi ovo, te napravi ono. Malo je bio dosadan i taman da prekineš, on se izgubi. Prvi dan, drugi dan, peti, treći...Pa i ovo nije loše. Posle par dana stigne ti poziv u savez. Koji su sad ovi? Prihvatiš poziv, dosadno je kad si sam.„Zdravo drugari“ kažeš im, „poz“ kažu oni. Kreneš da se dopisuješ na tribunu, pokazaše ti kako da igraš, kako da napadaš i kako da se braniš. I sve ti uz šalu, da ne kažem zezanje. Nedelja jedna, nedelja druga, peta, treća... Druženja postaje intenzivnije, a samim tim i igranje. Bitke jedna za drugom. Ratovi svako malo. Društvo sada već polako postaje kao porodica. Dišete ko jedan, u borbu ko jedan. Ne poznaješ lično nikog, ali srce mi bije za svakog od njih. Šalješ im vojske u šetnju kad nisu tu i organizuješ kontre ako neko krene na nekog od tvojih. Era prve, era druga, treća, peta... I dalje si tu.
Naravoučenije teksta. Pažljivo birajte ime i lozinku. Možda se zadržite duže nego što ste mislili

[SAJONAC]

Da li ste culi za Dolinu Starog Katafrakta? To vam je dalje od najdalje kolonije. Dalje od Šume Prokletih i Usamljene Tvrđave. Kada se pređe preko vrha palnine Aiwa. Tamo postoji jedna mala zaravan gde smo se sakrili kada su nas napali _Blood_ Ne povlačimo se, ali treba znati kada ne ići u rat. Izgubili smo nešto vojske u povlačenju, nije strašno.
U tu dolinu odlaze stari katafrakti kada ih vreme pregazi i umore se svih tih bitaka i ratova. Ulogorili smo se i sate provodili pored vatre čekajući da se rat završi. Ipak, nismo se svi iz saveza povukli ovde. Neki su raspustili vojsku, a neki su se snalazili kako su znali. Samo da im niko ne uhvati vojsku. Ostavili smo izvidnicu na vrh planine Aiwa za svaki slučaj. I sve je izgledalo sigurno i da nemamo razloga za preterani oprez. Međutim, preko noći, neprijateljski špijuni neprimećeno su se spustili u kamp. Svi su spavali i naravno niko ništa nije primetio. Laka meta. Neprijateljska konjica, kao furija, sjurila se u dolinu. Topot kopita probudio nas je i izgledalo je da nam nema spasa. Sve se odigravalo munjevitom brzinom. Posle nekoliko napada kamp je potpuno uništen is vi smo krenuli ka svojim tvrđavama, jer je od naše sigurnosti ovde nije ostalo ništa. Pri povratku, deo vojske je dočekan na mač. Zasede su dobro postavljene i nije im bilo spasa. Nemamo više šta da izgibimo, okreći vojsku i u napad. Protiv njihovih najjačih nemamo šanse, ali zato ovi slabiji će da plate. Izbegavajući jače i udarajući slabije približili smo se u poenima. Napadali smo se kao da sutra ne postoji. Ko će koga uhvatiti u raskoraku. Nekoliko vezanih pobeda i skoro da smo ih pobedili. Ali samo skoro. Sudija svirao kraj. Pobedićemo drugi put. Sad kad nam znaju odstupnicu, nema nazad. Mač u ruke, na konja i napred.

[Mozambi]

Bio je sa nama dva meseca,ministar spoljnih poslova,covek kojem smo slepo verovali,
sve nase poteze,nase planove on je znao,teske ratove sa nama je prosao,ali ipak..ipak..
on nas je izdao.Ni slutili nismo da je on spijun,nismo mogli da verujemo kako nas je obmanuo
i usred velikog rata nasim najvecim protivnicima je davao informacije,stanja vojske raznih nasih
casnih vladara.Posle rata napustio je savez i pridruzio se neprijatelju,bez trunke stida,bez reci..
Izgubili smo rat.Poremecena je cela koncepcija i sustina naseg saveza,pitanje je kome mozemo verovati?Nas hrabri i casni vodja nam je ulivao nadu za boljim sutra,govorio reci koje su nas smirivale.."Ono sto nas ne ubije,to nas ojaca!" Jedan izdajnik,jedan..dovoljno je reci spijun,jedna rec govori vise od hiljadu.Od rata je proslo 7 dana,smiruje se polako situacija u savezu,smejali su se neprijatelji,podsmevali nasem poverenju coveku koji je to poverenje izdao..punih 5 dana,za to vreme vodja je samo sa tri coveka kovao plan..plan osvete.
Proslo je jos 7 dana a vodja je svakog vladara posebno ispitivao,nedostajalo mu je poverenje.
Napokon posle vise od dve nedelje,svi clanovi naseg saveza su se slozili i glasali za osvetu,posecivani su hramovi,odrzavane molitve,saslusane su bile sve ideje i sklopljen je mozaik,skovan je plan,neprijatelj ce goreti,a spijun i njegovo carstvo...
vise nikada nece moci mirno da spavaju,gorele su i gorece kuce,tvrdjave,narod ce biti okovan lancima.Vreme je za osvetu.
Negde oko 2 sata posle ponoci u gluvo doba noci gde se mogla cuti tek po koja sova,objavljujemo rat,spremamo se..vojske se okupljaju,konjanici,kopljanici,macevaoci,strelci..opsadne masine..narod je u sklonistima.Ranom zorom,petlovi probudise cara..koji je ipak sklopio oci na deset minuta minuta..sanjao je pobedu,sanjao je osvetu..
svi vladari,clanovi saveza,ujedinjeni bdeli su cele noci..i cekali rat! Rat od kojeg se ledi krv u zilama,dobro protiv zla.Vodja Loter naredjuje 8 napada od jednom na naseg skorasnjeg saveznika,a sada naseg neprijatelja..Niko nije znao da je vodju najvise bolela izdaja Renea,on ga je postavio za Ministra Spoljnih poslova,uvek mu je pomagao..i stitio ga..
Ja saljem napade na njihovog komandira,mnogobrojna vojska mu je na polju..lici mi na zasedu..ali ne mogu podneti da ne napadnem,i unistim ih sve,zbog izdaje,zbog podsemavanja,zbog toga sto nisu casni..saljem duplo vise vojske,trebace mi sreca ali kazu da sreca prati hrabre.Tako je i bilo unistio sam ga,stekli smo veliku prednost,vodja je popalio i sravnio izdajniku,
sve provincije,nasi komandiri su takodje popalili ostale..uspavali su se,nisu bili tu..kada su onako lenji ipak ustali, i videli sta se desilo..mogu samo da kazem da ne verujem da su se osecali dobro,ni malo dobro..rat je tek poceo..
Pokusavali su sa njihovim napadima ali su bili bezuspesni,do kraja rata smo ih unistavali iznova i iznova,slali smo napade a da nismo ni spijune ubacivali u njihova carstva,zeleli smo samo da budu izbrisani,da ne postoje..Dobili smo rat,vratili smo sebi osmeh na lice..casno smo dobili rat,svojim trudom i svojim teskim radom..a sada tek pocinje pravi rat..rat koji ce trajati do kraja ere,palice se i rusiti tvrdjave,neprijatelj ce goreti..a spijun koji nas je izdao sada moli za oprostaj.
Kako samo moze,zapitah se u sebi..niko u savezu nije za prihvatanje izvinjenja,ta rana ne zarasta lako.Kada mu je saopsteno da nema oprostaja,poceo je da preti,rekao bih da je to bila so koju je dodao na ranu.Spustio se toliko nisko i jos jednom pokazao kakav je covek,ako to i moze biti.Izvestaj o jednom spijunu,o ratu koji je on zapoceo,posle kojeg je usledio drugi..
nije nas boleo poraz koliko njegova izdaja,ali sto kazu..ko drugome jamu kopa sam u nju upada.
P.s. nadam se da vam se svidela ova prica i da ste naucili vaznu lekciju,nikada nemojte verovati sto posto ni jednom coveku,proveravajte cak i onda kada mislite da nema potrebe za tim,ako to ne zelite,postoji mogucnost da se i  u vase redove usunja spijun.

[kalunga]

Bila je to poslednja noc u eri i samo 20 sati nas je delilo od zadrzavanja drugog mesta i osvajanja srebrene medalje. Svi smo znali da jos nista nije gotovo jer Bugari su bili pred vratima. Sva okupljalista oko dvorca su bila porusena ali ta tri Bugarska nisu mogla da se sruse radi vremena koje mora proci od osnivanja. Morali smo cekati 4 sata i 45 min ujutru da bi uopste krenuli na njih ne znajuci sta se tamo nalazi. Bugarski spijuni su nam non-stop disali za vratom, i gledali nas dvorac i okupljalista oko njega kao na dlanu. Napetost je rasla, niko od nas 40 nije mogao a ni pomisljao na to da spava te noci. Trebalo je smisliti nesto vrlo brzo sto bi Bugarima pokvarilo plan. Sva vojska je vec bila donirana, riznica puna zlata do vrha i nista vise se nije moglo preduzeti vec samo se nadati da Bugarska vojska nije bas toliko jaka i da cemo se moci odbraniti. Sat lagano otkucava, svaki minut je kao godina, svaki sat je vecnost. Ponoc je prosla vec odavno i san polako pocinje da me umara jer vec 7 dana dezuramo i borimo se sa Turcima i Gruzijcima. Ustajem iza kompa da skuham kafu i pokusam ostati budan, vracam se i vidim zelena koverta, poruka od igraca DEMON kojeg nisam ni poznavao. Pita mozeli se pridruziti savezu on i jos 4 njegova saigraca. Uverava me da nam zeli pomoci i salje mi sliku svoje vojske i sliku vojske njegovi saigraca ( 2 miliona katafrakti ). Stavljam njegovu poruku na savez. Misljenja su podeljena, vecina misli da je to jos jedan trik prljavih Bugara. Pokusavam da ubedim saigrace da se vise nema sta izgubuti jer nas Bugari vide preko svojih spijuna i da su nam oni mozda jedina sansa. Vecina misli da sam lud ali vodja je ipak odlucio da me poslusa i primi ih. DEMON i ekipa dolaze i krece donacija njihove vojske u okupljaliste koje je tek napravljeno i Bugari nemogu da ga spijuniraju. Napad Bugara bi mogao biti za 1 sat a vojska novih clanova u to okupljaliste stize tek za 3 sata........ Krecu napadi Bugara mi imamo samo 6 miliona vojske a Bugari 8 miliona vojske, uspeli smo odbiti prvi nalet Bugara i popunjavamo redove u dvorcu. Bugari sad salju dva napada u razmaku od 5 sekundi, nemamo drugog izbora nego da im udarimo kontru u okupljalista. Borba traje i traje a nasa vojska je vec skoro unistena a tvrdjava u dvorcu je na nivou 2. Bugari krecu da nam zadaju zadnji udarac............ Dele vojsku na dva dela svesni da su jaci od nas, njihov vodja nam se podsmeva i salje nam poruke u kojim nas naziva slabicima i kaze da nas je naucio pameti ali nezna to da vojska nasih novi saigraca stize za par sekundi u okupljaliste i da nam iz njega do dvorca treba 2 min da popunimo redove i odbranimo se........... 

[nidjobre]

pokrenut je gospodar sveta svi su aktivni maksimalno i niko skoro nespava.Prosli smo puno ratova u kojima smo gubili a i pobedjivali bili smo tuzni nervozni a i srecni.Sada kad je pokrenut gospodar sveta svi masovno doniraju svoju vojsku u dvorac i prave okupljalista oko dvorca jer su svesni da do medalje nece doci tako lako i da ce biti puno napada.Bili smo u losim odnosima sa jednim bugarskim savezom koji je bio 5 na ranku i bili su veoma opasni i aktivni igraci.Bilo je onih koji su bili i medju prvih 20 na ranku.2h je do kraja ere na svacijem profilu sijaju lampice i svi ali bas svi su aktivni i gledaju sta ce se desiti.I onda samo na jedno krecu napadi na dvorac u prvom napadu bugari su poslali oko milion katafrakata u zelji da nam samo pobiju vojsku na polju ali u tome nisu uspeli.Kasnije salju i po 2m ali opet ih pobedjujemo uz velike gubitke trema raste a sat je vremena do kraja.Ako uspemo da sacuvamo 2 dvorca drugi cemo biti na ranku.Stalno traqju napadi i vodja je resio da povuce svu vojsku iz jednog dvorca u drugi kako bi bilo vojske da odbrani onaj jedan dvorac a drugi smo prepustili bugarima.Ali oni nisu zadovnoljni sto imaju 1 dvorac  hoce i drugi i tako nas opet napadaju i nemaju vreme vise za napade 20 min je do kraja svu vojsku su poslali.Svi smo pomalo uplaseni jer neznamo sta ce se desiti i doslo je tih minut do napada trema raste.Crvena kovarta je stigla srce uzurbano lupa sta je sad jesmo li uspeli jesmo li odrzali dvorac i osvojili 3 mesto,da pobedili smo ih a era se zavrsila svi smo bili puno srecni i svi cestitamo jedni drugima na tribunu.Sutradan ustajem i na mom profilu stoji medalja osvoji smo 3 mesto u eri 3.Tako se zavrsila ova era jedna od najznacajnijih za nas savez i mene

[amer]

Муке моје нико не зна ...


Радим у кафићу као конобар, задњих пет година, у овој нашој држави другог посла сем тога и таксија и нема... Али не жалим се, имам свој динар ако ништа друго. Пре две године сам случајно отворио налог на Империји и почео да играм. Брзо ми се игра увукла под кожу. Гледао сам оне вишемилионске профиле на ранг листи и размишљао како су то постигли, једва сам прву еру завршио са пола милиона бодова. Друга ера је била боља, прешао сам милион бодова. Ево трећа је већ одлична, презадовољан сам и бодовима и војском ....

Други не схватају шта је Империја и колико се човек може „ навући“ на игру. Устанем у шест сати да се спремим на посао, иако сам легао у два сата после поноћи јер сам играо Империју, и опет пре умивања и свега ја улазим на свој налог, само да сакријем војску, померим ресе...то је најбитније, ништа друго, нема везе ни да ли ћу се умити, попити кафу, доручковати, само да се војска сачува. Након што то завршим једва стигнем и да се спремим и отрчим на посао. И дођем ја на посао, раје пуна кафана, сви дошли на јутарњу кафу, само чекају да их конобар услужи. А конобара баш брига што гости чекају... Он ( тј. Ја ) , прво упали лап-топ који је иначе повезан за велики ЛЦД монитор на зиду који се налази на висини од једно три метра, а потом уђе на свој налог да види да је све у реду. Тек након што се увери да је све у реду, онда крене да послужује своје госте. И сваки пита шта он то прати на ЛЦД-у, која је то игра , о чему се ради и слично. И тако он њих служи и одговара им љубазно на питања, али ипак нон стоп прати тај монитор горе високо на зиду, верујте ми да га и врат боли због тога. Хајде што конобар прати него и цео кафић прати...морају , ко њих пита, битно је да се војска сачува, нема јутарњих вести, нема спорта, нема „Фарме „ и „Великог брата“ ...гледа се само империја. И виде они тако тамо неке тврђаве и фарме и слично па почну њега прозивати да је фармер и да игра женске игре, е он тада полуди, па доста њих попије и слану кафу....има човек посла па се занео , уместо шећера ставио сол. И није то ништа, пре неки дан се враћа са посла кући, један од гостију га среће на улици и јавља му се речима „ Где си фармеру „.... овај га је отпоздравио иако га је овај увредио, није он фармер, али нема везе , неће ни овај паметњаковић попити слатку кафу сутра.

И идемо, опет Империја, ја и ви знамо зашто....