Ударили Румуни на играче наше,
поручују, узећемо дворце ваше,
николатања страдала је мало,
да се опорави није јој се дало,
али повратиће се брзо,ми то добро знамо,
нападајте Румуни, дворце вам не дамо.
Ноћна стража ту је, на бедемима стоји,
ударајте Румуни, Србин се не боји.
Још мало до краја, остало је њима,
то да су борци показали су свима.
Имају навијаче своје, тактику и вољу,
могу победити сваког, чак и нацију бољу!
Јер храбри јесу, и паметни исто,
Србин је то брале, тврдоглава глава и срце чисто!