1
Приче 2013 / Одг: 19. круг конкурса: Приче о Империји Онлајн!
« послато: новембар 25, 2013, 21:11:47 поподне »
Други дан како нам је војска потпуно разбијена на источним границама царства. У потпуном расулу и општем метежу остаци некад силне војске, тражили су спас, по врлетима и гудурама, остављајући градове на милост и немилост освајачу. Ово 1347. лето господње, остаће запамћено као страдање епских размера, ако уопште буде имао ко да га запамти.
Градови падају један за другим, лоше вести се шире као куга која коси и оно мало поноса и жеље за отпором. Сиротиња бежи а властела се погађа. Нуде већ изгубљене области у замену за живот у ропству и понижењу. На срећу, ми обични војници, немамо шта да понудимо у замену за дуго умирање недостојно човека.
Остало нас је дванаест. А изгледамо страшно. Израњављени, поцепани, прљави.... Већи утисак на непријатеља ће оставити наш изглед, него умеће ратовања. И не можемо даље. Нема се снаге а нема се ни воље. Дошло је време да се и ми за нешто питамо. Ако не како ћемо живети, онда како ћемо нестати. Спуштамо се кроз шуму на пут. Звецкање оклопа све се јасније чује. Сваког тренутка ће се појавити у свој својој силини и моћи победника.
МИ СМО ОДЛУЧИЛИ, ОНИ СЕ НИШТА НИСУ ПИТАЛИ.
Градови падају један за другим, лоше вести се шире као куга која коси и оно мало поноса и жеље за отпором. Сиротиња бежи а властела се погађа. Нуде већ изгубљене области у замену за живот у ропству и понижењу. На срећу, ми обични војници, немамо шта да понудимо у замену за дуго умирање недостојно човека.
Остало нас је дванаест. А изгледамо страшно. Израњављени, поцепани, прљави.... Већи утисак на непријатеља ће оставити наш изглед, него умеће ратовања. И не можемо даље. Нема се снаге а нема се ни воље. Дошло је време да се и ми за нешто питамо. Ако не како ћемо живети, онда како ћемо нестати. Спуштамо се кроз шуму на пут. Звецкање оклопа све се јасније чује. Сваког тренутка ће се појавити у свој својој силини и моћи победника.
МИ СМО ОДЛУЧИЛИ, ОНИ СЕ НИШТА НИСУ ПИТАЛИ.